«Hladni rat»: nacionalizam i religija

Svaka religija pazljivo uklanja ekonomske, politicke i socijalne zahteve narodnih masa iz svog "ucenja", ostavljajuci samo neku bozansku efemernu obojku. Obozavanje "visih sila" postepeno dovodi do pojma (slike) boga – Vrhovnog Bica dostojnog obozavanja. U zrelim oblicima religija, Bozja ideja pobe?uje sve demonsko, osloba?a se od njega. Po analogiji sa odnosima "Otac-Sin" i drugim, bog se misli kao gospodar i istovremeno zastupnik, Spasitelj coveka. Bog se misli i kao cuvar obicaja, tradicije, morala, koji povezuje ljude kulturnih veza koje se postuju u drustvu duhovnih vrednosti. Sebicna zelja da umiri bogove, da ih prizove u pomocnike kombinuje se sa nesebicnim postovanjem, zeljom da se sledi visok obrazac. Sa jacanjem ovog trenutka povezan je razvoj u okviru religiozne svesti na njegovim visim stepenicama etickih predstava, ideala, normi. Religiozno-eticki stav prema bozanstvu cesto daje veri svetli, radosni karakter, doprinoseci formiranju visokih opstecoveckih vrednosti.

Religija slozeno duhovno obrazovanje i drustveno-istorijski fenomen koji se ne uklapa u jednoznacne, pravolinejske karakteristike. Jedna od istorijskih misija religije, koja u savremenom svetu dobija nevidljivu aktualnost, bila je formiranje svesti jedinstva ljudskog roda, znacaja moralnih opstecoveckih normi, trajnih vrednosti. Ali u religioznom pogledu na svet mogu se izraziti i sasvim druga raspolozenja, ideje: fanatizam, neprijateljstvo prema ljudima druge vere, cemu je mnogo primera u proslosti i sadasnjosti. Iskustvo nasih dana daje primere neprimirivog neprijateljstva i izme?u razlicitih grupa ljudi iste vere. Ali to ne daje razlog da se jasno proceni socijalno-politicka uloga religioznih stavova uopste.