Bodež snova

„Ne vidim potrebu za tim“, odgovori joj Romanda ne ustajući. „Ovo je mnogo bolje od... od onoga što smo se ranije dogovorile.“ Nema potrebe da govori previše pred tim mladićem. Ili pred Merisom. U kakvoj je ona vezi s Ponovorođenim Zmajem? Je li možda ona jedna od sestara koje su mu se zavetovale na odanost?

Saroja je skočila na noge pre nego što je poslednja reč sišla s Romandinih usana. „Ostaje pitanje zaveta, kako bismo bile sigurne da ćemo mi upravljati. Oko toga se još nismo dogovorile.“

„Mislim da će pred zaštitničkom vezom svaki drugi zavet postati izlišan“, zajedljivo primeti Lirela.

Fejzela žurno ustade, pa ona i Saroja progovoriše uglas. „Opačina...“ Zaćutaše i sumnjičavo ošinuše pogledima jedna drugu.

„Saidin je čist“, reče Džahar, mada mu se niko nije obratio. Ako je Merisa već htela da ga dovodi pred Dvoranu, zaista je trebalo da nauči momka kako da se ponaša.

„Čist?“, podrugljivo upita Saroja.

„Ukaljan je preko tri hiljade godina“, oštro se ubaci Fejzela. „Kako može da bude čist?“

„Mir!“, prasnu Romanda, pokušavajući da povrati red. „Mir!“ Pogleda Saroju i Fejzelu tako da se one vratiše na svoja mesta, a onda svu pažnju posveti Merisi. „Mogu li da pretpostavim da si se povezala s njim?“ Zelena samo klimnu glavom. Izgleda da zaista ne voli društvo u kojem se trenutno nalazi i ne želi da kaže ni reč više nego što je neophodno. „Možeš li da kažeš da je saidin očišćen od opačine?“

Žena nimalo nije oklevala. „Mogu. Bilo mi je potrebno vreme da bih se u to uverila. Muška polovina Moći, ona je toliko strana da to ne možete ni da zamislite. To nije neizmerna ali nežna moć saidara, već pomahnitalo more ognja i leda, uskomešano olujom. Ali ubeđena sam. Čist je.“

Romanda ispusti dug uzdah. Čudo koje potire makar neke od užasa koji su se izdešavali. „Nismo na zvaničnom zasedanju, ali pozivam na glasanje. Ko ustaje da prihvati ovu ponudu?“ Skočila je na noge čim je završila, ali ništa brže od Lelejne, a Dženija ih je obe pretekla. Za nekoliko trenutaka, sve su bile na nogama izuzev Saroje i Fejzele. Izvan zaštite, glave su počele da se okreću kako su sestre nesumnjivo krenule da razmatraju o čemu li se glasa. „Manjinska saglasnost je na snazi i ponuda da se veže četrdeset sedam Aša’mana je prihvaćena.“ Soraja klonu, a Fejzela teško uzdahnu.

Pozvala je na većinsku saglasnost u ime zajedništva, ali se nije iznenadila kada su njih dve odlučno ostale da sede na svojim klupama. Naposletku, na svakom koraku su se borile protiv približavanja Aša’manima, i suprotno zakonu i običaju trudile se da to osujete čak i nakon što je rešeno. U svakom slučaju, s time je završeno – i to bez potrebe za privremenim savezništvom. Naravno, vezivanje će trajati čitav život, ali to je bolje od svakog savezništva. To nagoveštava previše ravnopravnosti.

„Čudan broj, četrdeset sedam“, zamisli se Dženija. „Merisa, mogu li da ispitam tvog Zaštitnika? Hvala ti. Džahare, kako je Ponovorođeni Zmaj došao do tog broja?“ Veoma dobro pitanje, po Romandinom mišljenju. Nije ga se setila od zatečenosti zbog postizanja onoga što im je bilo potrebno, ali bez potrebe za ravnopravnom saradnjom.

Džahar se ispravi kao da je to pitanje očekivao i da se bojao odgovora. Ali lice mu ostade hladno i odlučno. „Aša’mani su već vezali pedeset jednu sestru, a četvorica nas smo vezani za Aes Sedai. Razlika je četrdeset sedam. Bilo nas je petorica, ali jedan je poginuo braneći svoju Aes Sedai. Upamtite njegovo ime. Iben Hopvil. Upamtite ga!“

Zgranuta tišina zavlada među klupama. Romandi se utroba zaledi. Pedeset jedna sestra? Koje su vezali Aša’mani? To je grozota!

„Džahare, ponašaj se!“, prasnu Merisa. „Nemoj da ti ponovo kažem!“

Zaprepašćujuće, ali on joj se suprotstavi. „Merisa, moraju da znaju. One moraju da znaju!“ Opet se okrenuvši, prelete pogledom preko klupa. Oči kao da su mu bile grozničave. Ničega se on nije plašio. Bio je besan – i još je. „Iben je bio povezan sa svojom Dejđin i Beldejn, a Dejđin je upravljala vezom, tako da kada su se našli suočeni s jednim od Izgubljenih, mogao je samo da vikne: ’Ona usmerava saidin’, i da je napadne mačem. I uprkos svemu što mu je učinila, onako upropašćen, nije se predavao i držao se života, držao se saidina, dovoljno dugo da je Dejđin odagna. I zato zapamtite njegovo ime! Iben Hopvil. Borio se za svoju Aes Sedai dugo nakon što je trebalo da bude mrtav!“

Kada umuknu, nijedna nije progovarala sve dok Eskaralda naposletku ne reče, veoma tiho: „Upamtićemo ga, Džahare. Ali kako je došlo do toga da pedeset jedna sestra bude... vezana za Aša’mane?“ Nagnu se ka njemu kao da će njegov odgovor biti tih.

Mladić slegnu ramenima, i dalje besan. Njemu nije bilo bitno to što su Aša’mani vezali za sebe Aes Sedai. „Elaida ih je poslala da nas unište. Ponovorođeni Zmaj je izdao trajno naređenje da se nijedna Aes Sedai ne sme povrediti ako ne pokuša da povredi nas, pa je stoga Taim rešio da ih zarobi i veže pre nego što im se ukaže prilika.“