Граница

С вашего ли разрешенья

Смерть дана мне до рожденья?

Мать, отец, прошу – не надо!»

КАЮЩИЙСЯ (иерей Радослав Янкович)

ПОКАJНИК

Перевод с сербского – Мария Лямина

Поэтический пересказ – Софрон Бурков

Чуо сам радосну вест,

душа трепери од усхићења,

у мраку лежи горди свет,

а мени се открива пут спасења.

Сагледавам грешне моје светске жеље,

кајем се и молим, сузе ми се леде,

опрости ми, Оче, гадне грехе смртне,

ја не желим више живети без Тебе.

Одричем се себе, сав сам једна рана,

у том покајању, темељ ми се руши,

а у истом трену омивен сузама,

изнова се раћам, радост ми у души.

Ја тек сада ћивим, ер сам от с’ Тобом,

до јуче сам једино умирати знао,

о чудног тајанства! О, милости Божије,

хвала Ти за љлубав – Спас си ми постао.

Я знаю чудный трепет восхищенья,

Когда услышишь радостную весть:

Душе открыт заветный путь спасенья.

И бросишь в прах своей гордыни спесь.

Я видел, как грехи в желаньях зреют.

Прости же, Отче, гадкого, меня!

Молюсь и каюсь. Слёзы холодеют –

Мне жизнь моя постыла без Тебя.

Я больше уж не я, а только рана.

Но покаяньем воскрешаем человек.

Я умер и родился вновь. Осанна

В моей душе звучит теперь навек.

Я снова жив, ведь я опять с Тобою!

До этого я только умирать умел.

Спасён я милостью Твоей – любовью.

Спасибо, Господи, Тебе, за мой удел!

ПРЕД БОГОМ ЛИШЬ МЫ ВСТАНЕМ НА КОЛЕНИ (Златомир Боровница)

НИКАД НА КОЛЕНА

Перевод с сербского – Сергей Ильин

Поэтический пересказ – Софрон Бурков

Србијо тебе агрессором зову,

А све добро виде и знају,

Знају ко коме смртне јаме копа

И опет те криве и Америка и Еуропа.

Србијо тебе агрессором зову,

А они мучени и прогнани

У теби наћоше спас

Зашто бар изгнаних мученика

Не желе чути истини глас.

Србијо тебе агрессором зову,

И прете ти великом војном снагом.

Зато ово нека знају

На колена можемо само пред Богом

А никад, мајко, никад

Пред силом и црним врагом.

Сербия, тебя агрессором зовут!

Америка с Европой снова лгут.

Но мир, конечно же, прекрасно знает,

Кто и кому могилу здесь копает.

Сербия, тебя агрессором зовут!

Но сколько же изгнанников и жертв

Нашли в тебе приют.

Так почему же слово их

Не стало истинным для остальных?

Сербия, тебя агрессором зовут!

И армией большой пугают.

Как будто бы не знают:

Пред Богом лишь мы встанем на колени.

Врагов же будет пусть несметная орда –

Не поклонимся мы им никогда!

 

ОСТРОЖСКИЙ МОНАСТЫРЬ (Лука Симич)

МАНАСТИР ОСТРОГ

Перевод с сербского – Екатерина Иванова

Поэтический пересказ – Софрон Бурков

Шта то тамо под Острогом сија

то су мошти Светог Василија

што га Господ на земљи прослави

да спасење људима објави.

Живео је пре триста година

чудне знаке добио с висина

да се моли за свој народ мили

да би људи спасења добили.

Испоснички њему живот мио

пред Господом праведан је био

молитва му беше много јака

молио се Богу без престанка.

Сада мошти светле под Острогом

а душа му борави пред Боом

све због дела и вере у Бога

чини чуда светац из Острога.

Многи народ ту лека добива

силу вишу што светац излива

излечења ту су свакојака

записана од наших предака.

Тело свеца у стени почива

грешни народ сузом се умива

моли народ светитеља сада

и кроз сузе на колена пада.

Да добије тог чудесног лека

многи народ пред црквицом чека

људи боси иђаху по стени

да се живот у њима промени.

Живели су развратним животом