Ponovorođeni Zmaj

Ona mu priđe. Tamne joj oči behu uznemirene. Nije razumeo zašto je uporno nosila pantalone umesto suknji. Možda je to bilo zato što ju je poznavao, ali nije mu bilo jasno kako je bilo ko mogao da je pogleda i umesto lepe devojke vidi suviše zgodnog mladića.

„Krparka će umreti“, tiho reče, odmeravajući ostale pored vatri. Niko nije bio dovoljno blizu da je čuje.

On je i dalje mislio o Lejinom nežnom licu. Ah, Svetlosti! Krpari nikada nikome ne nanose zlo! Uprkos vatri postade mu hladno. Nek sam spaljen, da samo nisam pitao. Čak i ono malo Aes Sedai što je znalo šta Min radi nije to razumelo. Ponekad je videla slike i aure oko ljudi, a ponekad čak i znala šta znače.

Masuto dođe da dugom drvenom kašikom promeša paprikaš. Šijenarac ih odmeri pogledom, a onda prstom protrlja dugi nos i široko se isceri pre no što ode.

„Krv i pepeo!“ – progunđa Min. „Verovatno je zaključio da smo zaljubljeni par pa se sašaptavamo kraj vatre.“

„Jesi li sigurna?“ – upita Perin. Ona ga pogleda podignutih obrva, a on žurno dodade: „U vezi s Lejom.“

„Tako se zove? Bolje da nisam znala. Uvek je gore kad znaš, a ne možeš da... Perine, videla sam njeno lice kako joj lebdi iznad ramena pokriveno krvlju i staklastog pogleda. Ne može biti jasnije.“ Zadrhta i oštro protrlja ruke. „Svetlosti, kako želim da viđam srećnije stvari. Kao da je sve što je srećno nestalo.“

Otvorio je usta da predloži da upozore Leju, a onda ih zatvori. Nikada nije bilo sumnje u vezi s onim što je Min videla i znala, bilo to dobro ili loše. Ako je bila sigurna u nešto, to se moralo dogoditi.

„Krvavo lice“, promrmlja. „Znači li to da će nasilno umreti?“ Žecnu se kada shvati koliko je to lako rekao. Ali šta da radim? Ako kažem Leji, ako je nekako nateram da mi poveruje, svoje poslednje dane proživeće u strahu, a to ništa neće promeniti.

Min odsečno klimnu.

Ako će nasilno umreti, to može da znači napad na logor. Ali izvidnice su odlazile svakoga dana, a straža se čuvala i danju i noću. A Moiraina reče da je zaštitila logor; nijedan stvor Mračnoga neće ga videti sem ako ne naleti pravo na njega. Pomisli na vukove. Ne! Izviđači će pronaći bilo koga ili bilo šta što pokušava da se približi logoru. „Daleko je od svog naroda“, reče napola sam sebi. „Krpari ne bi dovezli svoja kola dalje od podnožja brda. Odavde do tamo svašta se može desiti.“

Min tužno klimnu. „A nema nas dovoljno da pošaljemo nekog da je čuva. Čak i da to može da pomogne.“

Pričala mu je kako je pokušavala da upozori ljude na loše stvari kada je sa šest ili sedam godina prvi put shvatila da ne mogu svi da vide ono što i ona. Nije želela ništa više o tome da kaže, ali stekao je utisak da su njena upozorenja sve još samo pogoršavala, ako bi iko uopšte i poverovao u njih. Trebalo je snage da se bez dokaza poveruje u Minina čitanja.

„Kada?“ – upita. Reč mu je zazvučala hladno i tvrdo kao čelik. Ništa ne mogu da uradim za Leju, ali možda mogu da smislim da li ćemo biti napadnuti.

Čim on to izgovori, ona diže ruke. Ali govorila je tiho. „Ne radi to tako. Nikada ne mogu da ocenim kada će se nešto desiti. Samo znam da hoće, ako uopšte i shvatim šta znači ono što vidim. Ne razumeš. Viđenje ne dolazi kada ja to želim, niti znanje šta viđenje predstavlja. Jednostavno se dogodi, i ponekad znam šta znači. Nešto. Malkice. Jednostavno se desi.“ On pokuša da je smiri, ali reči su kuljale iz nje poput bujice koju nije mogao da obuzda. „Jednog dana oko nekog vidim stvari, a narednog ne. Ili obrnuto. Uglavnom ništa ne vidim ni oko koga. Aes Sedai stalno oko sebe imaju slike, naravno, kao i Zaštitnici. Mada je uvek teže shvatiti šta one znače kod njih no kod ostalih.“ Podrobno osmotri Perina. „Tako je i s nekolicinom drugih.“

„Nemoj mi reći šta vidiš kada mene pogledaš“, oštro reče on, a onda slegnu mišićavim ramenima. Još kao dete bio je krupniji no većina ostalih, i brzo je naučio kako je lako nepažnjom povrediti ljude kada si veći. To ga je učinilo opreznim i pažljivim. Uvek je žalio kada ga bes nadvlada. „Žao mi je, Min. Nije trebalo da prasnem na tebe. Nisam hteo da te povredim.“

Iznenađeno ga je pogledala. „Nisi me povredio. Strašno malo ljudi želi da zna šta vidim. Svetlost sama zna da ja ne bih htela da postoji iko drugi ko to može da uradi.“ Čak ni Aes Sedai nikada nisu čule za nekog drugog s njenim darom. One su to videle kao „dar“, čak i ako ona nije.

„Jednostavno želim da ima nečeg što bih mogao da uradim za Leju. Ne mogu s time da se nosim kao ti; da znam, a ništa ne mogu da uradim.“

„Čudno“, tiho mu reče ona, „kako ti je toliko stalo do Tuata’ana. Oni su potpuno miroljubivi, a u _k vidim nasilje oko...“

On okrenu glavu, i ona naglo ućuta.