Piknik pored puta

Ali tek što sam zamahnuo, dograbiše me i povukoše nekud. A ja više ništa ne znam i neću da znam. Vičem, pokušavam da se istrgnem, udaram nogama. Dolazim sebi u toaletu, sav mokar, krvavih usta. Gledam u ogledalo i ne prepoznajem se, i nekakav tik mi trza obraz; nikad ranije to nije bilo. A iz sale buka, lom, razbijanje posuđa, vrištanje devojaka i čujem — Imalin urliče kao grizli: «Pokajte se, paraziti! Gde je Riđi? Šta ste uradili sa Riđim, đavolji nakote?...» I policijska sirena zavija.

Čim sam čuo sirenu u mojoj glavi je sve stalo na svoje mesto. Svega se sećam, sve znam, sve razumem. I u duši više ničeg — samo ledeni bes. Tako, mislim, sad ću ti prirediti veselje. Pokazaću ti ja šta je stalker, smrdljivi trgovče! Izvadio sam iz džepa «zujalicu», novu, neupotrebljavanu, par puta je pritisnuo prstima, odškrinuo vrata i ubacio je u salu. Onda otvorih prozor, pa na ulicu. Naravno, hteo sam da vidim kako će ispasti, ali morao sam što pre napolje. Ja tu «zujalicu» slabo podnosim, odmah mi udari krv na nos.

Potrčao sam kroz dvorište i čujem: proradila moja «zujalica» punom snagom. Prvo su u celom kvartu počeli da laju i zavijaju psi — oni prvi čuju «zujalicu». Onda je u kafani neko zavrištao tako da mi je i na toj daljini odjeknulo u ušima. Mogao sam da zamislim šta se unutra događa: neko je pao u melanholiju, neko je podivljao, neko ne zna gde da se zavuče od straha... Strašna stvar je ta «zujalica». Sad se Ernestova kafana neće tako skoro napuniti. Naravno, on će se dosetiti ko mu je to priredio, ali baš me briga. Gotovo je. Nema više stalkera Reda. Dosta mi je. Dosta mi je da rizikujem glavu i da još druge tom poslu učim. Pogrešio si, Kirile, prijatelju moj. Ispalo je da nisi ti u pravu, već Imalin. Ljudi nemaju šta da traže u Zoni.

Preskočio sam jednu ogradu i polako krenuo kući. Grizem usne, hteo bih da zaplačem a ne mogu. Ispred mene više ničeg nema, praznina. Siva svakodnevica. Kirile, jedini moj prijatelju, kako se to desilo? Šta ću ja sad bez tebe? Perspektive si mi slikao — nov, drugačiji, lepši svet... a šta sad?

Možda će neko zaplakati za tobom u dalekoj Rusiji, a ja ni to ne mogu. A ja sam za sve kriv, idiot, niko drugi nego ja! Kako sam mogao da ga vodim u garažu, kad mu se oči nisu privikle na tamu?

Celog života sam bio kao vuk, celog života samo sam na sebe mislio... I u neko doba setio sam se da obradujem nekog, da učinim za njega nešto. Šta mi je, kog đavola, trebalo da mu govorim o toj «kutiji»? I kad sam pomislio na to, tako me je steglo u grudima, prosto da stvarno počnem da zavijam kao vuk. Izgleda da sam to i učinio: ljudi su se trgli i odmakli od mene, ali onda mi je laknulo — vidim, Guta ide.

Ide ona pravo prema meni, moja lepotica, moja devojčica, korača svojim skladnim nogama, suknja joj se nad kolenima njiše, odasvud je prate nečije oči, a ona ide kao po užetu, ne gleda ni levo ni desno, i ja nekako odmah shvatih da ona to mene traži.

— Zdravo, Guta — kažem. — Kud si krenula?

Ona me pogleda, u trenutku vide sve — i moju razbijenu njušku, i mokru jaknu, i krvave pesnice — i ništa ne reče na to, nego će:

— Zdravo, Red. A ja te baš tražim.

— Znam — kažem. — Idemo do mene.

Ona ćuti, okrenula se i gleda ustranu. Ah, kako joj je glava podignuta, kakav joj je vrat — kao u kobile mlade i gorde, ali već pokorne svome gazdi. A ona mi onda kaže:

— Ne znam, Red. Možda više nećeš hteti da se viđaš sa mnom.

Meni se srce odmah steže — šta sad još? Ali ja sasvim mirno kažem:

— Ne razumem, Guta... Izvini, ja sam danas malo popio, pa možda zato teže shvatam. Zbog čega bih odjednom hteo da prekinemo?

Uzimam je pod ruku i polako idemo mojoj kući, a svi koji su do maločas zurili u nju žurno kriju njuške. Ja u ovoj ulici živim od rođenja; Reda Riđeg svi dobro znaju. A ko me ne zna, brzo će me upoznati; toga je i ona svesna.

— Mama traži da idem na abortus — odjednom kaže Guta. — A ja to neću.

Ja sam još nekoliko koraka napravio pre nego što sam sve to shvatio, a ona nastavlja:

— Neću da idem na abortus, hoću da imam dete od tebe. A ti — kako god hoćeš. Možeš slobodno da me ostaviš, ja te ne držim.

Slušam je kako govori, hrabreći samu sebe, slušam i polako otupljujem. Sve mi se zamutilo u glavi i samo mi se vrti neka glupost: jedan čovek manje — jedan čovek više.

— Mama mi kaže — govori Guta — dete je od stalkera, nećeš valjda da rađaš nakaze... On je nestalan, kaže, nećete imati porodicu, ništa. Danas je na slobodi, sutra — u zatvoru. Ali meni je svejedno, ja sam na sve spremna. Mogu ja i sama. Sama ću ga roditi, sama ću ga podići, napraviću čoveka od njega. Ne trebaš mi ti. I nemoj više da mi dolaziš — neću te pustiti ni na prag...

— Guta — kažem — čekaj malo! — I ne mogu da izdržim, provaljuje iz mene neki živčani, idiotski smeh. — Požurila si malo da me teraš!

Ja se smejem kao ludak, a ona stade, sakri mi lice u grudi i rasplače se.

— Šta ćemo sad, Red? — pita ona kroz suze. — Šta ćemo sad?

II Redrik Šuhart, 28 godina, oženjen, bez određenog zanimanja.