Putanja bodeža

Avijenda je tako pogledala u Ninaevu da je Elejna gotovo posegnula da je uhvati za ruku. Što su duže bile skorosestre, činilo se kako ona sve više smatra da je odbrana Elejnine časti njena dužnost; ako postanu prvosestre, Elejna je već videla kako će morati da je drži podalje od Ninaeve, a i Birgite, neprestano!

„Urađeno je, Ninaeva“, brzo je rekla. „Samo to se računa.“ Ninaeva je preseče pogledom pa promrmlja nešto o danu u kom su svi na tri ćoška, kao da je Elejna bila nakrivo nasađena.

Birgita je prva prošla, prezrivo se iskezivši na Lana; provela je svoga konja a u drugoj ruci je već držala luk. Elejna je mogla da oseti njenu nestrpljivost, dodir zadovoljstva, možda što je ovoga puta prva bila ona, a ne Lan među Zaštitnicima je uvek postojalo međusobno nadmetanje kao i malu mericu opreza. Vrlo malu. Elejna je dobro poznavala tu livadu; nedaleko odatle Garet Brin ju je učio da jaše. Otprilike na pet milja, među onim prvim, retko pošumljenim brdima ležalo je jedno od imanja njene majke. Jedno od njenih imanja; moraće da se navikne na to. Sedam porodica koje su se starale o kući i imanju bile su jedini ljudi na pola dana puta u bilo kom pravcu.

Elejna je izabrala baš to mesto jer je odatle za dve nedelje mogla da stigne do Kaemlina. A pošto je imanje bilo toliko usamljeno, možda će uspeti da uđe u Kaemlin pre nego što iko bude i znao da je u Andoru. To je možda bila vrlo neophodna mera opreza. U istoriji Andora, suparnici za Ružin tron bivali su strogo čuvani „gosti“ sve dok se ne bi odrekli svojih potraživanja. Njena je majka imala dva takva sve dok nije preuzela presto. Uz malo sreće, uspeće da sebi stvori solidnu osnovu pre nego što se Egvena i ostale budu pojavile.

Lan je proveo Mandarba odmah iza Birgitinog riđeg škopca, a Ninaeva se pokrenula kao da će požuriti za vrancem, a onda se zaustavila pred samim prolazom posmatrajući Elejnu kao da je izaziva da progovori i jednu jedinu reč. Besno mašući uzdama, upadljivo se trudila da gleda bilo kuda osim kroz prolaz, za Lanom. Usne su joj se pomerale. Trenutak kasnije, Elejna je shvatila da ona broji.

„Ninaeva“, tiho je počela, „zaista nemamo vremena da...“

„Kreći više“, povikala je otpozadi Alisa, dok je zvuk pljeska njenih dlanova glasno i oštro odjekivao. „Nema guranja ni preticanja, ali neću dozvoliti ni da bilo koja okleva! Pokreći se!“

Ninaeva je divlie okrenula glavu dok joj se bolna neodlučnost ocrtavala na licu. Zbog nečega je dodirnula svoj široki šešir s koga je nekoliko peruški visilo, polomljeno, pre nego što je povukla ruku. „O, žeženu kozu poljubila ta matora...!“, zarežala je, a ostatak se izgubio dok je proterivala kobilu kroz prolaz. Elejna šmrcnu. Ninaeva se usuđivala da nekome priča o njihovom jeziku! Poželela je da je mogla da čuje i ostatak; taj prvi deo već je znala.

Alisa je nastavila s požurivanjem, iako se činilo da posle prvog za to i nije više bilo potrebe. Čak su i vetrotragačice požurile, preko ramena bacajući zabrinute poglede ka nebu. Uključujući i Rinejlu, koja je na Alisin račun progunđala nešto što je Elejna pohranila u zadnjem delu glave. Mada, nazvati nekoga „strvinarom koji ljubi ribu“, jeste delovalo nekako suviše mlako. Očekivala je da Morski narod često jede ribu.

Sama Alisa došla je poslednja, ako se izuzmu preostali Zaštitnici, kao da tera i tovarne konje pred sobom. Zaustavila se dovoljno dugo da Elejni preda njen šešir sa zelenim peruškama. „Poželećeš da to tvoje slatko lice ukloniš sa sunca", saopštila joj je uz osmeh. „Tako dražesna devojka. Nema potrebe da se pre vremena pretvoriš u pergament.“

Avijenda, koja je sedela na zemlji blizu njih, prevrnula se na leđa i počela da udara nogama o zemlju od smeha.

„Mislim da ću je zamoliti da i tebi pronađe šešir. S mnogo perušaka i velikim mašnama", najnežnijim glasom saopštila joj je Elejna pre nego što je požurila za Srodnicom. U svakom slučaju, to je prekinulo Avijendino smejanje.

Nežno ustalasani pašnjak bio je širok, a dugačak gotovo celu milju, okružen brdima višim od onih koja su ostavili za sobom, kao i drvećem koje je poznavala, hrastom i borom i bagremom, javorima i kožolistom i jelama, gustim šumama s dobrim, visokim stablima, na jugu i zapadu i istoku, mada ove godine možda i neće biti seče. Nešto razuđenije drveće ka severu, prema glavnoj kući, bilo je pogodnije za potpalu. Tu i tamo u gustoj smeđoj travi su se nalazili sivi obluci, a čak ni sasušene stabljike nisu cznačavale gde se nalazilo uvenulo divlje cveće. To se nije mnogo razlikovalo od juga.