Saborci Istaknuta vojna jedinica u Ilijanu, trenutno pod zapovedništvom Prvog kapetana Demetra Markolina. Saborci služe kao lična straža kralja Ilijana i čuvaju ključna mesta u zemlji. Uz to, Saborci se u bitkama tradicionalno koriste za napade na najjača neprijateljska uporišta, za pronalaženje njegovih slabih tačaka ili, ako dođe do toga, da pokrivaju kraljevo povlačenje. Za razliku od većine ostalih takvih posebnih jedinica, u njoj stranci (osim Tairenaca, Altaraca i Muranđana) ne samo da su dobrodošli, već mogu da se uzdignu i do najviših položaja, a to mogu i oni koji nisu plemići, što je takođe veoma neobično. Uniforma Saboraca sastoji se od zelenog kaputića, grudnog oklopa sa Devet pčela Ilijana, i kupastog kalpaka. Prvi kapetan nosi četiri prstena od zlatne pletenice na orukavlju, kao i tri zlatne peruške na kalpaku. Drugi kapetan nosi po tri prstena od zlatne pletenice na svakom rukavu i tri zlatne peruške sa zelenim vrhovima. Poručnici imaju dva žuta prstena na orukavlju i dve tanke zelene peruške, potporučnici jedan prsten i samo jednu zlatnu perušku. Zastavnici se prepoznaju po dva slomljena žuta prstena na orukavlju i po jednoj žutoj perušci, a vodnici po jednom slomljenom žutom prstenu.
sei’mosiev Na Starom jeziku „spuštene oči“ ili „oborene oči“. Među Seanšanima, kada se za nekoga kaže da je postao sei’mosiev, znači da je izgubio obraz. Videti takođe: sei’taer.
sei’taer Na Starom jeziku znači „ravan pogled" ili „prav pogled“. Među Seanšanima, to se odnosi na čast ili obraz, to jest mogućnost da nekoga pogledaš pravo u oči. Takođe, moguće je da se bude sei’taer ili da se poseduje sei’taer, u značenju da neko ima čast ili obraz, ali isto tako da se sei’taer dobije ili izgubi. Videti takođe: sei’mosiev.
Sjedinjavanje Kada su se u Seanšan iskrcale vojske koje je Artur Hokving poslao, pod zapovedništvom svoga sina Lutera, otkrile su veliki broj različitih naroda koji su često među sobom ratovali, a u svemu tome najčešće su prevlast odnosile razne Aes Sedai. Pošto nije postojalo ništa što bi igralo ulogu Bele kule, Aes Sedai su pri tom koristile Moć samo zarad povećanja sopstvene lične prevlasti. Obrazujući omanje grupe, neprekidno su spletkarile jedne protiv drugih. To njihovo neprekidno spletkarenje zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva, kao i ratovi između brojnih naroda koji su iz toga proizlazili, najvećim delom je omogućilo vojskama istočno od Aritskog okeana da otpočnu sa osvajanjem čitavog kontinenta, a njihovim potomcima da to osvajanje i dovrše. Ovo osvajanje, tokom koga su potomci prvobitnih vojnika počeli da bivaju Seanšani u istoj meri koliko i pokoreni Seanšani, trajalo je više od devet stotina godina i naziva se Sjedinjavanje.
so’đin Najbliži prevod sa Starog jezika bio bi „uzvišen među najnižima“, mada ga neki prevode u značenju „i nebo i dolina“, između ostalih mogućnosti. So’đin je naziv koji Seanšani koriste za nasledne više sluge. Oni su da’kovejl - vlasništvo, no zauzimaju prilično važne, a često i moćne položaje. Čak i Krv vodi računa o tome kako se ponaša u blizini carskog so’đina, a caričinim so’đinima obraća se kao što bi se obratilo i njoj samoj. Videti takođe: Krv, da’kovejl.
Srodnice Čak i za vreme Troločkih ratova, skoro dve hiljade godina (otprilike od 1000. do 1350. p.s.), Bela kula je nastavila da održava svoja merila, odstranjujući iz nje žene koje nisu uspele da ih dosegnu. Jedna grupa takvih žena, plašeči se da se usred ratova vrati kući, pobegla je u Baraštu (u blizini današnjeg Ebou Dara), u to vreme mesto najudaljenije od borbi. Nazvavši sebe Srodnicama, nastavile su da se skrivaju i pružaju utočište ostalim odstranjenim ženama. S vremenom je to što su prilazile ženama kojima je naloženo da napuste Kulu dovelo u dodir i sa pobeguljama, i, mada pravi razlozi za to verovatno nikada neće biti otkriveni, Srodnice su počele da primaju i pobegulje. Veoma su se trudile da ove devojke ne otkriju ništa o Srodnicama sve dok ne bi bile sigurne da se Aes Sedai neće obrušiti na njih i vratiti ih nazad. Na kraju krajeva, svi su znali da pobegulje bivaju uvek uhvaćene, pre ili kasnije, a Srodnice su znale da će, ukoliko se ne budu držale u tajnosti, i same biti oštro kažnjene.
