Sin čovečji

Vazduh proguta sve njegove reči. Njegov najžešći urlik klizne kroz tkivo ništavila, i raspe se u sivu prazninu. Pa ipak, on nastavlja da viče. I da lupa o tlo nogama. I da pljeska dlanovima. I da trese pesnicama. I da hoda. Hoda. Hoda. Raspoloženje mu je promenljivo. Ima trenutaka kada ga pritisne takav očaj da se izgubljeno spusti na kolena, sav utučen legne na tlo i zatvori oči, i čeka da nastupi poslednje doba u kome će i njega nestati. A ima opet trenutaka kada zna da se savršetak ovih patnji nalazi isipred njega i da će, ako bude dovoljno hrabar i nastavi uporno da hoda, uspeti da izađe odavde: on je, konačno, predstavnik ljudskog roda u ovim poznim danima sveta, i on ne sme izneveriti poverenje koje mu je ukazano. Nastavlja da hoda, tražeći nekakav znak. Da li je to neka zvezda na horizontu? Ne. Ne. Da li to sivilo postaje gušće na pojedinim mestima? Možda. Da li se to spušta mrak? Tako izgleda. Ako ovo mesto ima sposobnost za bilo kakvu promenu, ono mora negde imati i kraj. On će istrajati. Kvalitet sivila ovde se izgleda već sasvim promenio. Mora da je prešao granicu Praznog a da toga uopšte nije bio svestan. Oslobodio se sivog ništavila – to je nagrada za njegovu veru i istrajnost. Radost zbog ovog oslobođenja malo mu je, doduše, pomućena slabom vidljivošću njegove trenutne okoline. Ovde je užasno mračno.

Nastavlja da hoda: ne spotiče se ni o kakav kamen, ni o kakvo rastinje, ne oseća zapravo nikakvu promenu tog glatkog tla. Samo što mrak iz časa u čas postaje sve dublji. Počinje već da se pita da li je uopšte izašao iz Praznog, ili je ovo tek noć Praznog, koja se spustila po završetku beskrajnog dana. Hodajući dalje, on polako počinje da shvata šta se dogodilo. On je zaista izašao iz Praznog, ali su ga njegova hrabrost i odlučnost doveli, ipak, samo do susedne teritorije, do teritorije koja se zove Tamno, i koja nije ništa bolja, a možda je čak i gora, od prethodne. Ovde su odsutne sve one stvari kao i u Praznom, s tim da ovde nedostaje i svetlo, tako da on sada počinje da žali za ranijim sivilom. Zapljusne ga osećanje krajnje beznadežnosti. Prazno je bilo vrt uživanja prema Tamnom.

Nema snage da dalje nastavi borbu.

Prošao je svaki test; preživeo je svaki rizik. Ali, dobio nije ništa, a izgubio je mnogo. Sada se predaje. Neće se boriti protiv Tamnog.

Sedne. Rukama obgrli kolena. Zuri u mrak pred sobom, ali ništa ne vidi.

Zašto si me ostavio?

Kada bi imao tek jedan znak, jedan nagoveštaj, on bi nastavio dalje: jedna kišna kap, zvuk udaljenog jecanja, bliski lepet ptičjih krila, problesak munje, ili slabo svetlucanje zvezde. Ali, oko njega je neprobojni zid crnila. Potpuno je slomljen. Leže na tlo, širi ruke i gleda u odsutno nebo: oči su mu širom otvorene, ali on ništa ne vidi.

Seća se sveta zadovoljstva, oblika i boja. Blistavi poredak: zanjihane zelene krošnje drveća; zlatno oko žabe; snažno vrtloženje snega zimi; zagasito crvenilo peska pri sunčevom zalasku; visoki tamni tornjevi, na pozadini letnjeg neba; iguana živih boja ukočena na grani pustinjskog žbuna; čisti sjaj zore; prštanje varnica iz aparata za zavarivanje; zalazak sunca u Nju Džersiju, suton koji boji solitere na Manhatanu; pena na plavim talasima; nasmejani šljunak iz Zen vrtova; okean; planine; molitve; pena za brijanje. Nikada više ne videti ove stvari. Gledati zdravim očima u slepe oči sveta. Gde je drveće? Gde su žabe? Gde su zvezde? Gde je svetlo?

Milioni godina prazne crnine klize iznad njega.

»Dosta«, mrmlja on. »Dosta!«