Читаем Граница полностью

грехе чисте молитвом и постом

сада свече, дај нам свима здравља

јер народ се од греха поправља.

Что за сиянье не меркнет под Острогом?

Это Святого Василия мощи,

Жизнь чья земная прославлена Господом,

Путь чтоб спасения сделался общим.

С тех пор, как жил он, прошло три столетия.

Был за молитвы дарован Небесный

Знак ему – Божья десница отметила

Подвиг его, что теперь всем известен.

Богоугодною жизнью подвижника

Жил он пред Господом праведным сыном,

И непрестанно молился за ближнего,

Полня слова сострадания силой.

Мощи святого под Острогом светлые

Нас к чудесам приведут православным.

Помним слова нашей веры заветные:

«С Богом пребудущий – истинно правый».

Многие здесь исцеленье познали

Силой святого неоскудевающей.

Предки, что видели, всё записали –

Знание может дать только сам знающий.

Тело святого в скале почивает.

Грешные люди в слезах умываются,

Помощь святого к себе призывают

И на колени в рыданиях валятся.

Жаждуя чуда – святого лекарства –

Люди пред церковкой ждут во смирении.

Босые ноги в Небесное Царство

Души приводят безмерным терпением.

Жили мы до сей минуты развратно.

Нет нам, Святитель, дороги обратно.

Будем теперь же постом и молитвами

Грех исцелять свой духовными битвами.

ЦЕРКОВЬ СВЯТОГО НИКОЛАЯ В СЕЛЕ БЕЛЕГИШ (Лука Симич)

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛАJА - БЕЛЕГИШ

Перевод с сербского – Екатерина Иванова

Поэтический пересказ – Софрон Бурков

Лепотица насред села стоји

то је црква прадедова моји'

саградише ту лепоту нама

дашимо се њеним лепотама.

Храм највећи у равноме Срему

људи многи моле се у њему

за спасење своје породице

топле сузе што им кваси лице.

Посвећен је светоме Николи

народ цркву поштује и воли

испуни је за божићне дане

срећно јутро да нам свима сване.

Звоно гласно јутром одјекује

а из храма молитва се чује

то свештеник у храму се моли

народ цркву поштује и воли.

То је тако од Бога нам дато

молитва је добра као злато

Белегиш је допринео томе

клањамо се Богу јединоме.

Покрај села и река нам тече

плави Дунав к'о небо предвече

а равница непрегледна свуда

то Бог чини свакојака чуда.

Обновимо цркву како треба

да нам сија к'о сунце са неба

учио сам од наших предака

да у мени вера буде јака.

Церковь, благолепию привычна,

Веры нашей дарит нам величье –

Предки стены вместе поднимали,

Красоту себе в подспорье брали.

Храм, что выше всех в равнинном Среме,

Много повидал за это время.

Богу мы приходим помолиться,

Не смущаясь слёзами на лицах.

Церковь в часть Святого Николая,

Наш народ, любя и почитая,

До предела в праздники заполнит.

А душа о Боге вечно помнит.

Колокольный звон с утра родится,

Службы храмовой предвестник-птица,

И начнётся Господу служенье,

В Его волю наше погруженье.

Служба в церкви – это очень много,

Ведь молитва нам дана от Бога.

Белегиш по силам вносит лепту,

Следуя от Господа Завету.

Сам Дунай здесь рядом протекает,

Всё всегда про Белегиш он знает,

И бескрайную вокруг равнину –

Богом созданную нам картину.

Будем церковь содержать как должно.

С Божьей помощью нам всё возможно.

Мудрости научимся у предков:

Главное – была чтоб вера крепкой.

 

ЧЕЛОВЕК БЕЗ БОГА (Матея Матеич)

ČOVEK BEZ BOGA

Перевод с сербского – Диана Медведева

Поэтический пересказ – Софрон Бурков

Sve dotle dok smo verovali da je

Bog Tvorac sveta i Otac čoveka,

I sam je čovek tačno znao šta je

I zašto živi i sve što ga čeka.

Sve su teškoće i svi naši jadi

Imali smisla, sve je bilo lako,

Jer smo bar mogli živeti u nadi

Da ipak neće uvek biti tako.

Ovako slabi i nemoćni telom,

Mi smo u sebi silnu snagu krili;

I samom Bogu slični jednim delom

Malo smo manji od andjela bili.

Sve to nam ipak nije dosta bilo;

Hteli smo, gordi, i više od toga;

O večnoj vlasti mahnito se snilo,

Hteli smo carstvo čoveka bez Boga!

Перейти на страницу:

Похожие книги