Читаем История всемирной литературы в девяти томах: том восьмой полностью

Janáčková J. Česky román sklonku 19. století. — Pr., 1967.

Jankovič M. Josef Václav Sládek. — Pr., 1963.

Justl V. Bratří Mrštíkové. — Pr., 1963.

Pešat Z. J. S. Machar básník. — Pr., 1959.

Polák J., Tichý V., Krejčí K. Jaroslav Vrchlický. — Pr., 1954.

Soldan F. J. S. Machar. — Pr., 1974.

Svoboda A. F. X. Šalda. — Pr., 1967.

Svozil B. V krajinách poezie: Realismus, impresionismus, dekadence, symbolismus: Básnické vývojové tendence z konce 19. století. — Pr., 1979.

Šalda F. X. Kritické projevy. 1–7. — Pr., 1949–1951.

Urbanec J. Mladá léta Petra Bezruče: Život a dílo, 1867–1903. — Ostrava, 1969.

Václavek B. Česká literatura XX. století. — Pr. 1974.

Zika J., Brabec J. Antonín Sova. — Pr., 1953.

Zika J. Otokar Březina. — Pr., 1970.

Глава 3 СЛОВАЦКАЯ ЛИТЕРАТУРА

История словацкой литературы. — М., 1970.

Dejiny slovenskej literatúry. — Br., 1962.

Kuśy I., Šmatlák S. Literatura na rozhraní 19. a 20. storocia. — Br., 1975. — (Dejiny sloven. lit.; D. 4).

Červeňák A. Vajanský a Turgenev. — Br., 1968.

Gáfrik M. Poézia slovenskej moderny. — Br., 1965.

P. O. Hviezdoslav v kritike a spomienkach. — Br., 1955.

Janko Jesenský v kritike a spomienkach. — Br., 1955.

Kuśy I. Božena Slančíková—Timrava. — Martin, 1967.

Lesňáková S. Cesty k realizmu: Jozef Gregor — Tajovský a ruská literatúra. — Br., 1971.

Matuška A. Krasko. — Br., 1972.

Matuška A. Vajansky prozaik. — Br., 1946.

Máaz A. Dejiny slovenskej literatúry. — Br., 1948.

Noge J. Martin Kukučín — tradicionalista a novátor: Zivot a dielo, 1860–1907. — Br., 1962.

Panovová E. Puškin v slovenskej poézii do roku 1918. — Br., 1966.

Šmatlák S. 150 rokov slovenskej lyriky. — Br., 1971.

Votruba F. Vybrané spisy. — Br., 1954–1955. — D. 1–2.

Глава 4 БОЛГАРСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Андреев В. Д. История болгарской литературы. — М., 1987.

Благоев Д. Марксизм и проблемы художественного творчества. — М., 1986.

Зарев П. Панорама болгарской литературы. — М., 1976. — Т. 1.

Зарев П. Панорама на българската литература. — С., 1977. — Т. 1–2.

История на българската литература. — С., 1970. — Т. 3.

Ликова Р. Проблеми на българския символизъм. — С., 1985.

Литература славянских и балканских народов конца XIX — начала XX веков: Реализм и другие течения. — М., 1976.

Марков Д. Ф. Болгарская поэзия первой четверти XX века. — М., 1959.

Марков Д. Ф. Из истории болгарской литературы. — М., 1973.

Очерки истории болгарской литературы XIX–XX веков. — М., 1959.

Формирование марксистской литературной критики в зарубежных славянских странах. — М., 1972.

Цанев Г. Страници от историята на българската литература. — С., 1967–1971. — Т. 1–2.

Арнаудов М. Яворов: Личност. Творчество. Съдба. — С., 1961.

Иван Вазов: Биобиблиогр. / Сост. Л. П. Лихачева. — М., 1962.

Генов К. Мих. Арнаудов. — С., 1983.

Генов Т. Елин Пелин: Живот и творчество. — С., 1956.

Данчев П. Яворов. — С., 1978.

Державин Н. С. Иван Вазов: Жизнь и творчество. — М.; Л., 1948.

Димов Г. Иван Шишманов. — С., 1964.

Елин Пелин: Биобиблиогр. указ. / Сост. Л. П. Лихачева. — М., 1977.

Стаматов Л. Д-р Кръстев: Личност и критическа съдба. — С., 1987.

Тотев П. Алеко Константинов. — С., 1977.

Шишманов И. Иван Вазов: Спомени и документи. — С., 1977.

П. К. Яворов, 1878–1914; Био — библиография / Съст. Е. Фурнаджиева, П. Дюгмеджиева, Л. П. Лихачева. — С., 1978.

Глава 5 СЕРБСКАЯ И ЧЕРНОГОРСКАЯ ЛИТЕРАТУРЫ

Беляева Ю. Д. Литературы народов Югославии в России: Восприятие, изучение, оценка: Последняя четверть XIX — начало XX в. — М., 1979.

Богданов М. Б. Сербская сатирическая проза конца XIX — начала XX века. — М., 1962.

Витошевић Д. Српско песништво, 1900–1914. — Београд. 1975. — Т. 1–2.

Деретић Ј. Историја српске књижевности. — Београд, 1983.

Епоха реализма. — Београд, 1966. — (Срп. књиж. у књижевној критици; Књ. 5).

Кашанин М. Судбине и људи. — Београд, 1968.

Павловић М. Изабрано дело. — Београд, 1981. — Књ. 3.

Палавестра П. Књижевност Младе Босне. — Сарајево, 1965. — Т. 1–2.

Поезија од Војислава до Бојића. — Београд, 1966. — (Срп. књиж. у књижевној критици; Књ. 6).

Скерлић Ј. Сабрана дела. Писци и књиге. — Београд, 1964. — Т. 4, 5.

Андрић И. Земља, људи и језик код Петара Кочића. — Београд, 1982. — (Сабр. дела; Т. 13).

Бегић М. Јован Скерлић: Човек — и дело. — Београд, 1966.

Бранислав Нушич: Библиогр. указ. — М., 1965.

Јовановић М. Иво Ћипико: Живот и књижевни рад. — Ниш, 1980.

Јовичић В. Уметност Борисава Станковића. — Београд, 1972.

Кораћ С. Књижевно дјело Симе Матавуља. — Београд, 1982.

Крушевац Т. Петар Кочић. — Београд, 1951.

Лешић Ј. Нушићев смијех. — Београд, 1981.

Ничев Б. Бранислав Нушич. — С., 1962.

Хватов А. И. Бранислав Нушич. — Л.; М., 1964.

Grčević F. Književni kritičar i teoretičar Bogdan Popović. — Zagreb, 1971.

Vučenov D. Radoje Domanović: Žvot, doba i geneza dela. — Beograd, 1959.

Глава 6 ХОРВАТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Кравцов Н. И. Основные тенденции в развитии хорватской литературы конца XIX — начала XX в. // Славянская филология. — М., 1968. — Вып. 7.

Čolak T. Antun Gustav Matoš. — Beograd, 1962.

Перейти на страницу:

Все книги серии История всемирной литературы в девяти томах

Похожие книги

От Шекспира до Агаты Кристи. Как читать и понимать классику
От Шекспира до Агаты Кристи. Как читать и понимать классику

Как чума повлияла на мировую литературу? Почему «Изгнание из рая» стало одним из основополагающих сюжетов в культуре возрождения? «Я знаю всё, но только не себя»,□– что означает эта фраза великого поэта-вора Франсуа Вийона? Почему «Дон Кихот» – это не просто пародия на рыцарский роман? Ответы на эти и другие вопросы вы узнаете в новой книге профессора Евгения Жаринова, посвященной истории литературы от самого расцвета эпохи Возрождения до середины XX века. Книга адресована филологам и студентам гуманитарных вузов, а также всем, кто интересуется литературой.Евгений Викторович Жаринов – доктор филологических наук, профессор кафедры литературы Московского государственного лингвистического университета, профессор Гуманитарного института телевидения и радиовещания им. М.А. Литовчина, ведущий передачи «Лабиринты» на радиостанции «Орфей», лауреат двух премий «Золотой микрофон».

Евгений Викторович Жаринов

Литературоведение