Bodež snova

„Nije bitno šta ja mislim, Egeanin. Hoćeš li mi reći šta znaš o njoj? Pokušaj da to izvučem od nje jeste kao pecanje vezanih očiju i golih ruku, usred trnjaka, trudeći se da uhvatiš zeca.“

„Ime mi je Lejlvin, Kautone. Nemoj da si opet zaboravio“, kaza mu glasom kao da izdaje naredbe na brodskoj palubi. Njene oči pokušaše da zariju tu zapovest u njega kao dva plava čekića. „Zašto bih ti pomogla? Ciljaš previsoko, kao da krtica čezne za suncem. Mogao bi da budeš pogubljen samo zbog toga što si rekao kako želiš da je uzmeš za Ženu. To je odvratno. Sem toga, sve sam to ostavila za sobom. Ilije to ostavilo mene“, ogorčeno dodade. Domon je zagrli jednom rukom.

„Ako si sve to ostavila za sobom, šta te je briga koliko je to što želim da se oženim njom odvratno?“ Eto. Kazao je to otvoreno. To jest, bar delimično.

Domon izvadi lulu iz usta tek na toliko da dune prsten od dima Metu u lice. „Ako nema želju da ti pomogne, digni ruke.“ I on je to kazao kao da zapoveda na palubi.

Egeanin progunđa nešto sebi u bradu. Kao da se raspravljala sama sa sobom. Naposletku, samo odmahnu glavom. „Ne, Bejle, u pravu je. Ako već besciljno lutam pučinom, moram da nađem novi brod i novi smer plovidbe. Nikada neću moći da se vratim u Seanšan, pa stoga mogu i da presečem taj palamar i da završim s tim.“

O Tuon je znala uglavnom samo glasine – izgleda da carska porodica svoje živote živi iza zidova, čak i kada su na otvorenom, i samo se šaputanje pronosi o onome što se iza tih zidova dešava – ali i to je bilo dovoljno da se Metu digne kosa na glavi. Njegova buduća žena naredila je da se njeni brat i sestra ubiju? Istina, nakon što su oni pokušali da ubiju nju, ali svejedno! Kakva se to porodica međusobno ubija? Za početak, seanšanska Krv i carska porodica. Pola njene braće i sestara je mrtvo, mahom ubijeno, a možda to sada važi i za one preostale. Nešto od onoga što mu je Egeanin – Lejlvin – ispričala opšte je poznato među Seanšanima, ali teško da je utešno. Tuon su otkad je bila novorođenče učili spletkarenju, borbi sa oružjem i golih ruku, pošto se od nje očekivalo da sama sebi bude poslednja linija odbrane, iako je uvek bila pod teškom stražom. Svi koji su rođeni u Krvi učeni su da obmanjuju, da kriju svoje namere i želje. Među Krvi moć neprestano menja ruke; neki se penju, dok drugi padaju, a ples je samo još brži i opasniji u carskoj porodici. Carica – krenu da doda: „Neka bi živela večno“, pa se zagrcnu gutajući te reči, i na jedan dug tren sklopi oči pre nego što nastavi – carica je rodila mnogo dece, kao što svaka carica čini, da bi među onima koji prežive jedno od njih bilo dostojno da nakon nje vlada. Ne bi bilo dobro da neko ko je glup, ili luda, sedne na Kristalni presto. Tuon je daleko i od jednog i od drugog. Svetlosti! Žena koju će uzeti gadna je kao Zaštitnik i Aes Sedai umotani u jedno. A možda je i isto toliko opasna.

Još je nekoliko puta razgovarao sa Egeanin – pazio je da je u lice zove Lejlvin da ga ne bi napala bodežom, ali o njoj je mislio kao o Egeanin – pokušavajući da sazna nešto više, ali ono što je ona znala o Krvi mahom je stekla posmatrajući ih spolja, a njeno poznavanje carskog dvora je, kako je sama priznala, tek nešto malo bolje od onoga što zna neki ulični deran u Seandaru. Onog dana kada je Tuon poklonio kobilu, jahao je uz Egeanin dok je bila na kolima i vodio jedan od tih jalovih razgovora. Neko vreme je pratio Tuon i Selukiju, ali one su ga sve vreme gledale ispod oka, a onda se zgledale i smejuljile. Ni trunčicu nije sumnjao da se smeju zbog onoga što su kazale Krparkama. Čovek ne može da podnese tako nešto u tolikoj meri.

„Ta kobila je pametan poklon“, kazala mu je Egeanin, izvijajući se s vozarskog sedišta da baci pogled niz povorku kola. Domon je držao uzde. Ponekad je i ona terala kola, ali to nije bilo među veštinama koje je naučila na brodovima. „Kako si znao?“

„Šta to?“, upita on.

Ona se ispravi i namesti periku. Nije znao zašto je i dalje nosi. Njena crna kosa jeste kratka, ali ništa kraća od Selukijine. „Za darove prilikom udvaranja. Među Krvi, kada se udvaraš nekome ko je po položaju viši od tebe, tradicionalni dar je nešto egzotično ili retko. Najbolje je ako taj dar možeš nekako da povežeš s nečim što onaj kome je namenjen voli, a poznato je da visoka gospa voli konje. A dobro je i to što si stavio do znanja kako ne očekuješ da joj budeš ravan. Naravno, to neće uroditi plodom. Nemam predstave zašto je ona i dalje ovde, sada kada si prestao da je čuvaš, ali nemoguće je da veruješ kako će ona zaista izgovoriti reči. Kada se bude udala, to će biti zarad dobra Carstva, a ne zbog toga što joj je neka lenština poput tebe poklonila konja ili ju je navela na smešak.“

Met je tada stisnuo zube da ne bi opsovao. Šta je priznao? Nije ni čudo što je jedan skup krvavih kockica prestao da se kotlja. Tuon će ga pustiti da to zaboravi kad na vrbi rodi grožđe. U to je ubeđen.