Bodež snova

„Hoćemo.“ To kaza znatno samouverenije nego što se osećala. Zabrinjavali su je oni čudni pregovori i to što je Egvena i dalje zatočena, bez obzira na to što devojka tvrdi kako može iznutra podriti Elaidu. Mada, ako su njeni izveštaji o stanju u Kuli tačni, drugi su već odradili pola posla umesto nje. Ali Romanda veruje zato što mora da veruje. Nema namere da živi odsečena od svog ađaha i da prihvata pokajanje sve dok Elaida ne reši da je ona dostojna da opet bude puna Aes Sedai, nema namere da prihvati Elaidu a’Roihan kao Amirlin. Bolje Lelejna nego to, a jedan od razloga koje je imala da se zalaže za to da se Egvena uzdigne bilo je i to što tako ešarpa i štap ne bi pali Lelejni u šake. Nema sumnje da je Lelejna isto tako razmišljala u vezi s njom. „A ja ću Lelejni nedvosmisleno staviti do znanja da možeš da postavljaš kakva god pitanja hoćeš. Moramo da rešimo ta ubistva, a ubistvo jedne sestre tiče se svih sestara. Šta si za sada saznala?“ Možda to nije pristojno pitanje, ali položaj Predstavnice donosi izvesne povlastice. Bar je ona oduvek tako mislila.

Nisao ničim nije pokazala da je ljuta zbog toga što je ispituje, niti je oklevala pre nego što je odgovorila. „Veoma malo, bojim se“, sa žaljenjem kaza, mršteći se na svoju šolju. „Činilo se kao da mora da postoji nekakva povezanost između Anaije i Kajren, neki razlog zbog kojeg su njih dve izabrane, ali sve što sam do sada saznala jeste da su godinama bile bliske prijateljice. Plave su njih i još jednu Plavu sestru, Kabrijanu Mekandes, zvale „Trojka“, zato što su bile toliko bliske. Ali sve tri su takođe bile mučaljive. Niko se ne seća da ih je ikada čuo kako pričaju o svojim poslovima, sem jedna s drugom. U svakom slučaju, prijateljstvo mi se čini slabom pobudom za ubistvo. Nadam se da ću moći da iznađem neki razlog zašto bi iko hteo da ih ubije, a naročito čovek koji može da usmerava, ali priznajem da mi je to slaba nada.“

Romanda se namršti. Kabrijana Mekandes. Na druge ađahe ona nikada nije obraćala preteranu pažnju – samo Žuti ima makar neku zaista korisnu svrhu; kako bi ma koja od njihovih strasti mogla da se uporedi s Lečenjem? Međutim, na to ime mali gong zazvoni negde daleko u njenoj glavi. Zašto? Setiće se toga ili se neće setiti. Začelo nije reč o nečemu važnom. „Nisao, slaba nada može biti velika vajda. To je stara izreka u Far Madingu – i istinita je. Nastavi sa svojom istragom. U Egveninom odsustvu, ono što budeš saznala možeš da prijavljuješ meni.“

Nisao trepnu i na tren stisnu zube, ali bez obzira na to je li joj prijatno ili neprijatno da Romandi podnosi izveštaje, ima malo izbora sem da se pokori. Teško da može tvrditi kako se Romanda meša u njena posla. Ubistvo se ne može smatrati ličnim poslom ma koje sestre. Sem toga, Mahla je možda uspela da izdejstvuje da njena besmislena izabranica postane treća Žuta Predstavnica, ali Romandi je s lakoćom pošlo za rukom da za sebe osigura položaj prvog tkača. Naposletku, i bila je glava Žutog pre nego što se povukla, tako da čak ni Mahla nije bila voljna da joj se suprotstavi. Taj položaj sa sobom nosi daleko manje moći nego što bi ona volela, ali bar može uglavnom da računa na pokornost. Ako ništa drugo, bar od Žutih sestara, ako ne i od Predstavnica.

Čim Nisao razveza svoju zaštitu od prisluškivanja i pusti je da se rasprši, u šator ulete Teodrin. Šal joj beše raširen preko ramena i prebačen preko ruku kako bi se lepo videla nova resa, što tek uzdignute sestre često rade. Vretenasta Domanka odabrala je Smeđi, nakon što joj je Egvena podarila taj šal, ali Smeđi nije znao šta da radi s njom uprkos tome što su je na kraju ipak prihvatile. Izgleda da su se namerile da je u najvećoj meri zanemaruju, što je u potpunosti pogrešno, pa ju je na kraju prihvatila Romanda. Teodrin je pokušavala da se ponaša kao da je zaista Aes Sedai, ali uprkos tome je ona ipak jedna bistra i razumna devojka. Ona raširi smeđe vunene suknje i pade u naklon. Beše plitak, ali svejedno – naklon. Dobro je svesna da nema prava da nosi šal sve dok ne bude iskušana. I dok ne prođe. Bilo bi okrutno da joj se to nije jasno stavilo do znanja.

„Lelejna je sazvala zasedanje Dvorane“, zadihano kaza. „Nisam mogla da saznam zašto. Dotrčala sam da ti kažem, ali nisam želela da smetam dok je zaštita bila podignuta.“

„I dobro si postupila“, pohvali je Romanda. „Nisao, izvini, ali moram da vidim šta to Lelejna smera.“ Uzevši svoj šal sa žutim resama s jednog od kovčega u kojima je bila njena odeća, namesti ga preko ruku i u jednom naprslom ogledalu proveri kakva joj je kosa pre nego što istera napolje druge dve i pozdravi se s njima. Nije da je mislila kako bi Nisao potražila šta je ono lupilo da ju je ostavila nasamo u šatoru, ali najbolje je ne iskušavati sudbinu. Elmara će vratiti knjigu gde joj je mesto, u kovčeg s Romandinim ličnim stvarima, gde je još nekoliko sličnih tomova. Taj kovčeg ima veoma čvrstu bravu sa samo dva ključa – jedan u njenoj torbici za pojasom, a drugi u Elmarinoj.