Читаем Indrik_2011_Yugoslaviya полностью

31 Там же. Д. 492. Ч. III. Л. 11-12 об. (Б.Н. Евреинов - В.Н. Ламздорфу. Белград, 17 сентября 1901 г.).

32 СтолиН А. Кралица Драга ОбреновиЙ. С. 172-173.

33 Витте С.Ю. Воспоминания. Таллинн; М., 1994. Т. 2. С. 254.

34 См.: Ламздорф В.Н. Дневник. 1894-1896. М., 1991. С. 37, 39, 45 (записи от 3, 6 и 20 февраля 1894 г.).

35 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 496 (1902 г.). Л. 248 об. - 249 (Н.В. Чарыков - В.Н. Ламздорфу. Белград, 5 ноября 1902 г.).

36 См.: Во]водиН М. Срби]а у ме^ународним односима кра]ем XIX и почетком XX века. Београд , 1988. С . 455-457.

37 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 499 (1903 г.). Л. 101 об.

38 РОМС. Заоставштина Милана }овановиЙа-Сто]имировиЙа. Бр. М.13.426. «Казива^а Боре-Буки }овановиЙа о 29. ма]у 1903.».

39 См.: Шемякин А.Л. Убиение генерала Павловича. Как в Белграде расстреливали георгиевского кавалера // Родина. 2007. № 9. С. 67.

40 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 500. Ч. I (1903 г.). Л. 337.

41 Там же. Л. 367.

42 Семиз Д. }едан руски савремени докуменат о 29. ма]а // Нова Европа. Kft. XVI. Бр. 7. 11 октобра 1927. С. 228; Вишняков Я.В. «Котел с расплавленным металлом». К чему привел сербов Майский переворот 1903 г. // Родина. 2003. № 10. С. 82.

43 Дневник генерала А.Н. Куропаткина. М., 2010. С. 93 (запись от 25 декабря 1902 г.).

44 Российский Государственный военно-исторический архив. Ф. 400. Оп. 4. Д. 313. Л. 30 (И.Н. Сысоев - В.П. Целебровскому. Белград, 4 июня 1903 г.).

45 См.: ЕкмечиН М. Аустро-Угарска обавешта_|'на служба и Ма_|'ски преврат // Истори_|'ски часопис. Београд, 1985. Kft. XXXII. С. 141-168.

46 КазимировиН В. Црна рука. С. 15-16.

47 См.: Jедан новинар (С. ПротиН). Политичка размишла^а из истори]е наших дана // Дело. Београд, 1894.

48 ПироНанац М. Белешке / приред. С. Ра_|'ий. Београд, 2004. С. 292.

49 ПоповиН М. Борбе за парламентарии режим у Србщ'и. Београд, 1939. С. 89; Чубрило-виН В. Исторщ'а политичке мисли у Србщ'и XIX века. Београд, 1982. С. 282-283; Исторщ'а Српског народа. Београд. 1983. Kft. 6. Т. 1. С. 92; ЕкмечиН М. Ствара^е }угославщ'е. Београд. 1989. Kft. 2. С. 546; Живо)иновиН Д. Крал Петар I Кара^ор^евий. Београд, 1990. Kft. 2. С. 115; ПротиН М. Радикали у Србщ'и. Иде]е и покрет (1881-1903). Београд, 1990. С. 17; Исти. Ус-пон и пад српске иде]е. Београд, 1995. С. 27; Исти. The Serbian Radical Movement 1881-1903. A Historical Aspect // Balcanica. Vol. XXXVI. Belgrade, 2006. P. 131, и др. Схожие оценки популярны и в мировой литературе. См., например: Dragnich A. Serbia, Nikola Pasic and Yugoslavia. Rutgers University Press. New Branswick, New Jersey, 1974. P. 70; Балканы в конце XIX - начале XX века. Очерки становления национальных государств и политической структуры в ЮгоВосточной Европе. М., 1991. С. 20-22; The Serbs and their Leaders in the Twentienth Century. Ashgate Publishing Limited. Aldershot, Brookfield, 1997. P. 2; ПавловиН С. Србщ'а. Исторщ'а иза имена. Београд, 2004 (перевод с английского оригинала). С. 98, и др.

50 ПротиН М. Српске политичке странке после у]еди^е^а (1918-1919) // Србщ'а на кра]у Првог светског рата. Београд, 1990. С. 137. Весьма близкое мнение содержится и в: Dragnich A. The Development of Parlamentary Government in Serbia. New York, 1978. P. 106.

51 См.: БатаковиН Д. Успомене Панте Драшкийа у српско] мемоарско] литератури // ДрашкиН П. Мемоари / приред. Д. Батаковий. Београд, 1990. С. 19; ЛушиН Р. Милан Обрено-вий // ЛушиН Р. Србщ'а 19. века. Изабрани радови. Београд, 1994. С. 142; Нова исторщ'а Српс-ког народа. Београд; Лозана, 2000, и др.

52 ТроцкийЛ.Д. Балканы и Балканская война // Русские о Сербии и сербах. СПб., 2006. С. 526.

53 Погодин А.Л. Славянский мир. Политическое и экономическое положение славянских народов перед войной 1914 г. М., 1915. С. 337.

54 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война. С. 510.

55 Мале А. Дневник са српског двора. 1892-1894 / прев. и приред. Л. Мирковий. Београд, 1999. С. 204.

56 Дарам М. Кроз српске земле (1900-1903) / прев. и погов. написао В. Милановий. Београд, 1997. С. 140.

57 ТодоровиН П. Крвава година / приред. Л. Перовий. Београд, 1991. С. 90.

58 См.: ПротиН М. Српске политичке странке после у]еди^е^а (1918-1919). С. 137; Нова исторщ'а Српског народа. С. 188, и др.

59 ЛушиН Р. Политичке генерацщ'е у Србщ'и // Српске политичке генерацщ'е. 1788-1918. Београд, 1998. С. 9-35; СтолиН А. Страначка генерацщ'а 1878-1903 // Там же. С. 105-113.

60 Stokes G. Politics as Development. The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Century Serbia. Durham; London, 1990. P. 201.

61 См.: JовановиН С. Влада Милана Обреновийа. Београд, 1926. Kft.1. С. 25: ПротиН М. Ус-пон и пад српске иде]е. С. 109; Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры // Вебер А. Избранное: кризис европейской культуры. М., 1999. С. 86-89.

62 Stokes G. Politics as Development. P. 297; Согрин В.В., Патрушев А.И., Токарева Е.С., Фадеева Т.М. Либерализм Запада. XVII-XX века. М., 1995. С. 66.

63 АС. Фонд Сто]ана Новаковийа. Бр. 548. Л. 1.

Перейти на страницу:

Похожие книги

До конца времен. Сознание, материя и поиски смысла в меняющейся Вселенной
До конца времен. Сознание, материя и поиски смысла в меняющейся Вселенной

Брайан Грин — крупный физик-теоретик и знаменитый популяризатор науки. Его книги помогли многим познакомиться с теорией струн и другими важнейшими идеями современной физики.«До конца времен» — попытка поиска места для человека в картине мира, которую описывает современная наука. Грин показывает, как в противоборстве двух великих сил — энтропии и эволюции — развертывается космос с его галактиками, звездами, планетами и, наконец, жизнью. Почему есть что-то, а не ничего? Как мириады движущихся частиц обретают способность чувствовать и мыслить? Как нам постичь смысл жизни в леденящей перспективе триллионов лет будущего, где любая мысль в итоге обречена на угасание?Готовые ответы у Грина есть не всегда, но научный контекст делает их поиск несравненно более интересным занятием.

Брайан Грин , Брайан Рэндолф Грин

Зарубежная образовательная литература, зарубежная прикладная, научно-популярная литература / Научная литература