Dolazak Senke

Min je pazila da joj lice bude skriveno dubokom kapuljačom plašta koji je nosila iako je bilo toplo. Ogrtač je bio od lake tkanine, tako da nije privlačio pažnju – ne na očigledno sramežljivoj ženi. A popriličan broj Ijudi ponašao se sramežljivo kada se nađe u Kuli. Ništa u vezi s njom nije privlačilo pažnju. Tamna joj je kosa porasla otkada je poslednji put bila u Kuli, iako joj još nije padala na ramena, a haljina od plave tkanine, izuzev uzanih traka bele džerekuške čipke na vratu i oko zglobova, pristajala bi nekoj kćeri dobrostojećeg seljaka što je odenula najbolju svečarsku odeću za posetu Kuli, baš kao i druge žene što su prilazile širokom stepenistu. Min se barem nadala da tako izgleda. Morala je da suzbije želju da se zapilji u njih, ne bi li videla nije li im držanje ili hod drugačiji od njenog. Mogu ja to, govorila je samoj sebi.

Svakako da nije prešla toliki put samo da bi se sada okrenula i pobegla. Haljina je bila dobra varka. Ono malo ljudi u Kuli što je se sećalo pamtilo je mladu ženu kratke kose, stalno u muškom kaputu i pantalonama, a nikad u haljini. Morala je biti dobra varka. Nije imala izbora – morala je to da učini.

Srce joj je sve više preskakalo kako se bližila Kuli, i ona čvršće stisnu zavežljaj što ga je nosila i privi ga uz grudi. U njemu je bila njena uobičajena odeća, čizme i sve što je posedovala, izuzev konja koga je ostavila u jednoj gostionici nedaleko odatle. Uz malo sreće, kroz nekoliko sati biće ponovo na konju i jahati ka mostu i putu što vodi na jug.

Mada se baš i nije radovala što će se tako brzo ponovo naći na konju, ne posle silnih nedelja u sedlu, bez i dana stanke. Ali iz sveg je srca želela da ode odavde. Nikada na Belu kulu nije gledala kao na neko gostoljubivo mesto, a u ovom trenutku činila joj se jednako užasnom kao zatvor Mračnoga u Šajol Gulu. Stresavši se, požele da se nije setila Mračnoga. Pitam se misli li Moiraina da sam ovde samo zato što je ona to od mene zatražila? Svetlost mi pomogla, ponašam se kao prava budala. Činim gluposti zbog glupog muškarca!

S nelagodom se pope na stepenište – svaki stepenik je bio toliko širok da se moralo načiniti dva koraka pre no što se pređe na sledeći – a za razliku od većine drugih posetilaca, ona nije zastajkivala da bi s poštovanjem gledala blede visove Kule.

Želela je da se ovo što pre završi.

Kada se našla unutra, vide da je ogromna, okrugla prijemna dvorana skoro okružena zasvođenim hodnicima, ali molioci su se skupili nasred nje i pod ravnom tavanicom premeštali s noge na nogu. Bledi kameni pod uglačala su tokom vekova bezbrojna bojažljiva stopala. Niko ni na šta drugo nije mislio, sem gde se nalazi, i zašto. Seljak i njegova žena u odeći od grube čoje držali su se za žuljevite ruke i gurali s trgovkinjom u svili i kadifi, iza koje je bila jedna sluškinja. Devojka je čvrsto stiskala kovčežić sa srebrnim intarzijama, nesumnjivo dar koji je njena gospodarica namenila Kuli. Da su se našle negde drugde, trgovkinja bi s visine pogledala seljake koji su joj se toliko približili, a oni bi se verovatno poklonili i udaljili, sve vreme se izvinjavajući. Ali ne sada. Ne ovde.

Među moliocima je bilo malo muškaraca, što Min nije iznenađivalo. Većina muškarca nije volela blizinu Aes Sedai. Svima je bilo poznato kako su muški Aes Sedai, dok ih je još bilo, na svojim plećima nosili odgovornost za Slamanje sveta. Tri hiljade godina nije pomračilo tu uspomenu, iako je vreme promenilo mnoge pojedinosti. Decu su i dalje plašili pričama o muškarcima što su mogli da usmeravaju Jednu moć, osuđeni da polude, zbog toga što je Mračni izopačio saidin, mušku polovinu Istinskog izvora. Najgora je bila priča o Lijusu Terinu Telamonu – Zmaju – Lijusu Terinu Rodoubici, koji je otpočeo Slamanje. Ma, te priče plašile su i odrasle. Proročanstva govore kako će Zmaj ponovo biti rođen u času najveće potrebe čovečanstva, da se u Tarmon Gai’donu, Poslednjoj bici, bori protiv Mračnoga. Ali sve to nije pravilo neku veliku razliku u pogledu većine ljudi na vezu između muškaraca i Moći. Svaka Aes Sedai bi sada zatočila muškarca koji je u stanju da usmerava, a od Sedam ađaha Crveni malo šta sem toga i radi.

Naravno, ništa od toga nikakvu sponu nije imalo s traženjem pomoći od Aes Sedai, ali malo se muškaraca osećalo prijatno da na bilo koji način budu dovedeni u vezu sa njima i sa Moći. To jest, malo njih izuzev Zaštitnika. Ali svaki Zaštitnik bio je vezan za jednu Aes Sedai. Teško da se na Zaštitnike moglo gledati kao na obične muškarce. Postojala je jedna izreka: „Muškarac će pre odseći sebi ruku da se otarasi trna u njoj nego zatražiti pomoć od Aes Sedai.“ Žene su tu izreku doživljavale kao primer muške tvrdoglave gluposti, ali Min je čula neke muškarce kako smatraju da je izgubiti ruku zapravo pametnije.