Putanja bodeža

Elejna se smrknuto držala za visoki zadnji deo svoga sedla, isto kao i za tkanje, za sam saidar. Odskakivala je zbog konjskog galopa i jedino tp je mogla da učini kako bi ostala u sedlu. Avijenda je zadnji kraj sedla koristila kao oslonac da bi ostala uspravljena; usta su joj bila razjapljena, usisavajući vazduh, a oči su joj delovale usredsređeno. Međutim, sjaj ju je okruživao, a onaj tok vatrenih lopti se nastavljao. Ne tako brzo kao ranije, istina, i neke su udarale podalje od prolaza, ostavljajući plamene tragove u travi i eksplodirajući na tlu iza njega, međutim, još uvek su imale jasan oblik i mogle su da lete. Elejna prikupi snagu, primora sebe da prikupi snagu; ako je Avijenda mogla da nastavi kada je izgledala kao da će svakog časa pasti iz sedla, onda je to mogla i ona sama.

Dok su galopirale, prolaz je počeo da se smanjuje, smeđa trava protezala se između njih i otvora, a onda je zemljište počelo da se uzdiže. Penjale su se uz brdo! Birgita je ponovo bila poput strele u luku, potpuno usredsređena, boreći se s bolom u nozi, terajući konje da idu brže. Trebalo je samo da stignu do vrha, da se nađu s druge strane.

Uz soptanje, Avijenda se skljokala na laktove, poskakujući u sedlu poput prazne vreće; svetlost saidara zatreperi oko nje i nestade. „Ne mogu“, dahtala je. „Ne mogu.“ To je bilo sve što je mogla da izbaci. Seanšanski vojnici počeli su da uskaču na livadu gotovo odmah; čim je mećava vatre prestala.

„U redu je“, uspela je da joj kaže Elejna. Grlo joj je bilo poput peska; sva vlaga koju je posedovala sada joj je oblagala kožu i natapala odeću. „Korišćenje angreala umara. Dobro si se pokazala i sada ne mogu da nas uhvate."

Kao da joj se ruga, jedna sul’dam se pojavila na livadi pod njima; čak i na pola milje dve su žene mogle jasno da se razaznaju. Sunce, koje je bilo nisko na zapadu, još uvek je odbleskivalo od a’dama koji ih je povezivao. Još jedan par im se pridružio, pa treći, pa četvrti. Peti.

„Vrh brda!“, veselo je povikala Birgita. „Uspele smo! Biće noćas dobrog vina i lepo građenih muškaraca!"

Na livadi, jedna sul’dam je pokazala rukom, a Elejni se učinilo kao da je vreme usporilo. Sjaj Jedne moći pojavi se oko damane te žene. Elejna je mogla da vidi tkanje koje se stvaralo. Znala je šta je to. I nije imala načina da to spreči. „Brže!“, vrisnula je. Štit jujepogodio. Trebalo je da bude suviše jaka za to trebalo je! ali kako je bila iscrpljena i jedva se držala za saidar, jednostavno je zasekao između nje i Izvora. Dole, na livadi, tkanje koje je bilo prolaz urušilo se samo u sebe. Iscrpljena, delujući kao da neće moći ni da se pomeri, Avijenda se bacila sa svog sedla na Elejnu, povlačeći je nadole. Elejna je uspela da vidi samo padinu brda pod sobom, pre nego što je pala.

Vazduh pobele, zamutivši joj vid. Bio je tu i neki zvuk znala je da je to bio zvuk, užasna rika samo što je bila iznad praga čujnosti. Nešto ju je udarilo, kao da je s krova pala na tvrde ploče, kao da je pala s vrha neke kule.

Otvorila je oči, piljeći u nebo. Nebo je delovalo nekako čudno, nejasno. Za trenutak nije ni mogla da se pomeri, a kada joj je to i pošlo za rukom, zastenjala je. O, Svetlosti, kako je bolelo! Polako je podigla ruku do lica; prsti joj se obojiše crveno. Krv. Ostale. Morala je da pomogne ostalima. Mogla je da oseti Birgitu, mogla je da oseti bolove jake koliko i ovi koji su pritiskali i nju samu, ali bar je Birgita bila živa. I odlučna, i, činilo se, ljuta; nije bila suviše gadno povređena. Avijenda.

Uz jecanje, Elejna se otkotrlja na drugu stranu, a onda se podiže na dlanove i kolena, dok joj se u glavi vrtelo, a bolovi su joj cepali bok. Prisećala se nečeg o tome koliko je opasno pomerati se ako je samo jedno rebro slomljeno, ali ta je misao bila nejasna koliko i padina onog brda. Razmišljanje je delovalo... teško. Međutim, činilo se kako joj žmirkanje pomaže da bolje vidi. Donekle. Bila je gotovo u samom podnožju brda! Visoko gore, oblak dima dizao se s livade na drugoj strani. Nebitno sada. Uopšte nije bilo važno.

Tridesetak koraka uz brdo, Avijenda je, isto tako, bila na dlanovima i kolenima, gotovo se prevrnuvši kada je podigla ruku da obriše krv koja joj se slivala niz lice, ali i pored toga je grozničavo nastavila nešto da traži. Pogled joj pade na Elejnu, i ona se zaledi piljeći. Elejna se zapitala koliko li loše izgleda? Sasvim sigurno nije bila mnogo gora od same Avijende; drugoj ženi nedostajalo je pola suknje, gornji deo haljine bio joj je gotovo strgnut, a svuda, gde god joj se videla koža, činilo se da ima krvi.

Elejna dopuza do nje. Uzimajući u obzir njenu glavu, to joj se činilo daleko lakše negoli da pokušava sa uspravljanjem i hodanjem. Kada joj se približila, Avijenda odahnu od olakšanja.

„Dobro si“, rekla je podigavši okrvavljene prste do Elejninog obraza. „Bila sam toliko uplašena. Toliko uplašena.“