Bodež snova

Ako mu je Lejlvin krvava Bezbrodna zagorčavala život u manjoj meri, Aes Sedai je polazilo za rukom da mu ga zagorčavaju u daleko većoj. Ništa im ne beše slađe od toga. Već se pomirio s time da će one banzarati po svakom selu i varoši gde se zaustave, postavljajući pitanja i radeći samo Svetlost zna šta još. Pošto ni na koji način nije mogao da ih u tome spreči, nije imao drugog izbora nego da se pomiri s time. Tvrdile su da paze – to jest, Teslin i Edesina su tvrdile; Džolina je dreknula na njega da je budala zbog toga što se brine – ali Aes Sedai koja pazi šta radi i dalje je očigledno neka bitna žena, bez obzira na to da li će neko prepoznati šta je ona zaista. Pošto nisu imale novca za svilu, u Džuradoru su kupile lepu vunu, a švalje su se za Aes Sedai potrudile jednako marljivo kao za Metovo zlato, tako da su se šetale odevene kao bogate trgovkinje i samouverenije od svih velmoža na svetu. Niko ko vidi jednu od njih kako je prešla pet koraka ne može a da ne pomisli da ta ne očekuje da se svet prilagodi njoj. Tri takve žene, u takvoj putujućoj priredbi, sigurno će dovesti do govorkanja. Bar je Džolina svoj prsten Velike zmije držala u torbici za pojasom. Drugim dvema su Seanšani uzeli njihovo prstenje. Da je Met video Džolinu kako zapravo nosi to čudo na prstu, verovatno bi briznuo u plač.

Od nekadašnjih sul’dam više nije dobijao izveštaje o onome što one rade. Džolina je Betamin čvrsto držala u šaci; visoka tamnoputa žena trčala je kada joj je Džolina govorila da trči i skakala kada joj je Džolina govorila da skoči. I Edesina ju je podučavala, ali Džolina je iz nekog razloga Betamin smatrala svojim ličnim poduhvatom. Koliko je Met mogao da vidi, nikada nije bila stroga prema njoj, ne nakon onogo šamaranja, ali čovek bi pomislio da priprema Betamin za odlazak u Kulu, dok joj je Betamin odgovarala svojevrsnom zahvalnošću, tako da je bilo očigledno da joj je sada odana. Što se Sete tiče, žutokosa žena se konačno toliko prestravila od sestara, da više nije smela da ih sledi. Čak se stresla i zadrhtala kada joj je to predložio. Ma koliko to čudno delovalo, Seta i Betamin su toliko navikle na to kako Seanšanke koje mogu da usmeravaju vide sebe, da su zaista verovale da Aes Sedai ne mogu biti mnogo drugačije od njih. Opasne su kada nisu na povocu, ali neko ko se razume u pse može da izađe na kraj čak i sa opasnim psima, a one su bile stručnjaci za tu vrstu opasnih pasa. Sada znaju da Aes Sedai nisu nikakvi psi – već vukovi. Da je to bilo moguće, Seta bi našla drugo mesto za spavanje, a od gazdarice Anan je čuo da Seanšanka šakama pokriva oči svaki put kada Džolina ili Edesina u kolima podučavaju Betamin.

„Sigurna sam da vidi tkanja“, kazala je Sitejl. Rekao bi da zvuči zavidno, kada ne bi sumnjao da ona ikome zavidi. „Već je na pola puta do toga da prizna, ili ne bi krila oči. Pre ili posle, i ona će se predomisliti i hteti da uči.“ Možda jeste zvučala zavidno kada je to rekla.

Kamo sreće da se Seta predomisli što pre. Kad bi Aes Sedai dobile još jednu učenicu, imale bi manje vremena da njega muče. Čim predstava stoji, on ne može ni da se okrene a da ne vidi Džolinu ili Edesinu kako ga iz prikrajka posmatraju. Lisičja glava na njegovim prsima obično tada bude hladna. Ne može dokazati da one usmeravaju na njega, ali ubeđen je u to. Nije bio siguran koja je od njih otkrila istu onu rupu u njegovoj zaštiti koju su otkrile i Adeleas i Vandena, da nešto bačeno pomoću Moći može da ga pogodi, ali jedva da je stizao da izađe iz šatora a da ga ne pogodi neki kamen, a kasnije i drugo šta; usplamtele žiške kao iz kovačke vatre, kiša varnica od kojih je skakao, a kosa mu se kostrešila. Bio je siguran da je iza toga Džolina. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je nikada ne viđa bez Blerika ili Fena, ili obojice da je čuvaju. A i smešila mu se kao mačka mišu.

Razmišljao je kako da je uhvati nasamo – preostajalo mu je ili to, ili da sve vreme provodi krijući se od nje – kada su se ona i Teslina posvađale toliko da je Edesina izjurila iz obojenih kola skoro jednako brzo kao Betamin i Seta, a te dve su istrčale i stale da blenu u kola. Žuta sestra je mirno nastavila da četka svoju dugu crnu kosu, dižući je jednom rukom i prolazeći drvenom četkom niz nju drugom. Kada vide Meta, nasmeši mu se ne prestajući da se četka, njemu se medaljon ohladi, a dreka umuknu kao sasečena nožem.

Nikada nije saznao šta je bilo rečeno iza tog štita izatkanog od Moći. Teslina mu je bila pomalo naklonjena, ali kada ju je pitao, samo ga je pogledala i odgovorila tišinom. To su posla Aes Sedai, a ne njegova. Ali šta god da se unutra izdešavalo, kamenju i žiškama je došao kraj. Pokušao je da zahvali Teslini, ali ona nije htela ni da čuje.

„Kad se o nečem muči, onda se muči“, odlučno mu je odgovorila. „Bolje bi ti bilo da zapamtiš taj nauk ako ćeš da budeš kraj sestara, a kazala bih da ti je život vezan za Aes Sedai, bar sada ako već ranije nije bio.“ Krvava stvar to što mu je rekla.