Dolazak Senke

Pitala se šta bi ovi ljudi što sa njom čekaju učinili da znaju ono što ona zna. Verovatno bi pobegli glavom bez obzira. A sazna li se iz kog je razloga došla, moguće je da neće ni preživeti dovoljno dugo da je stražari Kule uhvate i bace u ćeliju. Jeste da je u Kuli imala prijatelje, ali niko od njih nije posedovao ni moć ni uticaj. Ako se razlog zbog kojeg je tu razotkrije, daleko je verovatnije bilo da će ih ona sa sobom povući pod glavosečinu sekiru, no da bi oni njoj mogli da pomognu. Naravno, pod uslovom da poživi do suđenja. Verovatno bi joj davno pre toga trajno zapušili usta.

Morala je da se natera da ne misli dalje o tome. Uspeću da uđem, i uspeću da izađem. Svetlost spalila Randa al’Tora što me je u ovo uvalio!

Tri ili četiri Prihvaćene, devojke Mininih godina ili možda malčice starije, šetale su se kroz okruglu odaju i tiho razgovarale s moliocima. Bele su im haljine bile neukrašene, izuzevši sedmobojni prsten na porubu, po jedna boja za svaki Ađah. Povremeno bi se neka polaznica, još mlada žena ili devojka sva u belom, pojavila da nekoga povede u unutrašnjost

Kule. Na licima molilaca koji su sledili polaznice uvek se očitavala neobična mešavina uzbuđenja i želje, s jedne strane, a s druge – odbojnosti i nevoljnosti.

Min čvršće stisnu svoj zavežljaj kada jedna Prihvaćena stade pred nju.

„Svetlost te obasjala“, reda radi reče žena kovrdžave kose. „Ja sam Faolajn. Čime ti Kula može pomoći?“

Faolajnino tamno, okruglasto lice nosilo je strpljiv izraz nekoga ko obavlja dosadan posao, a radije bi bio negde drugde. Sudeći po onome što je Min znala o Prihvaćenima, verovatno bi radije učila. Spremala se da postane Aes Sedai. Međutim, najbitnije je bilo što je Prihvaćena nije prepoznala. Njih dve su se, iako nakratko, srele kada je Min ranije bila u Kuli.

Svejedno, Min spusti pogled glumeći strahopoštovanje. To nije bilo neprirodno – mnogi ljudi sa sela ne shvataju da zaista ogroman korak deli Prihvaćene od Aes Sedai. Zaklonivši lice naborom kapuljače, Min skrete pogled dalje od Faolajn.

„Imam jedno pitanje koje moram postaviti samoj Amirlin Tron“, poče, a onda odjednom ućuta kada tri Aes Sedai stupiše u prijemnu dvoranu, dve iz jednog zasvođenog hodnika, a jedna iz drugog.

Prihvaćene i polaznice naklonile bi se kada bi prošle blizu Aes Sedai, ali inače su samo nastavljale svoj posao, možda trunčicu brže i oštrije. Bilo je to sve. Ali ne i za molioce. Oni kao da su svi istovremeno zadržali dah. Daleko od Bele kule, daleko od Tar Valona, možda bi samo pomislili da su te Aes Sedai neke žene neodređenih godina, u naponu snage, ali daleko zrelije no što bi se to po licima dalo zaključiti. Ali u Kuli nije bilo nikakve sumnje. Žena koja dugo koristi Moć ne podleže protoku vremena kao druge. Kada ste u Kuli, ne morate pogledom da tražite prsten Velike zmije da biste prepoznali Aes Sedai.

Talasi dubokih naklona proširiše se kroz okupljene moliteljke, zajedno s ukočenim poklonima ono malo muškaraca. Dvoje ili troje ljudi čak je palo na kolena. Bogata trgovkinja delovala je uplašeno, a dvoje seljaka pored nje zapanjeno su gledali žive legende. Većina ljudi samo je iz priča znala kako se valja ponašati u prisustvu Aes Sedai. Malo je bilo verovatno da je iko od prisutnih, izuzev onih koji su zapravo živeli u Tar Valonu, ikada ranije video Aes Sedai. Lako je moguće da čak ni oni iz Tar Valona nikada nisu bili ovako blizu nekoj od Sestara.

Ali Min se jezik nije vezao zbog Aes Sedai. Ponekad, doduše ne često, kada bi pogledala ljude ugledala bi slike i aure koje bi obično na nekoliko trenutaka zableštale, pa nestale. Povremeno bi znala šta označavaju.

To se veoma retko dešavalo – to da zna. Zapravo, znatno ređe no što su joj slike dolazile, ali, kad god je mogla da ih protumači, bila je u pravu.

Za razliku od većine drugih ljudi, Aes Sedai – i njihovi Zaštitnici – neprestano su bile okružene slikama i pričinama. Oko nekih Aes Sedai poigravalo je toliko različitih slika da je Min hvatala vrtoglavica. Ali njihov broj nije uticao na mogućnost tumačenja; retko kada je znala šta slike oko neke Aes Sedai znače – podjednako retko kao i kod običnih ljudi. Ali ovaj put je saznala daleko više no što bi ikad poželela, i od toga je zadrhtala.