Bodež snova

„Da li ti ona zadaje poteškoće?“, upita, a Tajana poskoči kao da joj ledenica skliznu niz leđa. Ta žena nema dostojanstvo i ozbiljnost koji su neophodni za jednu nadzornicu polaznica. A povremeno se činilo i da je savladana brojem svojih štićenica. Sem toga, previše je popustljiva i prihvata izgovore kada nikakvih izgovora ne bi smelo da bude.

Ali brzo se povrati i stade uz Romandu, premda nepotrebno zagladi tamnosive suknje. „Poteškoće? Naravno da ne. Šarina se najbolje ponaša od svih polaznica u knjizi. Istini za volju, većina njih se dobro ponaša. Najveći broj onih koje bivaju poslate u moju radnu sobu otpada na majke uznemirene zbog toga što im ćerke uče brže od njih ili imaju veću moguću snagu, ili tetke koje se zbog istih tih stvari žale na nećake. Kao da veruju da se to nekako može promeniti. Umeju da budu iznenađujuće nepokolebljive u vezi s tim, sve dok im ne objasnim šta biva kada su nepokolebljive s ma kojom sestrom. Mada, bojim se da je priličan broj njih više puta poslat kod mene. Šačica kao da je i dalje iznenađena zbog toga što mogu biti išibane.“

„Ma nemoj mi reći“, rasejano odgovori Romanda. Krajičkom oka primeti bledokosu Delanu kako žuri u istom smeru, šala sa sivim resama prebačenim preko ruku i u društvu svoje takozvane pisarke. Delana je nosila skoro preozbiljnu tamnosivu haljinu, ali ona drolja, Saranov, nosila je haljinu od zelene svile s plavim prugama i izrezom tolikim da joj je pola nedara ispalo; a i haljina je bila previše zategnuta preko kukova tako da je upadljivo njihala njima. U poslednje vreme, te dve kao da su odustale od priče da je Halima samo Delanina sluškinja. I zaista, ta žena je nešto govorila žustro mašući rukama, dok je Delana samo klimala glavom najkrotkije moguće. Krotko! Uvek je greška odabrati ženu koja ne nosi šal da ti bude prijateljica za šaputanje na jastuku. Naročito ako si dovoljno velika budala da joj prepustiš vodstvo.

„Šarina nije samo veoma pristojna“, nastavi Tajana, ne primećujući šta se dešava, „već je i veoma vešta s Ninaevinim novim načinom Lečenja. Isto važi za čitav niz starijih polaznica. Većina njih bile su ovakve ili onakve seoske Mudre žene, mada ne uviđam kako bi to moglo da ima ikakvog uticaja. Jedna je čak bila plemkinja u Murandiji.“

Romanda se spotaknu o sopstvenu petu i zatetura dva koraka, mlatarajući rukama kako bi povratila ravnotežu, pre nego što se povrati i prikupi šal oko sebe. Tajana je uhvati za ruku da joj pomogne, mrmljajući nešto o neravnim daskama, ali ona se otrže. Šarina ima dara za to novo Lečenje? I čitav niz starijih žena? I ona je naučila taj novi način, ali mada se od starog razlikuje dovoljno da izgleda da se ograničenje drugog naučenog tkanja ne primenjuje, nije bila nadarena za to. Ni izbliza kao za stari način.

„A zašto je polaznicama dozvoljeno da to vežbaju, Tajana?“

Tajana pocrvene. I trebalo je. Takva tkanja previše su složena za polaznice, a to što umeju da budu opasna ako se pogrešno primene ne treba ni pominjati. Pogrešno izatkano, Lečenje može da ubije mesto da isceli. I to ne samo bolesnika, već i ženu koja usmerava. „Romanda, teško da mogu da ih sprečim da vide kako se Leči" kaza ona u svoju odbranu, dižući ruke kao da hoće da namesti šal koji nije ni nosila. „Uvek ima slomljenih kostiju, ili se nađe neka budala kojoj je pošlo za rukom da se gadno iseče, a da ne spominjem sve bolesti s kojima smo u poslednje vreme morale da se nosimo. Većini starijih žena dovoljno je da samo jednom vide tkanje, pa da ga savršeno nauče.“ Odjednom, tek na najkraći mogući tren, obrazi joj opet pocrveneše. Povrativši vlast nad licem, pribra se i prestade da govori kao da se brani. „U svakom slučaju, Romanda, ne bi trebalo da te podsećam na to da su polaznice i Prihvaćene moje. Kao nadzornica polaznica, ja odlučujem šta mogu da uče i kada. Neke od tih žena mogu danas da budu iskušane za Prihvaćanje, nakon svega nekoliko meseci. Bar kada je o Moći reč. Ako sam rešila da ih ne pustim da besposleno vrte prstima, imam pravo da tako odlučim.“

„Možda bi trebalo da otrčiš da vidiš ima li Šarina još neka uputstva za tebe“, ledeno joj odbrusi Romanda.

Obraza crvenih kao bulke, Tajana se u mestu okrenu i bez reči ode odsečno koračajući. Nije to bila baš zabranjena grubost, ali jeste bilo blizu toga. Čak i s leđa bila je slika i prilika uvređenosti, leđa ukočenih kao gvozdeni štap, a koraka žustrih. Pa, Romanda je bila spremna da prizna kako se i ona približila nepristojnosti. Ali s razlogom.

Pokušavajući da zaboravi na nadzornicu polaznica, ona opet krenu ka paviljonu, ali morade da se obuzda da ne hoda žustro kao Tajana. Šarina. I nekoliko drugih starijih žena. Da li bi trebalo da razmisli o svom stavu? Ne. Naravno da ne. Nije ni trebalo da bude dozvoljeno da se njihova imena unesu u knjigu polaznica. Ali njihova imena su uneta, a izgleda da su savladale to predivno novo Lečenje. O, zamršeno je to klupko. Ne želi da razmišlja o tome. Ne sada.