Putanja bodeža

Svi koji je trebalo da budu na konjima, bili su, čak i Ata’an Mijere. Svi su Zaštitnici bili okupljeni oko ostalih sestara; Lan i Birgita su se vratili, i Birgita je zabrinuto posmatrala Elejnu. Sluge su bile poređale tovarne životinje, Srodnice su strpljivo čekale, većina njih spremna da pešači, osim Kružoka pletilja. Većibroj konja koji bi se mogli iskoristiti za jahanje bio je natovaren vrećama s hranom i zavežljajima stvari. Žene koje su ponele više od onoga što je Alisa dopustila nijedna od njih nije bila Srodnica nosile su svoje zavežljaje na sopstvenim leđima. Vitka plemkinja sa ožiljkom bila je čudno savijena pod svojim, pokazujući zube svima osim Alisi. Svaka žena koja je mogla da usmerava piljila je u prolaz. A svaka koja je bila u mogućnosti da čuje ono što je Vandena ispričala o mogućim opasnostima, posmatrala je to šibajuće vlakno kao da je u pitanju crvena guja.

Alisa lično dovela je Ninaevi njenu kobilu. I ispravila joj je šešir s plavim peruškama kada je Ninaeva stavila stopalo u uzengiju. Ninaeva je, s izrazom potpune uvređenosti na licu, okrenula svoju punačku kobilu ka severu, dok je Lan na Mandarbu bio pored nje. Elejna nije mogla da shvati zbog čega, jeđnostavno, ne spusti Alisi. Po onome što je Ninaeva pričala, ona je žene starije od sebe postavljala na njihovo mesto još od kad je bila samo malo starija devojčica. A na kraju krajeva, sada je bila i Aes Sedai; to je trebalo da ima težinu jedne planine za bilo koju od Srodnica.

Kada je koiona zavijugala ka brdima, Elejna pogleda u Avijendu i Birgitu. Avijenda je jednostavno stajala tu, ruku prekrštenih ispod grudi; u jednoj je ruci čvrsto držala angreal, ženu zaogrnutu sopstvenom kosom. Birgita je preuzela Lavičine uzde od Elejne, dodajući ih svojima i onima od Avijendinog konja, a onda je odšetala do male stene, dvadesetak koraka dalje, i sela na nju.

„Vas dve morate“, započela je Elejna, a onda se zakašljala kada je videla kako je Avijenda iznenada zaprepašćeno podigla obrve. Poslati Avijendu podalje od opasnosti, a da je pri tom ne posrami, bilo je nemoguće. Možda je i bez toga bilo nemoguće. „Želim da pođeš sa ostalima“, rekla je Birgiti. „I povedi Lavicu. Avijenda i ja možemo na smenu da jašemo njenog škopca. Prijaće mi šetnja pre spavanja."

,.Kada bi se prema bilo kom muškarcu odnosila sa upola brige koju pokazuješ za tog konja“, suvo joj je rekla Birgita, „on bio bio tvoj za ceo život. Mislim da ću samo malo da posedim. Dosta mi je jahanja za danas. Nisam ti ja na izvol’te pa da me cimaš po ceo dan. Možemo mi pred sestrama i drugim Zaštitnicima da se igramo te igre, da ti ne bi crvenela, međutim, i ti i ja znamo bolje.“ I pored toga što ju je rečima začikavala, Elejna je osetila koliko joj je naklonjena. Ne; to je bilo jače od obične naklonosti. Odjednom i nju samu zapeckaše oči. Njena smrt povredila bi Birgitu do kosti to je bilo neminovno u vezi sa Zaštitnicommeđutim, jedini razlog zbog kojeg je sada ostala bilo je prijateljstvo.

„Zahvalna sam što imam dve prijateljice kao što ste vi“, jednostavno im je rekla. Birgita se iskezila kao da joj je rekla nešto smešno.

Avijenda se, međutim, užasno zacrvenela i upiljila se u Birgitu, razrogačenih očiju i ustreptala, kao da je prisustvo Zaštitnice bilo krivo za njenu zajapurenost. Ona užurbano prenese pogled ka ljudima koji su još uvek bili nedaleko od prvog brda, udaljenog oko pola milje. „Najbolje je sačekati dok ne nestanu s vidika“, rekla je, „samo, ne smeš predugo da čekaš. Kad si jednom počela s rasplitanjem, tokovi posle nekog vremena postaju... klizavi... Ako dopustiš da ti samo jedan isklizne, pre nego što je oslobođen iz tkanja, isto je kao da si pustila da ti isklizne samo tkanje; u tom slučaju pretvoriće su u ko zna šta. Međutim, ne smeš ni da se žuriš. Svaka nit mora da se izvuče koliko može. Što ih je više oslobođenih, lakše će ti biti da vidiš ostale, samo što uvek moraš da izabereš onu nit koja se najlakše vidi.“ Toplo se osmehujući, čvrsto je pritisla vrhove prstiju Elejni na obraz. „Izvešćeš ti to kako treba, samo budi pažljiva.“

Nije zvučalo preteško. Samo mora da bude pažljiva. Ćinilo se da je prošlo mnogo vremena pre nego što je i poslednja žena nestala iza brda, vitka plemkinja pogurena pod gomilom sopstvenih haljina. Sunce je delovalo kao da se jedva i pomerilo, međutim, činilo joj se da su prošli sati. Šta je Avijenda podrazumevala pod tim klizave? Nije mogla to da objasni van mogućih značenja te reči; postaju nezgodne za držanje, to je sve.