Dve Zemlje

Meri je osetila kako su joj se oči raširile. Tada je Kejša imala samo šesnaest godina; možda joj je, Bože, možda joj je to bio prvi put, a bila je silovana.

„Žao mi je“, rekla je Meri.

Kejša je nagla glavu malo na stranu, prihvativši njene reči. „Ne želim da vam kažem da ćete to zaboraviti, Meri, ali vi to možete da preživite. A mi ćemo vam pomoći da to učinite.“

Meri je sklopila oči, duboko udahnula, a onda polako izdahnula. Mogla je da oseti kako joj Kejša nežno steže ruku, prenoseći joj svoju snagu. Konačno, Meri je ponovo progovorila. „Mrzim ga“, rekla je. Otvorila je oči. Na Kejšinom licu je bio izraz zabrinutosti i podrške. „I — “, počela je Meri, polako, tiho, „mrzim sebe što sam dozvolila da se to dogodi.“

Kejša je klimnula glavom i pružila i drugu ruku, i nežno uhvatila Merinu desnu.

Poglavlje 18

Adikor i Džasmel su se vratili iz rudnika u Adikorovu kuću, kuću koju je on delio sa Ponterom. Kada je Adikor izgovorio naredbu, svetiljke su se upalile i Džasmel se radoznalo osvrnula oko sebe. Ovo je bio prvi put da je Džasmel došla u kuću svog oca. Za vreme Kada dvoje postaje jedno uobičajeno je da muškarci odlaze u Centar, a ne da žene idu u Obod.

Džasmel je bila istovremeno fascinirana i tužna dok je tumarala po kući i gledala Ponterovu zbirku skulptura. Znala je da on voli rezbarije urađene u kamenu i imala je običaj da mu poklanja jednu svaki put kada je pomračenje Meseca. Džasmel je znala da je Ponter posebno voleo rezbarije urađene od mineralnog kamenja koje nije tipično za oblast u kojoj su živeli i koje su izrađene u obliku neke životinje. Najviše se radovao i ponosio — sudeći barem po tome kako je ta skulptura stajala na istaknutom mestu pored wadlaka — dabrom izrađenom u polovini njegove prirodne veličine; bila je to skulptura životinje tipične za tu oblast, izvajana od malahita uvezenog iz Centralnog Evsoja.

Dok je Džasmel tumarala po kući, Adikorov Pratilac se oglasio. „Prijatan dan“, rekao je Adikor. „Oh, divno draga, to su odlične vesti! Sačekaj samo jedan trenutak...“ Okrenuo se ka Džasmel. „Ovo će te sigurno zanimati. To je moj ženski partner, Lurt. Uradila je analizu tečnosti koju sam pronašao u kompjuterskoj laboratoriji nakon što je tvoj otac nestao.“

Adikor je izvukao kontrolno dugme na svom Pratiocu, aktivirajući tako spoljni zvučnik.

„Džasmel Ket, Ponterova kćerka je sada sa mnom“, rekao je Adikor.

„Prijatan dan, Džasmel“, rekla je Lurt.

„I tebi“, odgovorila je Džasmel.

„Dobro“, nastavila je Lurt. „Ovo će te iznenaditi, Adikore. Da li znaš šta je tečnost koju si mi doneo?“

„Mislio sam da je voda“, rekao je Adikor. „Zar nije?“

„Jeste neka vrsta vode. Radi se, zapravo, o teškoj vodi.“

Džasmel je podigla obrve.

„Zaista?“ — rekao je Adikor.

„Da“, odgovorila je Lurt. „To je čista teška voda. Naravno, molekuli teške vode javljaju se u prirodi; oni predstavljaju oko 0,1 procenata obične kišnice, na primer. Ali da bi se dobila koncentracija kao što je ova, pa, ne znam kako bi to moglo da se učini. Pretpostavljam da bi mogao da se napravi neki aparat koji bi izdvajao tešku vodu iz vode koja se nalazi u prirodi, zasnovano na činjenici da je teška voda deset procenata teža od obične, ali bilo bi potrebno da se u tom procesu preradi ogromna količina vode da bi se izdvojilo onoliko teške vode koliko ti tvrdiš da si našao. Ne znam da postoji neko postrojenje koje bi to moglo da učini, niti mi pada na pamet bilo koji razlog zašto bi to iko želeo da učini.“

Adikor je bacio pogled na Džasmel, a onda ga ponovo vratio na svog Pratioca na levom ručnom zglobu. „Znači, ne postoji mogućnost da se to dogodilo prirodnim putem? Ne postoji mogućnost da je stvoren izvor negde medu stenama rudnika?“ — pitao je Adikor.

„Nema ni trunke mogućnosti da se to dogodilo“, odgovorila je Lurt. „Voda je bila malo kontaminirana nečim za šta sam na kraju shvatila da je sredstvo za čišćenje poda u laboratoriji; sigurno su se na podu nalazili osušeni ostaci tog sredstva koji su se zatim rastvorili u vodi. Ali, sem toga je bila potpuno čista. Podzemna voda bi sadržala rastvorene minerale. Ova voda je negde proizvedena veštačkim putem. Ko je to učinio, ne znam, a ne znam ni kako, ali sam sasvim sigurna da nije nastala prirodnim putem.“

„Neverovatno“, rekao je Adikor. „I nema ni traga od Ponterove DNK?“

„Ne. Bilo je nešto malo tvoje DNK — nema sumnje da si ostavio nešto svojih ćelija dok si sakupljao vodu — ali nikakve druge DNK. Nema ni tragova krvne plazme niti bilo čega što bi moglo da potiče od Pontera.“

„Dobro, mnogo ti hvala.“

„Prijatan dan, dragi“, rekla je Lurt.

„Prijatan dan“, uzvratio je Adikor i izvukao kontrolno dugme za prekidanje veze.

„Šta je to teška voda?“ — pitala je Džasmel.

Adikor joj je objasnio, a onda rekao: „To sigurno predstavlja ključ“, rekao je.

„Da li si rekao istinu o poreklu te teške vode?“ — pitala ga je Džasmel.

„Naravno“, rekao je Adikor. „Sakupio sam je na podu kompjuterske komore nakon što je Ponter nestao.“

„Ona nije otrovna, zar ne?“

„Teška voda? Ne mogu da zamislim zašto bi bila.“