Sin čovečji

Ti potrča. Klej pojuri za njim. Prolaze pored ostalih Skupljača koji zatvoreniih očiju i opuštenih udova bezbrižno leže na tlu. Trčeći uz njega Klej vidi kako Ti povremeno čini skokove, kao da se odbacuje od nekakve nevidljive tramboline, i tada leti visoko u vazduh. Iz jednog od takvih skokova Ti se na zemlju vraća kao ona, odnosno u ženskom obličju. Ti izgleda za nijansu poželjnija od ostalih, sa širokim kukovima i guzovima koji više podsećaju na stražnjicu žene njegovog doba; ali ipak, sklop i sastav njenog tela i dalje mu se čine stranim i bizarnim. Zamišlja čak da ona umesto kostiju ima mekane bele čekinje, koje prolaze kroz meso, i čija je jedina svrha da prenose spoljne nadražaje. Dolaze do mesta gde tlo prelazi u blagu kosinu obraslu neuglednim žutim drvećem; neposredno ispred njih nalazi se nekakvo brdašce koje izgleda kao da ga je neko ispod zemlje rukom izgurao na površinu, a rastinje na njemu izgleda kao kosa izrasla na glavi kakvog džina. Sunce je sada nisko, senke su se Izdužile. Nebo je treperavo crvene boje. Približavajući se tom brdašcu, praćena zvucima nevidljivih trombona, piskom fagota i glatkim tonovima saksofona, Ti počinje da maše ispruženim rukama, i u tom trenutku na brdašcu se pojavljuje otvor. Klej vidi usta kružnog prolaza, otprilike dve njegove visine, koji vodi duboko u zemlju. Plešući, Ti prilazi otvoru. Klej kreće za njom.

Zidovi u tom prolazu izgledaju kao da su od kristala, obasjani svetlom koje dolazi odnekud iznutra, i to svetlo umiva njihova lica hladnim zelenim sjajem. Prolazeći mnogobrojnim zavijucima tog tunela oni konačno dospevaju u jednu odaju, nisko zasvođenu, koja oblikom podseća na bendžo, u odaju u kojoj se odjek njihovih koraka čuje veoma prigušeno – kao da gaze po prašini. Klej ugleda police, vitrine, komode pune ladica. Pun zebnje, Klej ne sme da im priđe. Ti otvara staklena vrata jedne vitrine i vadi iz nje jednu hrapavu i sjajnu kocku, veličine glave same Ti. Klej uzima kocku od nje, iznenađen sjajem tog predmeta.

Kocka mu se obrati nekim nerazumljivim jezikom. Klej oseća čudnu melodiju tog govora, njegov tečni ritam bogat anapestima, sa cezurama koje se oštro zasecaju u melodiju, deleći govor u nešto nalik stihovima. Da, nema sumnje da sluša poeziju, ali ne poeziju iz njegovog doba. Stihovi tog neobičnog, melodičnog jezika i dalje izlaze iz kocke. On se napreže ne bi li prepoznao bar jednu jedinu reč, reč koja bi imala koren u nekoj reči jezika njegovog doba, ali ne, ne, ovo blagozvučno mrmljanje nerazumljivije mu je nego što bi mu bilo buncanje nekog Finca u snu. »Šta je to?« konačno upita. Ti mu odgovori: »Knjiga.« Klej nestrpljivo klimne glavom, jer je takav odgovor mogao i da očekuje od nje. »Da, ali kakva knjiga? I kakav je ovo govor?«

»Pesma iz davnih dana, pre nego što je Mesec pao.«

»Iz kog doba?«

»Pre Disača. Pre Čekača. Mogla bi da bude pesma iz ere Pomagača, ali ovo nije nijedan od jezika kojim su Pomagači govorili.«

»Da li ti razumeš ovu pesmu?«

»O, da«, odgovara Ti. »Da, naravno. Predivna je.«

»Ali, šta znače njene reči?«

»Ne znam.«

Dok Klej razmišlja o ovom paradoksu, Ti uzima od njega kocku i vraća je u vitrinu; kocka kao da je utonula u tamu vitrine. Ti mu zatim pruža kutiju sličnu harmonici, punu nabora od krutih plastičnih membrana. »Rad iz istorije«, objašnjava Ti. »Neki davnašnji letopis koji opisuje razvoj ljudskog roda sve do autorovih dana.«

»Kako se to čita?«

»Ovako«, reče ona, a prsti joj kliznuše između membrana, blago ih pri tom stiskajući. Iz kutije se začuje prigušeno zujanje koje postepeno prelazi u isprekidane nizove reci; Klej primakne glavu kutiji, ne bi li reči što bolje razumeo. Čuje: »Progutan čučeći-metal znoj šlem džinovski plavi točkovi manje drveće voziti veđe sa strahopoštovanjem uništenje svetlo ubijeno vetari između nežne tajne u širinu rast čekajući živeo povezan preko svetlo rizik uspavan prstenovi trupla toplo misao vlažno sedamnaest rastopljen svet veličina gori.«

»Ovde nema baš puno smisla«, prigovara Klej.

Rastuživši se, Ti uzme kutiju od njega i vrati je na policu odakle ju je bila uzela. Priđe potom jednom sanduku i iz njega izvadi štos sjajnih metalnih ploča, povezanih spojkom koja je u jednom uglu provučena kroz sve njih.

»A to?«