Bodež snova

Morija izađe iz paviljona i dalje se mršteći, a gomila napolju rastvori se taman toliko da je propusti. Romanda vide kako sestre pokušavaju da je ispituju, ali ona nije obraćala pažnju na njih, već je prešla preko ulice i izgubila se iz vidnog polja u odajama Plavog ađaha. Romandu je mučilo desetak pitanja koja bi volela da u međuvremenu postavi, ali bez obzira na to što je ovo nezvanično zasedanje, pitanja bi u tom trenutku bila neprilična. Međutim, Predstavnice nisu čekale u tišini. Iz svih ađaha sem Plavog, žene su sišle s postolja kako bi mogle da se okupe i tiho razgovaraju. Izuzev Plavog i Žutog. Salita siđe i priđe Romandinom postolju, ali Romanda neznatno diže ruku čim ova otvori usta.

„Salita, o čemu da pričamo dok ne saznamo kakav je to predlog?“

Okruglasto lice tairenske Predstavnice bilo je nečitko kao kamen, ali nakon jednog trena samo je klimnula i vratila se na svoje sedište. Nije ona glupa – daleko od toga. Samo neprikladna.

Morija se naposletku vrati vodeći jednu visoku ženu u tamnozelenoj haljini, tamne kose zategnute tako da ne pada preko strogog lica boje belokosti i pričvršćene srebrnim češljem, a sve Predstavnice opet se popeše do svojih klupa. Između sestara koje su posmatrale zasedanje, u paviljon uđoše tri čoveka s mačevima na bokovima. To je neobično. Veoma neobično kada su pitanja o kojima je reč Zapečaćena za Dvoranu. Ali Romanda isprva nije obraćala pažnju na njih. Otkad je njen poslednji Zaštitnik umro, pre poprilično godina, Zaštitnici je ne zanimaju. Međutim, jedna od Zelenih oštro uzdahnu, a Aledrina ciknu. Zaista je ciknula! I zurila u Zaštitnike. Oni mora da su to – i ne samo stoga što u korak prate Zelenu. Smrtonosna skladnost zaštitničkih pokreta ne može a da ne upada u oči.

Romanda ih pobliže pogleda – pa skoro i ona uzdahnu. Međusobno su se razlikovali, slični jedan drugome samo kao što je leopard sličan lavu, ali jedan od njih – lepuškast mladić preplanuo od sunca, kose uvezane u pletenice ukrašene zvončićima i sav odeven u crno – imao je dve pribadače zadenute u visok okovratnik svog kaputa. Srebrni mač i zmijoliko stvorenje s grivom, crveno i zlatno. Čula je sasvim dovoljno opisa da zna da gleda Aša’mana. I to Aša’mana koji je izgleda vezan za Aes Sedai. Prikupivši suknje, Malinda skoči s klupe i izjuri u gomilu okupljenih sestara. Začelo nije uplašena. Mada je Romanda bila spremna da prizna kako i ona oseća izvesnu nelagodu, makar samo sebi.

„Ti nisi jedna od nas“, reče Dženija, progovarajući kad ne treba – kao i uvek. Nagnula se i začkiljila ka toj novoj sestri. „Da li bi trebalo da pretpostavim da nisi došla da nam se pridružiš?“

Zelena iskrivi usta od očiglednog gađenja. „Dobro pretpostavljaš“, odvrati ona, s jakim tarabonskim naglaskom. „Zovem se Merisa Hajndel i ja neću stati ni uz jednu sestru koja želi da se nadmeće protiv drugih sestara dok svet visi o koncu. Naš neprijatelj, to je Šenka, a ne žene koje nose šalove kao mi.“ U paviljonu se začu mrmljanje; ponegde besno, a ponegde – pomislila je Romanda – postiđeno.

„Ako ne odobravaš ono što činimo“, nastavi Dženija, kao da ima pravo da govori pre Romande, „zašto nam donosiš ma kakav predlog?“

„Zato što je Ponovorođeni Zmaj, on je to tražio od Kecuejn, a Kecuejn, ona je to tražila od mene“, odgovori Merisa. Ponovorođeni Zmaj? Dvoranu odjednom ispuni primetna napetost, ali ta žena nastavi da priča kao da je nije ni osetila. „Zapravo, to nije moj predlog. Džahare, obrati im se.“

Mladić preplanuo od sunca istupi i, dok je prolazio pored nje, Merisa ga ohrabrujuće potapša po ramenu. Zbog toga je porasla u njenim očima. Veza sa Aša’manom sasvim je dovoljna. Potapšati jednog kao da je lovački pas zahteva hrabrost i samopouzdanje u meri tolikoj da ona nije sigurna da je ima.

Mladić priđe središtu paviljona, zureći u klupu na kojoj je bila Amirlinina ešarpa, a onda se lagano okrenu oko sebe, izazivački prelazeći pogledom preko Predstavnica. Romandi tada sinu da se ni on ne plaši. Jedna Aes Sedai drži njegovu vezu, sam je i okružen sestrama, ali ako oseća i trunku straha, potpuno ga obuzdava. „Gde je Egvena al’Ver?“, odlučno zatraži da čuje. „Naređeno mi je da ponudu izložim njoj.“

„Džahare, ponašaj se“, promrmlja Merisa, a on pocrvene.

„Majka trenutno nije dostupna“, vesto odvrati Romanda. „Možeš da to izneseš nama, a mi ćemo joj preneti čim budemo mogle. Ta ponuda je od Ponovorođenog Zmaja?“ I Kecuejn. Ali saznati šta ta žena traži s Ponovorođenim Zmajem – sasvim je sporedno.

Mesto da odgovori, on zareža i okrenu se da pogleda Merisu. „Muškarac je upravo pokušao da prisluškuje“, reče. „Ili je to možda onaj Izgubljeni koji je ubio Ibena.“

„U pravu je“, rastrojeno reče Aledrina. „To jest, nešto je dodirnulo moju zaštitu, a to nije bio saidar.“

„On usmerava?“, s nevericom reče jedna. Nastade talas meškoljenja Predstavnica na klupama, a svetlost Moći obgrli nekoliko njih.

Delana odjednom ustade. „Moram da izađem na vazduh“, reče i ošinu Džahara pogledom, kao da želi da mu iščupa grkljan.