Srce zime

Rand se namršti. Bio je siguran da je Kecuejn svoju pažnju usmerila ka njemu, uprkos tome što se pretvarala da nije tako, ali šta ako se zapravo nije pretvarala? Ako je tako, to je olakšanje. Ni najmanje mu nije trebala Aes Sedai koja smatra da mu se može mešati u poslove. Ni najmanje. Možda je Kecuejn gurala nos u nešto drugo. Min je videla Sisneru kako nosi neku čudnu krunu; Rand je mnogo razmišljao o tome. Nije hteo da razmišlja o drugim stvarima koje je videla, što se ticalo njega i Zelene sestre. Je li moglo biti tako jednostavno - da Kecuejn misli da bi ona mogla odlučiti ko če vladati i Tirom i Kairhijenom?

Jednostavno? Gotovo da se nasmejao. Ali Aes Sedai se tako ponašala. A Šalon, vetrotragačica? Držati je u zarobljeništvu možda je Kecuejn omogućavalo da utiče na Harin, gospu od talasa, ali slutio je da je ona pokupljena usput sa Ejlil da bi se prikrilo koje odveo plemkinju. Morače razuveriti Kecuejn. Ko če vladati Tirom i Kairhijenom več je odlučeno. I on če joj skrenuti pažnju na to. Kasnije. To je bilo pri kraju njegovog spiska najvažnijih stvari koje valja uraditi.

„Pre nego Što odem, Dobrejne, trebalo bi da ti dam..." Reči mu se slediše na usnama.

U dvorištu štale, gologlavi čovek je povukao ručicu na kolima i jedan kraj dugog vodoravnog balvana iznenada se podigao, a onda pao, gurajući kraći balvan kroz rupu prosečenu u dnu kola. I tresući se dok je izgledalo kao da će se raspasti, čureći iz dimnjaka, kola se pokrenuše, dok se balvan dizao i spuštao, u početku polako, a onda brže. Kretala su se, i to bez konja!

Nije shvatio da razmišlja naglas dok mu upravnica nije odgovorila.

„O, to! To su kočije na paru Mervina Poela, kako ih on zove, moj gospodaru Zmaju." Njen visoki, iznenađujuće mladi glas ispuni se neodobravanjem. „Tvrdi da može da povuče stotinu kola tim izumom. Samo što ne može da ih natera da idu dalje od pedeset koraka, a da se delovi ne polome usled smrzavanja. Koliko ja znam, samo je jednom stigao toliko daleko."

Zaista, ta - kola na paru? - podrhtavala su zaustavljajući se na manje od dvadeset koraka od mesta gde su najpre stajala. Zaista podrhtavala; činilo se da se tresu sve više sa svakim otkucajem srca. Većina ljudi se opet nagurala oko njih, a jedan je rukom umotanom u krpu bezglavo nešto zavrtao. Para je iz cevi naglo pokuljala u vazduh, a podrhtavanje se usporilo, zaustavilo.

Rand odmahnu glavom. Sećao se da je video tog čoveka, Mervina, sa uređajem koji je podrhtavao na površini stola i nije radio ništa. I ovo čudo je poteklo od toga? Mislio je da je napravljeno da proizvodi muziku. Taj koji je skakao unaokolo i mlatarao rukama prema ostalima mora da je bio Mervin. Kakve druge neobične stvari, kakva čuda ljudi prave ovde na Akademiji?

Kada je to upitao, i dalje posmatrajući čoveka u dvorištu koji je radio na kolima, Idrijen glasno šmrknu. Kada je počela, u glasu joj se osećala tek blaga primeša poštovanja prema Ponovorođenom Zmaju, ali i to se veoma brzo izgubilo u lavini gađenja. „Dovoljno je loše što moram da dam prostora filozofima i istoričarima i aritmetičarima i takvima, ali rekli ste da primimo svakog ko hoće da napravi bilo šta novo i pustimo ih da ostanu ako pokažu napredak. Pretpostavljam da ste se nadali oružju, ali sada imam na desetine sanjara i danguba, svakog sa starom knjigom ili rukopisom ili šest knjiga i rukopisa, od kojih svaki potiče iz vremena Saveza deset naroda, osim ako ne potiču iz samog Doba legendi, ili bar oni tako kažu, a svi pokušavaju da shvate crteže i skice i opise nečeg što nikad nisu videli i što možda niko nikad nije video. Ja sam videla stare rukopise koji govore o ljudima s očima na stomaku, i o životinjama deset stopa visokim, s kljovama dužim od čoveka, i gradove gde...“

„Ali šta to oni prave, upravnice Tarsin?" zahtevao je Rand da zna. Ljudi koji su radili na spravi ispod pomeriše se kao da su nešto postigli, a ne kao da su se suočili s neuspehom. I to se čudo pokrenu.

Ona šmrknu, ovog puta glasnije. „Gluposti, moj gospodaru Zmaju, eto, to oni prave. Kin Tovere je načinio svoje veliko staklo za gledanje. Kroz njega može videti Mesec, jasno kao svoju ruku, i ono o Čemu on priča jesu drugi svetovi, ali šta imamo od svega toga? Sada hoće da napravi još veće. Maril Harke pravi velike zmajeve koje naziva jedrilice i čim dođe proleće ponovo će se baciti s brda. Srce da vam siđe u pete dok je gledate kako jedri nizbrdo u tim napravama; sledeći put kada jedan od njih padne na nju, sigurna sam da neće slomiti samo ruku. Džander Parentakis veruje kako može pokretati brodove na reci pomoću vodeničkih točkova, ili nečeg što liči na to, ali kada na brod ukrca dovoljno ljudi da okreću ručke, nema mesta za tovar, a bilo šta s jedrima može ga prestići. Rin Anhara hvata munje u velike tegle - sumnjam da i on zna zašto, Niko Tokama je samo budalasta sa svojim...“

Rand se okrenuo tako brzo da ona ustuknu, a čak je i Dobrejn zauzeo mačevalački stav. Ne, uopšte nisu bili sigurni u njega. „Hvata munje?" tiho je upitao.