Tahmasib

I Jura ispriča. Kako se upoznao sa Zinom Šatrovom, kako je ona plakala, kako je shvatio da mora odmah da se umeša i kako je počeo od Svirskog, koji je do te mere ostao bez pameti da je počeo da veruje svim gadostima o devojci koju je voleo. Kako je naterao Averina i Svirskog da ‘otvoreno porazgovaraju’ i kako se ispostavilo da Svirski nikad nije rekao o Averinu da je netalentovan i ulizica i da Averin čak nije ni podozrevao da su Svirskog, navodno, više puta noću izvodili iz Zinine sobe. Kako su kontroloru Dicu oduzeli gitaru i saznali da on nikada nije širio glasine o Bazanovu i Tanji Olenjinoj… I kako se odmah ispostavilo da je sve to Kravecovo maslo i da Šeršenj ne može za sve to da ne zna, jer on u stvari i jeste najveći gad…

„Momci su me poslali vama, Vladimire Sergejeviču, da vi nešto preduzmete. I bolje će biti da vi nešto uradite, jer će inače oni sami… Oni su već spremni.“

Jurkovski je sedeo u fotelji za stolom i lice mu je bilo tako staro i jadno da se Jura zaustavi i pogleda prema Žilinu. Ali Žilin mu opet jedva primetno samo klimnu glavom.

„Za ove reči takođe ćete odgovarati“, procedi Šeršenj.

„Umukni!“ povika mali, crnoputi Averin, koji je sedeo pored Jure. „Ne prekidaj me! Drugovi, kako to on sme da nam svaki čas upada u reč?“

Jurkovski sačeka da se galama utiša i nastavi:

„Sve je do te mere odvratno da sam ja takvu mogućnost isključivao. Bilo je potrebno da se umeša jedan sasvim stran čovek, dečak, da bi… Da. Odvratno.

Nisam to očekivao od vas, mladih. Kako je to jednostavno — vratiti vas u prvobitno stanje, postaviti vas na četiri noge — tri godine, jedan častoljubivi manijak i jedan provincijski intrigant. I vi ste se povinovali, postali ste zveri, izgubili ste ljudski lik. Mladi, veseli, pošteni momci… Sramota!“

Jurkovski napravi pauzu i baci pogled na astronome. Sve je to uzalud, pomisli.

Njima nije stalo do mene. Oni su sedeli u gomili i s mržnjom posmatrali Šeršenja i Kraveca.

„U redu. Novog direktora ću poslati sa Titana. Dva dana možete da mitingujete i mislite. Vi, bedni i slabi, vama govorim: mislite! A sad možete da idete.“

Svi ustadoše i oborenih glava izađoše iz kabineta. Šeršenj takođe ustade i klateći se u magnetnim cipelama priđe Jurkovskom.

„To je samovolja“, prosikta. „Vi remetite rad opservatorije.“

Jurkovski se sa gadljivim izrazom lica odmače od njega.

„Slušajte, Šeršenj“, reče. „Na vašem mestu, ja bih se ubio.“

PRSTEN-1: BALADA O JEDNONOGOM DOŠLJAKU

„Znaš“, reče Bikov, gledajući Jurkovskog preko naočara i preko Fizike metala,

„Šeršenj smatra da je nepravedno uvređen. Ipak je to najbolja opservatorija, i tako dalje…“

„Šeršenj me ne interesuje“, reče Jurkovski. Zatvorio je tašnu i protegao se.

„Mene interesuje kako su ti momci mogli da dozvole da dođe do nečega takvog… A Šeršenj — to je prašina, sitnica…“

Bikov je nekoliko trenutaka razmišljao.

„I kako je po tvome došlo do svega toga?“ upita.

„Imam jednu teoriju… Ili, tačnije, hipotezu. Ja pretpostavljam da je kod njih nestao u prošlosti neophodan imunitet prema socijalno štetnim pojavama. A u isto vreme, još nisu nestali ni njihovi sopstveni antidruštveni začeci.“

„Jednostavnije“, reče Bikov.

„Molim. Uzmimo tebe. Šta bi ti uradio kad bi ti došao neki spletkar i rekao da… hm-hm… recimo, Mihailo Krutikov krade i prodaje hranu sa broda? Ti si u svom životu video mnogo spletkara, znaš koliko vrede, i ti bi mu rekao… hm-hm… da se gubi. Sad uzmimo našeg kadeta. Šta bi on rekao kad bi mu neko došanuo… hm-hm… no, recimo, to isto? On bi sve to primio zdravo za gotovo i odmah bi pojurio Mihailu da se objašnjava. A kada bi shvatio da su sve to izmišljotine, vratio bi se i… hm-hm… pretukao bi to ništavilo.“

„Aha“, sa zadovoljstvom se složi Bikov.

„Tako. A naši prijatelji na Dioni — nisu ni kao ti, a ni kao naš kadet. Oni prihvataju takvu gadost za čistu monetu, a neistrošene rezerve lažnog ponosa im ne daju da pođu da sve razjasne.“

„Pa šta“, reče Bikov. „Možda je i tako.“

Uđe Jura. On čučnu pred otvorenim ormanom sa knjigama i poče da traži nešto za čitanje. Događaji na Dioni su ga sasvim izbacili iz koloseka i on nikako nije mogao da dođe sebi. Oproštaj od Zine Šatrove bio je ćutljiv i dirljiv. Zina takođe nije uspela da se sasvim povrati. Istina, ona se već smeškala. Jura je želeo da ostane na Dioni sve donde dok Zina ne počne da se smeje. On je bio uveren da bi umeo da je razveseli i u izvesnoj meri pomogne joj da zaboravi na dane strahovlade Šeršenja. Žalio je što ne može da ostane na Dioni. Zato je u hodniku uhvatio Svirskog i zatražio od njega da prema Zini svi budu što je moguće pažljiviji. Svirski ga je pogledao i odgovorio neodređeno: „Razbićemo mu njušku!“

„Hm… Aleksej“, reče Jurkovski. „Ja nikome neću smetati u komandnom odeljenju?“

„Ti si generalni inspektor“, reče Bikov. „Kome ti možeš da smetaš?“

„Hteo bih da se povežem sa Titanom“, reče Jurkovski. „I, uopšte, hteo bih da oslušnem šta se dešava u eteru.“

„Hajde“, reče Bikov.

„A mogu li i ja?“ upita Jura.