Dve Zemlje

Dut je pogledao Adikora kao da ne može da veruje šta ga pita. „Zašto? Zato što signal koji emituje tvoj Pratilac onda neće moći da bude detektovan i mi nećemo moći da te držimo pod prismotrom.“

Adikor je tiho opsovao.

Džasmel je prekrstila ruke na grudima. „Ja sam Džasmel Ket i — “

„Ja znam ko si ti“, rekao je čuvar zakona.

„Pa, onda, znaš i da je Ponter Bodit moj otac.“

Čuvar zakona je klimnuo glavom.

„Ovaj čovek pokušava da ga spase. Moraš da ga pustiš da siđe u laboratoriju.“

Dut je u neverici odmahnuo glavom. „Ovaj čovek je optužen da je ubio tvog oca.“

„Ali postoji mogućnost da nije“, rekla je Džasmel. „Moj otac je možda živ. Jedini način da se to sazna je da se ponovi eksperiment sa kvantnim kompjuterom.“

„Ja ne znam ništa o eksperimentima sa kvantnim kompjuterima“, rekao je Dut.

„Pitam se zašto li me to ne čudi?“ — rekao je Adikor.

„Ti si baš neki brbljivac, zar ne?“ — rekao je Dut, pogledavši Adikora i odmerivši ga od glave do pete. „Dakle, moja naređenja su jednostavna. Treba da te sprečim da napustiš Saldak i da te sprečim da siđeš u laboratoriju. Dobio sam poziv iz paviljona sa Arhivom alibija i rečeno mi je da ti nameravaš da učiniš upravo to.“

„Moram da siđem dole“, rekao je Adikor.

„Žao mi je“, rekao je Dut, prekstivši svoje krupne ruke preko svojih krupnih grudi. „I ne samo to da tamo dole ne možeš da budeš pod prismotrom, već bi mogao i da pokušaš da se rešiš dokaza koji još nisu pronađeni.“

Džasmel je zaista imala hitar um kao i njen otac. „Ali ništa ne sprečava mene da siđem u laboratoriju, zar ne? Ja nisam pod sudskim nadzorom.“

Dut je razmišljao. „Ne, nisi.“

„Dobro“, rekla je Džasmel, okrenuvši se ka Adikoru. „Reci mi šta treba da uradim da bih pokušala da vratim svog oca.“

Adikor je odmahnuo glavom. „Nije to tako jednostavno. Oprema je veoma složena i budući da smo je Ponter i ja sami sastavili, polovina kontrolnih dugmadi nije čak ni obeležena.“

Džasmel je očigledno bila frustrirana. Pogledala je krupnog čoveka. „A šta ako ti siđeš dole sa nama? Ti ćeš onda moći da vidiš šta Adikor radi.“

„Da siđem dole? — rekao je Dut i nasmejao se. „Ti želiš da siđem do jedinog mesta odakle moj Pratilac ne može da šalje signal, a uz to i da to učinim sa osobom koja je možda počinila ubistvo na tom istom mestu? Šališ se!“

„Moraš da ga pustiš da siđe dole“, rekla je Džasmel.

Ali Dut je samo odmahnuo glavom. „Ne. Ono što ja moram da učinim je da ga sprečim da siđe dole.“

Adikor je isturio vilicu. „Kako?“ — rekao je.

„Molim?“ — pitao je Dut.

„Kako? Kako ćeš da me sprečiš da siđem dole?“

„Na svaki način“, rekao je Dut, ne povisivši glas.

„Dobro, onda“, rekao je Adikor. Stajao je nepomično jedan trenutak, kao da razmišlja da li zaista želi da to pokuša. „Dobro, onda“, ponovio je i krenuo ka ulazu u lift.

„Stani“, rekao je Dut, bez neke posebne oštrine u glasu.

„Ili šta?“ — rekao je Adikor, ne okrećući se. Trudio se da deluje kao da se ne plaši, ali glas mu je zadrhtao, što ga je sprečilo da postigne željeni efekat. „Da li ćeš da mi razbiješ glavu?“ Ne mogavši da se savlada, osetio je kako mu se grče mišići na vratu, kao da se spremaju da prime udarac.

„Ne“, rekao je Dut. „Samo ću da te omamim strelicom za uspavljivanje.“

Adikor je zastao i okrenuo se.

„Oh“. Adikor nije nikada ranije bežao od čuvara zakona — niti je znao ikoga ko je to učinio. Pretpostavio je da ovo ima smisla i da oni moraju da imaju neki način da zaustave ljude, a da ih pritom ne povrede.

Džasmel se postavila između Datovog bacača strelica koji je on sada držao u ruci i Adikora. „Moraćeš prvo mene da pogodiš“, rekla je. „On ide dole.“

„Ako tako želiš. Ali moram da te upozorim: probudićeš se sa užasnom glavoboljom.“

„Molim te!“ — rekla je Džasmel. „On pokušava da spase mog oca, zar ne shvataš?“

Ovog puta se u Dutovom glasu osetilo nešto topline. „Hvataš se za slamčicu. Znam da ti je jako teško da se suočiš s tim, ali moraš da prihvatiš realnost.“ Pokazao im je rukom u kojoj je držao bacač da se udalje od rudnika. „Žao mi je, ali tvoj otac je mrtav.“

Poglavlje 17

Laboratorija za genetiku univerziteta Lorentijan nije imala posebnu opremu za izdvajanje oštećene DNK kakvu je posedovala Merina laboratorija u Jorku. Ali, to joj ionako nije ni bilo potrebno. Bila je jednostavna stvar da se uzmu ćelije iz Ponterovih usta i izdvoji DNK iz jedne od mitohondrija. U svakoj laboratoriji za genetiku na svetu to je moglo da se učini.

Meri je uzela dva kontrolna uzorka — male delove mitohondrijalne DNK koji su se slagali s početkom lanca koji je identifikovala pre mnogo godina u DNK fosila Neandertalca nađenog u Nemačkoj. Zatim je dodala enzim DNK — polimerazu — izazivajući lančanu reakciju koja će dovesti kod sekcije koja ju je zanimala do uvećanja i do toga da počne da se reprodukuje iznova i iznova, svaki put se dvostruko kvantitativno povećavajući. Tako će uskoro Meri imati milione kopija lanca DNK koje će moći da analizira.