Bodež snova

„Slaba ti je to dobrodošlica, Elejna, a ja još došla u palatu čim sam stigla u Kaemlin. I to nakon putovanja koje bi bilo jednako mučno opisati kao što je bilo izdržati ga. Andor je oduvek bio u dobrim odnosima s Kulom. Kula namerava da ti odnosi i ostanu dobri. Jesi li baš sigurna kako želiš da ove divljakuše čuju sve što imam da ti kažem? U redu. Ako si baš uporna u tome.“ Skladno prišavši jednom izrezbarenom kredencu, namršti se na srebrni poslužavnik na kojem je bilo kozje mleko, pa nasu sebi pehar tamnog vina pre nego što sede naspram Elejne. Deni krenu kao da hoće da je izbaci napolje, ali Elejna odmahnu glavom. Domanska sestra nije obraćala pažnju na Srodnice, kao da su prestale da postoje. „Žena koja ti je dala opojna sredstva kažnjena je, Elejna. Bičevana je ispred sopstvene radnje dok je celo selo to gledalo.“ Duhara otpi vino, čekajući na Elejnin odgovor.

Elejna joj ništa ne reče. Vrlo dobro zna da je Ronda Makura kažnjena zbog svog neuspeha, a ne zbog toga što joj je dala onaj pogani čaj. Međutim, kada bi to rekla Duhari, ova bi se zapitala otkud ona to zna, što bi je možda dovelo do nečega što bi najbolje bilo da ostane skriveno.

Tišina se rastegnu, pa naposletku druga žena nastavi. „Mora da si svesna kako Bela kula veoma želi da ti stupiš na Lavlji presto. Da bi se to ostvarilo, Elaida me je poslala da ti budem savetnica.“

Elejna prasnu u smeh – to je bilo jače od nje. Elaida joj je poslala savetnicu? To je besmisleno! „Duhara, imam Aes Sedai da me savetuju kada su mi saveti potrebni. Ti mora da znaš da se ja protivim Elaidi. Od te žene ne bih prihvatila ni par čarapa.“

„Dete, tvoje takozvane savetnice zapravo su pobunjenice“, prekorno odvrati Duhara, izgovorivši reč „pobunjenice" s velikom merom gađenja. Ona mahnu srebrnim peharom. „Šta misliš, zašto ti se toliko kuća protivi i zašto je toliko kuća po strani? Začelo znaju da te Kula ne podržava. Ako bih ti ja bila savetnica, to bi se promenilo. Možda bih mogla da ti za manje od nedelju dana stavim krunu na glavu. U najgorem slučaju, to ne bi trebalo da traje duže od mesec ili dva.“

Elejna je pogleda pravo u oči. Žarko je želela da stisne pesnice, ali bez obzira na to, nepomično je držala ruke u krilu. „Sve i da jeste tako, odbila bih te. Svakoga dana očekujem da čujem kako je Elaida svrgnuta. Bela kula će ponovo biti jedinstvena, i tada niko neće moći da tvrdi kako nemam njenu podršku.“

Duhara se na tren zagleda u vino, a lice joj beše slika i prilika spokojstva jedne Aes Sedai. „Neće ti baš sve ići kao po loju“, reče kao da Elejna nije ni progovorila. „Ovo je deo za koji sam mislila da nećeš želeti da ga divljakuše čuju. I ona stražarka. Zar misli da ću te napasti? Nije bitno. Kada ti kruna bude čvrsto na glavi, moraćeš da imenuješ namesnika, jer ćeš morati da se vratiš u Kulu, da završiš svoju obuku i da vremenom budeš iskušana za šal. Ne moraš se bojati da ćeš biti išibana zato što si pobegulja. Elaida prihvata da ti je Sijuan Sanče naredila da odeš iz Kule. To što si se pretvarala da si Aes Sedai nešto je sasvim drugo. Zbog toga ćeš platiti suzama.“ Sumeko i Alisa se promeškoljiše, a Duhara kao da ih opet primeti. „Ah, niste znale da je Elejna zapravo samo Prihvaćena?“

Elejna ustade i pogleda Duharu s visine. Obično je onaj ko sedi u prednosti u odnosu na onoga ko stoji, ali ona Duharu pogleda strogo i obrati joj se još strožim glasom. Došlo joj je da je ošamari! „Egvena al’Ver uzdigla me je do Aes Sedai istog dana kada je ona uzdignuta na mesto Amirlin. Odabrala sam Zeleni ađah i primljena sam u njega. Nemoj da si ikada više rekla kako nisam Aes Sedai, Duhara. Plamen me spalio ako ću to da trpim.“

Duhara stisnu usne toliko da su počele da liče na nekakav procep. „Razmisli – i shvatićeš u kakvim se okolnostima zapravo nalaziš“, naposletku reče. „Dobro razmisli, Elejna. I slepica vidi koliko sam ti potrebna i koliko ti je potreban blagoslov Bele kule. Popričaćemo kasnije. Naredi nekome da me odvede u moje odaje. Više sam nego spremna za spavanje.“

„Moraćeš da nađeš sobu u nekoj gostionici, Duhara. Nema kreveta u palati u kojem već ne spavaju po troje ili četvoro.“ Sve i da je deset kreveta bilo slobodno, nijedan ne bi ponudila Duhari. Okrenu joj leđa, pa priđe ognjištu i stade da greje ruke. Pozlaćeni sat s klatnom na isklesanom ognjištu odzvoni tri puta. Možda je još toliko časova ostalo do zore. „Deni, neka neko otprati Duharu do kapije.“

„Nećeš me se tako lako otresti, dete. Niko ne može tako lako izbeći Belu kulu. Razmisli – pa ćeš videti da sam ti ja jedina nada.“ Svila zašuška o svilu dok je izlazila iz sobe, a vrata se oštro zatvoriše za njom. Veoma je moguće da Duhara počne da pravi nevolje pokušavajući da postigne da izgleda kako joj je potrebna, ali – jedna po jedna nevolja.

„Je li vas pokolebala?“, upita Elejna okrećući se od vatre.