Bodež snova

Hark nelagodno protrlja nos. „Pa, ne znam da li žive tu, moja gospo, ali noćas su dve Aes Sedai tamo. Video sam kako jedna pušta Melara napolje dok druga unilazi, a ona što je unilazila, kazala je: Falion, baš šteta što smo samo nas dve ovde, kako nas gospa Šiejn tera da radimo. Samo, ono gospa kazala je kao da to ne misli zaista; jeste, tako je bilo. Čudno. Nosila je uličnu mačku, žgoljavu ka’ što je i ona.“ Odjednom se živčano pokloni. „Izvinjavam se, milostiva. Nisam ’teo da vređam, kad sam tako pričo o Aes Sedai, ali čitav minut mi je bio potreban da s’vatim kako je ona Aes Sedai – jeste, očiju mi. Iz hodnika je dopiralo jako svetlo, to jeste, ali ona je bila tako mršava i neugledna, sa širokim nosom, da niko ne bi na prvi pogled reko da je Aes Sedai.“ Elejna ga uhvati za ruku. Pusti da joj se glas ispuni uzbuđenjem. „Kakvi su im bili naglasci?“

„Naglasci, milostiva? Pa, ona s mačkom, reko bi’ da je odavde, iz Kaemlina. Druga... Pa, reknula je samo one dve rečenice, al’ čini mi se da je Kandorka. Ovu druguje nazvala Marilin, ako je to od neke pomoći, milostiva.“

Smejući se, Elejna kratko zaplesa. Sada zna ko je poslao Melara na nju – i još je gore nego što se bojala. Marilin Gemalfin i Falion Boda, dve Crne sestre koje su pobegle iz Kule nakon što su počinile ubistvo. To ubistvo je učinjeno kako bi se olakšala krađa, ali zbog ubistva će završiti umirene i obezglavljene. Ona, Egvena i Ninaeva poslate su iz Kule upravo da bi njih našle, kao i ostale s njima. Crni ađah je postavio Melara pored nje, najverovatnije kao uhodu, ali ipak je to jeziva pomisao. Još je gore nego što se pribojavala, ali to što je sada našla te dve nekako joj je kao da je načinila pun krug.

Hark je razjapljenih usta zgranuto zurio u nju. Tek je tren kasnije to shvatila. Gazda Nori je potpuno bio posvećen zagledanju umrljanog lavljeg repa na svojoj tunici. Ona prestade da igra i sklopi ruke. Glupi muškarci! „Gde je sada Melar?“

„Verujem da je u svojim odajama“, odgovori Nori.

„Moja gospo, oćeš li sada da ga skineš?“, upita Hark. „I mogu da idem? Uradio sam šta si tražila?“

„Najpre moraš da nas odvedeš do te kuće“, reče mu ona i hitro prođe pored njega do dvokrilnih vrata. „Onda ćemo da porazgovaramo.“ Promolivši glavu u hodnik, ugleda Deni i još sedam gardistkinja poredanih levo i desno od vrata. „Deni, pošalji nekoga po gospu Birgitu što je pre moguće, kao i nekog drugog da probudi Aes Sedai i da ih zamoli da dođu, u pratnji svojih Zaštitnika i spremne za jahanje. Onda idi i probudi koliko god misliš da je gardistkinja potrebno za Melarovo hapšenje. Ne morate da budete nežne prema njemu. Optužbe su da je ubica i Prijatelj Mraka.“ Zdepasta žena široko se nasmeši i poče da izdaje naređenja dok se Elejna vraćala u svoje odaje.

Hark je kršio prste i bojažljivo se premeštao s noge na nogu. „Milostiva, kako si to mislila da ćemo da porazgovaramo? Obećala si da ćeš da skineš ovo čudo s mene ako budem pratio onog čoveka – jesi, očiju mi. I ja sam ga pratio, tako da moraš da održiš reč.“

„Nikada ti nisam rekla da ću skinuti Nalazača, gazda Harče. Kazala sam da ćeš biti izgnan u Baerlon umesto da budeš obešen – ali zar ti ne bi radije ostao u Kaemlinu?“

Čovek razrogači oči, pokušavajući da izgleda iskreno. Nije mu pošlo za rukom. Čak se i nasmešio. „O, ne, milostiva. Sanjao sam o svežem seoskom vazduhu u Baerlonu, očiju mi. Kladim se da tamo čovek ne mora da se briga kako će u paprikašu da nađe trulo meso. Ovde moraš dobro da njušiš pre nego što bilo šta pojedeš. Radujem se tome, kad ti kažem.“

Elejna ga pogleda strogo, kao što je njena majka uvek činila kada donosi presudu. „Pobegao bi iz Baerlona dva minuta pošto gardisti koji te tamo odvedu odu. A onda bi završio na vešalima zbog kršenja izgnanstva. Mnogo je bolje da ostaneš u Kaemlinu i počneš da se baviš novim poslom. Gazda Nori, da li bi ti neko obdaren kao Hark bio od koristi?“

„Bio bi, milostiva“, odgovori Nori i ne zastajući da razmisli. Smešak zadovoljstva slete mu na tanke usne i Elejna shvati šta je učinila. Dala mu je alatku pomoću koje će moći da kroči na tle koje pripada gazdarici Harfor. Ali tu sada više ništa ne može da se uradi.

„Gazda Harče, ovaj posao neće biti onako lukrativan kao tvoj nekadašnji zanat, ali nećeš biti obešen zbog njega.“

„Šta neće da bidne, milostiva?" upita Hark, češući se po glavi.

„Neće ti se onoliko isplatiti. Šta kažeš? Baerlon, gde ćeš sasvim sigurno da presečeš nečiju kesu ili rezu na vratima, pa zbog toga da završiš na vešalima, ili Kaemlin – gde ćeš imati svakodnevni posao i nećeš morati da se bojiš glavoseče. Ako opet ne počneš da kradeš.“

Hark se zatetura, brišući usta nadlanicom. „Očiju mi, moram nešto da popijem“, promuklo promrmlja. Vrlo verovatno misli da bi joj Nalazač omogućio da zna da je presekao nečiju kesu. Ako je tako, nema namere da mu objašnjava suprotno.