Putanja bodeža

„Eno još jednog!“, povika Kirstiejn, pokazujući prstom. Drugo krilato stvorenje obrušavalo se sklanjajući se od brda, tela veličine konjskog i s rebrastim krilima koja su se širila i preko trideset koraka, dok mu je dugi vrat bio ispružen spreda, a rep vijorio za njim. Dve su mu osobe bile zgurene na leđima. Vatrena oluja obruši se za njim, najbrže od Avijende i Morskog naroda, jer one nisu pravile pokret bacanja dok su tkale. Bila je to mećava vatre, tako gusta da je delovalo kao da se Vatra sama od sebe stvara u vazduhu, a stvor potonu iza brda s druge strane imanja i kao da je nestao.

„Jesmo li ga ubile?“ pitala je Sarejta. Oči su joj sijale, a od napetosti je teško disala.

„Jesmo li ga uopšte pogodile?“, s gađenjem procedi jedna od Ataan Mijera.

„Senkin nakot“, zaprepašćeno je promrmljala Merilila. „Ovde! To makar dokazuje da su Izgubljeni u Ebou Daru.“

„Nije to nakot Senke“, šupljim glasom reče Elejna. Ninaevino lice bilo je oličenje patnje; i ona je to znala. „Zovu se rakeni. To su Seanšani. Moramo da krenemo, Ninaeva, i da povedemo sve žene sa imanja sa sobom. Bilo da smo ubile to stvorenje ili da nismo, doći će ih još. Svaka koju ostavimo za sobom do sutra ujutro će nositi povodac damane.“ Ninaeva klimnu glavom, polako, bolno; F.lejni se učini da je promrmljala, „O, Mete.“

Rinejla ustade sa Zdelom u rukama, ponovo uvijenom u beli pokrov. „Neki od naših brodova susreli su se s tim Seanšanima. Ako su oni u Ebou Daru, onda se brodovi probijaju ka moru. Moj se brod bori za sopstveni život, a ja nisam na njegovoj palubi! Odlazimo, sada!“ I ona na licu mesta izatka prolaz.

Ono se beskorisno upetlja, naravno, za trenutak jako zasvetle, pa se izgubi u ništavilu, međutim, Elejna i pored svega zaskiča. Tu, posred svih njih! „Ne idete vi nikuda odavde, osim ako ne nameravate da ostanete dovoljno dugo kako biste naučile vrh ovog brda!“, brecnula se. Nadala se da nijedna od žena koje su bile u krugu neće pokušati da tka; držanje saidara bilo je najbrži način da se neko mesto nauči. Ona bi mogla da izvede to ovde, a verovatno bi mogle i one. „A na brod u pokretu ne ideš niotkuda; mislim da to i nije moguće!“ Merilila je klimala glavom, mada to nije mnogo značilo; Aes Sedai su za mnogo šta verovale da je istinito a nešto je takvo stvarno i bilo. U svakom slučaju, bilo je dobro što je Morski narod poverovao kako je to dokazano. Ninaeva, potresena i izgubljena, u ovom trenutku nije bila sposobna ni za kakvo vođstvo, pa je zato Elejna pritisla dalje. „Kao i zato što si se pogodila s mojim podanikom, Metom Kautonom. Dobrovoljno ideš tamo kuda ja želim da ideš, ili te vezujem za samar. To su izbori koje si prihvatila. Zato smesta kreći niz to brdo, Rinejla din Kalon Plava Zvezdo, pre nego što se Seanšani obruše na nas sa celom vojskom i nekoliko stotina žena sposobnih da usmeravaju. a koje ništa ne bi više volele nego da te vide među sobom, sa ogrlicom. Sad! Trči!“

Na njeno zaprepašćenje, one potrčaše.

6 Niti

Naravno, i Elejna je trčala, pridržavajući podignute suknje, i brzo jereuzela vođstvo niz dobro utaban zemljani put. Samo je Avijenda spevala da drži korak, iako je delovalo kao da nema predstavu o tome kako treba trčati u haljini, bila ona razdeljena ili ne, i koliko god da je bila umorna; u suprotnom bi sasvim sigurno prestigla Elejnu. Nijedna od Ata’an Mijera nije htela da prestigne Rinejlu, a ona, iako je bila u svilenim pantalonama, nije mogla da se kreće prebrzo jer je, prigrljenu uz grudi, nosila Zdelu. Ninaeva nije imala takvih predrasuda, ona je udarala laktovima i jurila, urlajući na svaku da joj se sklanja s puta ako bi naletela na nju, bila to vetrotragačica, Srodnica ili Aes Sedai.

Poskakujući nizbrdo, saplićući se i održavajući ravnotežu, i pored sve žurbe Elejni je došlo da se smeje. Bez obzira na opasnost. Lini i njena majka bile su smrtno protiv trčanja i veranja po drveću, još otkad joj je bilo dvanaest godina, međutim, samo zadovoljstvo što ponovo trči nije bilo jedino koje ju je ispunjavalo penušavim uživanjem. Ponela se kao što kraljica i treba da se ponaša, a to je delovalo tačno onako kao što je i trebalo! Preuzela je stvar u svoje ruke da bi ih sve izvela iz opasnosti, a one su je pratile! Celog svog života obučavana je za ovo. To zadovoljstvo ju je teralo na smeh, a topli odsjaj ponosa kao da se spremao da joj se probije kroz kožu poput zračenja saidara.