Bodež snova

„Za sada ćete biti moje gošće u palati“, obrati im se Elejna. „Nadam se da su vam džepovi duboki. Vaše otkupnine platiće ovaj rat koji ste izazvale.“ To je bilo zlobno od nje, ali odjednom se osetila nekako zajedljivo. Njihovi džepovi uopšte nisu duboki. Kako bi unajmile plaćenike, pozajmile su daleko više nego što mogu da vrate. A i kako bi podmitile plaćenike. I bez ikakve otkupnine, suočene su s propašću. Sa otkupninama, suočene su s potpunim uništenjem.

„Nemoj misliti da je ovo kraj“, promuklo joj odvrati Arimila. Zvučala je kao da pokušava samu sebe da ubedi. „Džarid je i dalje na bojnom polju, sa znatnom vojskom. Džarid i ostali. Reci joj, Elenija.“

„Džarid će pokušati da spasi Sarande koliko god može od ove nedaće u koju si nas naterala“, odbrusi Elenija. Njih dve zavikaše jedna na drugu, ali Elejna prestade da obraća pažnju na njih. Zapita se kako će im se dopasti da spavaju u istom krevetu s Nijanom.

Potom se pod pratnjom pojaviše Lir Barin i, trenutak kasnije, Karind Anšar. Vitak kao sečivo i jednako snažan, Lir je bio zamišljen, a ne prkosan ili potišten. Na njegovom zelenom kaputu, po visokom okovratniku izvezenom srebrnim krilatim čekićem kuće Barin, videli su se tragovi ostali za oklopnim prsnikom koji više nije nosio, a tamna kosa bila mu je mokra od znoja. Lice mu je takođe bilo obliveno znojem. Nije se toliko oznojio gledajući druge ljude kako se bore. Karind je bila odevena jednako veličanstveno kao druge žene, u plavu svilenu haljinu bogato izvezenu srebrnim koncem, a u prosedoj kosi nosila je niske bisera. Po njenom četvrtastom licu reklo bi se da se pomirila sa sudbinom, naročito posle onog što je Elejna rekla za otkupnine. Ni jedno ni drugo nisu pozajmili onako mnogo novca kao ono troje, koliko ona zna, ali ta otkupnina će ih svejedno duboko zaboleti.

A onda se dvojica gardista pojaviše s jednom ženom tek nešto malo starijom od Elejne, u jednostavnoj plavoj haljini. Činilo joj se da joj je ta žena poznata. Izgleda da je od nakita nosila samo jedan jedini broš – sa crvenom zvezdom i srebrnim mačem na blistavocrnom polju. Ali zašto su joj doveli Silvazu Kajren? Ta lepa žena čije su pametne plave oči gledale Elejnu pravo u lice bila je naslednica lorda Nasina, a ne Visoko sedište Kajrena.

„Kajreni su uz Trakande“, zaprepašćujuće izjavi Silvaza istog trena kada zauzda konja. Kroz vezu blesnu odjek Elejninog iznenađenja. Arimila se zablenu u Silvazu kao da je ova poludela. „Moj deda je imao napad, Arimila“, mirno reče mlada žena, „a moji rođaci nisu časili časa da me potvrde kao Visoko sedište. Elejna, objaviću to, ako želiš.“

„To bi možda bilo najbolje“, lagano odgovori Elejna. To objavljivanje učinilo bi njenu podršku nepovratnom. Ne bi to bilo prvi put da neka kuća pređe na drugu stranu, čak i bez smrti njenog Visokog sedišta, ali najbolje je biti siguran. „Trakandi toplo pozdravljaju Kajrene, Silvaza.“ Najbolje je da ne bude previše hladna. Malo zna o Silvazi Kajren.

Silvaza klimnu, u znak da to prihvata. Dakle, ima bar malo pameti. Očigledno da zna kako joj se neće do kraja verovati sve dok ne dokaže svoju odanost slanjem proglasa podrške. „Ako imaš makar malo poverenja u mene, mogu li da dobijem starateljstvo nad Arimilom, Nijanom i Elenijom? Naravno, u Kraljevskoj palati ili gde god rešiš da me smestiš. Verujem da će ih moj novi pisar, gazda Lunalt, možda moći ubediti da ti pruže podršku.“

Iz nekog razloga, Nijana glasno vrisnu – i ispala bi iz sedla da je jedan gardista nije zgrabio za ruku kako bi je zadržao. Arimila i Elenija izgledale su kao da će im pozliti.

„Mislim da ne“, odgovori Elejna. Niko se tako ne ponaša zbog mogućeg razgovora s pisarom. Izgleda da Silvaza ume da bude opasna. „Nijana i Elenija objavile su da podržavaju Arimilu. Teško da će pristati da unište same sebe povlačenjem te izjave.“ To bi ih zaista uništilo. Manje kuće koje su im odane počele bi da ih napuštaju sve dok na kraju njihova kuća ne bi izgubila svaki značaj. Vrlo je verovatno da ni one neće ostati Visoka sedišta nakon što objave da podržavaju Trakande. Što se Arimile tiče... Elejna nema namere da dopusti Arimili da zapeva drugu pesmu. Odbiće podršku te žene čak i da joj je ponudi!

Silvaza pomalo zlokobno pogleda njih tri. „Možda i bi, uz odgovarajuće ubeđivanje.“ O, da; veoma opasna. „Ali kako ti kažeš, Elejna. Samo pazi na njih. Izdaja im je u srži.“

„Barini su uz Trakande“, odjednom izjavi Lir. „I ja ću to objaviti, Elejna.“

„Anšari su uz Trakande“, odlučno reče Karind. „Danas ću poslati proglase.“

„Izdajice!“, vrisnu Arimila. „Ubiću vas zbog ovoga!“ Krenu da se hvata za pojas, s kojeg su visile korice bodeža, ukrašene draguljima i prazne, kao da namerava da se lično postara za to. Elenija se zasmeja, ali nije zvučala kao da joj je zaista nešto smešno. Zvučala je skoro kao da plače.