Tahmasib

„Da, to je istina, gorka istina kao gama-radiofag. Ali, ako me upitate na šta se žalim, ja ću morati da vam odgovorim da se ne žalim ni na šta. Razume se, žalbi ima. Kako bi u ovom svetu moglo bez žalbi? Ali to nisu naše žalbe, to su žalbe na nas. I, morate se složiti sa mnom da bi bilo smešno kada bi vama, generalnom inspektoru, počeo da pričam o tome zbog čega se žale na nas. Uzgred, da vam se možda ne jede? Dobro je što nećete. Pokušajte da pronađete bilo šta za jelo u našem podrumu… Najbliži tanker sa hranom će stići ili večeras ili sutra, i to je, verujte mi, veoma tužno, jer su fizičari navikli da jedu svaki dan i nikakve greške u snabdevanju ne mogu da ih oduče od toga. No, a ako hoćete ozbiljno da čujete moje mišljenje o žalbama, onda ću vam reći kratko i jasno, kao devojci koju volim: ti diplomirani kojekakvovići iz našeg dragog MUKS-a se uvek žale na nešto. Ako radimo brzo, oni se žale da radimo brzo i da brzo uništavamo dragocenu unikatnu opremu, da nam stalno sve propada i da oni ništa ne mogu da stignu da urade. A ako radimo sporo… Uostalom, šta govorim? Još se nije našao neko ko bi se žalio na to da radimo sporo. Uzgred budi rečeno, Vladimire Sergejeviču, vi ste bili odličan planetolog, mi smo svi učili po vašim knjigama i raznim tamo izveštajima! Zašto ste došli u MUKS, i to još kao generalni inspektor?“

Jurkovski zaprepašćeno pogleda Kostju. Jura se skupi, očekujući eksploziju, grom. Ezra je stajao i potpuno ravnodušno treptao svojim kravljim trepavicama.

„Hm-hm-hm…“ namrštivši se otezao je Jurkovski. „A zašto da ne?“

„Ja ću vam objasniti zašto ne“, reče Kostja udarajući ga prstom u grudi. „Vi ste dobar naučnik, vi ste stvaralac savremene planetologije! Iz vas je od samog detinjstva izbijao gejzir ideja! Da gigantske planete moraju da imaju prstenove, da planete mogu da se kondenzuju bez centralne svetlosti, da su Prstenovi Saturna veštačkog porekla, upitajte Ezru ko je sve to izmislio? Ezra će vam reći: ‘Jurkovski!’ I vi ste se odrekli svega toga, predali ste to u ruke raznim tamo nespretnjakovićima, a sami ste postali ‘kojekakvović’!“

„No, šta vam je!“ reče Jurkovski dobroćudno. „Ja sam samo… hm-hm… običan naučnik…“

„Bili ste običan naučnik. A sada ste, izvinite za izraz, običan generalni inspektor! No, recite mi ozbiljno: zašto ste došli ovamo? Niti možete nešto da me upitate niti da me posavetujete, a da i ne govorimo o pomoći. No, recimo, ja ću vas, reda radi, povesti iz laboratorije u laboratoriju i mi ćemo koračati kao dva mesečara i ustupaćemo put jedan drugom pred svakim vratima. I učtivo ćemo ćutati, jer vi ne znate kako da pitate, a ja ne znam kako da odgovorim. Potrebno je sakupiti svih dvadeset i sedam ljudi da bi se saznalo šta se radi na stanici, a dvadeset i sedmoro ovamo ne može da se stisne čak ni iz poštovanja prema generalnom inspektoru, jer je ovde tesno, jedan čak živi u liftu…“

„Vi pogrešno mislite… hm-hm… da mene to raduje“, zvaničnim glasom ga prekide Jurkovski. „Pritom mislim na takvu prenaseljenost… hm-hm… stanice. Ukoliko se ne varam, stanica je proračunata na posadu od pet gravimetrista. I kada biste se vi, kao rukovodilac stanice, pridržavali postojećih uputstava MUKS-a…“

„Pa, Vladimire Sergejeviču!“ veselo uzviknu Kostja. „Druže generalni inspektore!

Ljudi hoće da rade! Da li gravimetristi hoće da rade? Hoće. Relativisti? Takođe hoće. I ne govorim o kosmogonistima, koji su se ovamo ugurali preko mog leša. A na Zemlji se nalazi još jedno sto pedeset ljudi koji gore od nestrpljenja.

Pomisli, spavati u liftu! Šta, čekati dok MUKS završi izgradnju nove stanice?

Ne, planetolog Jurkovski bi zaključio sasvim drugačije. On ne bi počeo da me prekoreva zbog prenaseljenosti. I ne bi ni zahtevao od mene da mu sve objasnim.

Tim pre što on nije Gejzenberg i što ne bi shvatio više od polovine. Ne, planetolog Jurkovski bi rekao: „Kostja! Meni je potrebno da eksperimentalno dokažem moju novu ideju. Dajte da radimo, Kostja!“ Tada bih vam ustupio svoj krevet, a sam bih se smestio u sigurnosnl lift i mi bismo zajedno radili sve donde dok nam sve ne bi bilo jasno kao prolećno jutro! A vi dolazite da sakupljate žalbe. Kakve žalbe može da ima čovek koji se bavi interesantnim poslom?“

Jura s olakšanjem uzdahnu. Do eksplozije groma nije došlo. Lice Jurkovskog je postajalo sve zamišljenije.

„Da“, reče on. „Vi ste, znate li, u pravu… hm-hm… Kostja. Odista, nije trebalo da ovamo dođem… hm-hm… tako. I ja vam… hm-hm… zavidim, Kostja. S vama bih radio s najvećim zadovoljstvom. Ali… hm-hm… postoje stanice i… hm-hm… stanice. Vi ne možete ni da zamislite, Kostja, koliko se bezobrazluka dešava u našem sistemu. I zbog toga je planetolog Jurkovski morao da postane… hm-hm… generalni inspektor Jurkovski.“

„Bezobrazluci“, brzo reče Kostja, „to je stvar kosmičke policije…“

„Ne uvek“, reče Jurkovski, „nažalost, ne baš uvek…“

U hodniku nešto poče da lupa. Začu se lupkanje magnetnih potkovica. Neko povika:

„Kostjaaa! Zakašnjenje! Za tri milisekunde!…“