Putanja bodeža

Elejna je zapanjeno piljila za njom. Njen sešir? I sama bi volela da zna šta joj se dogodilo sa šeširom bila je to prelepa stvarčica ali stvarno! Možda je to bila posledica toga što je bila u krugu, što je radila s toliko Moći, možda se zbog korišćenja angreala Ninaevi privremeno pomutila svest. Ona se i sama još uvek osećala pomalo čudno, kao da može da istrgne komadiće saidara iz vazduha uokolo. U svakom slučaju, postojale su druge stvari o kojima je sada trebalo brinuti. Kao što su pripreme za odlazak pre nego što se Seanšani obruše. Sudeći po onome što je videla u Falmeu, oni bi zaista mogli da dovedu stotinu damana, ili čak i više, a na osnovu ono malo što je Egvena htela da im kaže o svome zarobljeništvu, većina tih žena bila bi zaista revnosna da pomogne u postavljanu ogrlica ostalima. Pričala je kako joj je bilo najmučnije kada je videla seanšanske damane kako se smeju sa svojim sul’dam, umiljavajući im se i igrajući se s njima, kao dobro obučeni kerovi sa svojim ođanim kerovođama. Egvena je rekla da su i neke od žena kojima je u Falmeu stavljena ogrlica postale takve. Elejni se od toga ledila krv u žilama. Pre bi umrla nego što bi dopustila da je stave na povodac! A radije bi dopustila da Izgubljeni uzmu ono što je pronašla nego da to preda Seanšanima. Potrčala je ka rezervoaru, odmah iza Avijende, zadihane gotovo koliko i ona sama.

Činilo se da je Alisa zaista mislila na sve. Ter’angreali su već bili upakovani i na tovarnim konjima. Neistraženi sepeti ostali su puni nagomilanih drangulija, i samo Svetlost zna ko zna čega još, no oni koje su ona i Avijenda ispraznile sada su bili prepuni vreća s brašnom i solju, pasuljem i sočivom. Šačica konjušara pazila je na tovarne konje, umesto da trči uokolo prepunih ruku. Bez sumnje po Alisinom naređenju. Čak je i Birgita otrčala kada ju je ta žena pozvala, obešenjački se kezeći!

Elejna podiže prekrivač od šatorskog platna da bi, što je bolje mogla, pregledala ter’angreale, a da pri tom ne mora ponovo da ih izvadi. Činilo se da je sve tu, pomalo nagurano u dva sepeta, nedovoljno da ih potpuno ispuni, ali ništa nije bilo polomljeno. Nije da bi bilo šta, osim Jedne moći, i moglo da polomi neki ter’angreal, pa ipak...

Avijenda je prekrštenih nogu sela na zemlju, brišući znoj s lica velikom, jednostavnom lanenom maramicom koja se nimalo nije slagala s njenom lepom svilenom jahaćom haljinom. Čak je i ona počela da pokazuje znake iscrpljenosti. „Šta to mrmljaš, Elejna? Počinješ da zvučiš kao Ninaeva. Ova Alisa samo nam je uštedela muke, pa ne moramo same ovo da pakujemo.“

Elejna blago porumene. Nije nameravala da govori naglas. „Samo ne želim da njima rukuje neko ko ne zna šta radi, Avijenda.“ Neke od ter’angreala mogao bi da pokrene čak i neko ko nije bio sposoban da usmerava, samo ako bi uradio šta ne treba, međutim, istina je bila da ona nije želela da ih iko pomera. Bili su njeni! Dvorana ove neće predati nekoj drugoj sestri samo zato što je starija i iskusnija, niti će ih sakriti jer je proučavanje ter’angreala bilo suviše opasno. Pošto je imala ovoliko primeraka koje je mogla da proučava, možda će, konačno, uspeti da otkrije kako da napravi ter’angreal koji će raditi svaki put; imala je i previše promašaja i poluuspeha. „Za njih je potreban neko ko zna šta radi“, rekla je, vraćajući kruto šatorsko platno nazad na mesto.

Brže nego što je Elejna očekivala, iako ne onako brzo kao što bi želela, u svem tom metežu počeo je da se nazire neki red. Naravno, morala je sa oklevanjem da prizna kako ništa što bi bilo sporije od trenutnog ne bi moglo udovoljiti njezinim željama. Pošto nije mogla da skine pogled s neba, poslala je Kejrejn da otrči nazad navrh brda i da motri na pravac ka Ebou Daru. Punačka Zelena pomalo je gunđala ispod glasa dok se spuštala u naklon, a čak se u jednom trenutku i namrštila na Srodnice koje su žurile na sve strane, gotovo spremna da predloži kako bi to možda mogla da uradi neka od njih, no Elejna je želela da to bude neko ko se neće onesvestiti kada vidi da im se približava Senkin nakot, a Kejrejn je imala najniži položaj među sestrama. Adeleas i Vandena su dovele Ispan, koja je išla između njih, pod jakim štitom i s kožnom vrećom preko glave. Hodala je sasvim lako i nije bilo ničeg očiglednog što bi nagoveštavalo da joj je išta urađeno, osim... Ispan je držala ruke presavijene u visini struka, i ne pokušavajući da makar malo podigne vreću i baci pogled uokolo, a kada je bila ubačena u sedlo, pružila je ruke da je vežu za jabuku, iako joj niko to nije rekao. Ako je bila toliko pokorna, možda su i uspele da saznaju nešto od nje. Elejna jednostavno nije želela da premišlja na koji je način to moglo da se postigne.