Dve Zemlje

Pol Kirijama, mršavi student, uleteo je u kontrolnu sobu, dolazeći sa nekog drugog mesta u tom ogromnom podzemnom postrojenju. Pol je obično bio — Luiz je to dobro znala — prilično nervozan kada bi se našao u njenoj blizini, ali ovog puta nije imao problema sa rečima. „Šta se to, do đavola, dešava? — pitao je. Na ploči za detekciju nalazila se mreža koja se sastojala od devedeset osam puta devedeset osam LED-dioda koje su predstavljale devet hiljada šest stotina cevčica za umnožavanje svetlosti; sada su sve diode bile upaljene.

„Možda je neko slučajno upalio svetlo u pećini“, rekla je Luiz, zazvučavši i sebi kao da govori nešto u šta zapravo ni sama ne veruje.

Pištanje alarma je najzad prestalo. Pol je pritisnuo nekoliko dugmadi i aktivirao pet monitora koji su prikazivali ono što je snimalo pet podvodnih kamera smeštenih u komori. „Pa, ako su svetla i bila upaljena“, rekao je, „sada su ugašena. Pitam se šta — “

„Supernova!“ — rekla je Luiz, pljesnuvši svojim šakama sa dugim prstima. „Treba da kontaktiramo Centralni astronomski biro i obezbedimo sebi pravo prvenstva.“ Iako je NOS bila sagrađena za proučavanje neutrina koji potiču sa Sunca, mogla je da ih detektuje bilo sa kog mesta u svemiru da dođu.

Pol je klimnuo glavom i zadubio se u pretraživač mreže, tražeći sajt Biroa. Vredi prijaviti ovaj događaj, pomislila je Luiz, čak iako još nisu sasvim sigurni.

Novo pištanje alarma začulo se sa ploče za detekciju. Luiz je pogledala tablu sa LED-diodama; nekoliko stotina lampica je bilo upaljeno. Čudno, pomislila je, trebalo bi da supernova bude registrovana kao direkcionalni izvor.

„Možda nešto nije u redu sa opremom“, rekao je Pol, došavši, očigledno, do istog zaključka. „Ili, možda, spoj sa jednom od cevčica za umnožavanje svetlosti nije u redu, pa ostale prave električni luk.“

Vazduh je zaparao škripavi potmuli zvuk koji je dopirao kroz susedna vrata — ona koja su vodila na platformu koja se pružala iznad same ogromne komore za detekciju. „Možda bi trebalo da upalimo svetlost u komori“, rekla je Luiz. Potmuli zvuk se i dalje čuo, nalik zvuku neke životinje koja živi u podzemlju i vreba svoj plen u tami.

„Ali, šta ako se radi o supernovi?“, pitao je Pol. „Detektor je beskoristan kada je svetlost upaljena i — “

Začuo se još jedan oštar zvuk, kao da hokejaš udara pak.“Upali svetlo!“

Pol je skinuo zaštitni poklopac sa dugmeta i pritisnuo ga. Monitori su jače bljesnuli, a onda se slika smirila, pokazujući —

„Mon dieu“, rekla je Luiz.

„Nešto je u rezervoaru sa teškom vodom!“ — rekao je Pol. „Ali kako je moguće — “

„Da li si video ovo?“, upitala je Luiz. „Kreće se i — mili Bože, to je neki čovek.“

Hrapavi potmuli zvuk se i dalje čuo, a onda —

Mogli su da vide na monitorima i čuju kroz zidove.

Ogromna akrilna sfera pukla je duž nekolicine spojeva koji su držali na okupu njene sastavne delove. Luiz je opsovala, shvativši da je sigurno došlo do mešanja teške vode sa običnom H₂O unutar valjkaste komore. Srce joj je udaralo kao ludo. Jedan delić sekunde nije znala zbog čega bi trebalo više da brine: da li zbog toga što je detektor uništen ili zbog čoveka koji se sada očigledno davi u vodi.

„Hajde!“ — povikao je Pol, jurnuvši kroz vrata koja su vodila na platformu iznad komore. Kamere su bile povezane sa video-rekorderima; sve će biti snimljeno.

„Un moment“, rekla je Luiz. Odjurila je do drugog kraja kontrolne sobe, zgrabila telefonsku slušalicu i okrenula jedan broj sa spiska koji je bio okačen na zidu.

Telefon je zazvonio dva puta. „Doktor Montego?“ — upitala je Luiz, začuvši sa druge strane žice glas sa jamajčanskim naglaskom koji je pripadao lekaru zaduženom za rudnik. „Ovde Luiz Benoa iz NOS. Potrebni ste nam odmah ovde u Neutrinskoj observatoriji. Jedan čovek se upravo davi u komori za detekciju.“

„Čovek se davi?“ — ponovio je Montego. „Ali, kako je dospeo tamo?“

„Ne znamo. Požurite.“

„Dolazim“, rekao je doktor Montego. Luiz je vratila slušalicu na mesto i pojurila ka istim onim plavim vratima kroz koja je Pol upravo izleteo, a koja su sada bila zatvorena. Znala je napamet šta na njima piše:

Obavezno zatvarati vrata

Opasnost: kablovi visoke voltaže

Zabranjeno neovlašćeno unošenje elektronske opreme dalje od ovog mesta

Kvalitet vazduha proveren — ulazak odobren

Luiz je zgrabila kvaku, otvorila vrata i izjurila na veliku metalnu platformu.

Postojala su jedna zabravljena vrata u podu koja su vodila do komore za detekciju; radnik koji je obavljao završne radove zapečatio ih je kada je izašao napolje. Luiz je, iznenadivši se, videla da su vrata čvrsto zaptivena pomoću četrdeset šipki — naravno, i trebalo je da budu zatvorena, ali nije bilo nikakve druge mogućnosti da neko uđe u komoru sem kroz ta vrata.