Dve Zemlje

Meri mu je pružila torbu, ali je stala pored Džilijan, umesto pored Rubena i tako su išli preko aerodromske piste, po vrelom let-njem suncu. Ruben i Džilijan su imali naočare za sunce, ali je Meri žmirkala zbog prejake svetlosti; bilo je očigledno da je zaboravila da ponese svoje.

Kada su stigli do Rubenovog ford eksplorera boje vina, Džilijan se učtivo uputila ka zadnjem sedištu, ali je Meri rekla: „Ne, ja ću sesti tamo. Želim da se malo ispružim.“ Ova njena neobična izjava ostala je da visi u vazduhu nekoliko sekundi, a onda je Ruben video kako je Džilijan slegla ramenima i krenula ka mestu suvozača.

Krenuli su pravo ka Zdravstvenom centru Sent Džozef koji se nalazio u ulici Pariz, malo pored muzeja Sajens nort sagrađenog u obliku pahuljice. Putem je Ruben ispričao Meri sve o nesreći u NOS i o neobičnom čoveku koji je pronađen.

Dok su se zaustavljali na bolničkom parkiralištu, Ruben je video tri kombija lokalnih televizijskih stanica. Bio je siguran da obezbeđenje bolnice drži novinare daleko od Pontera, ali je bio podjednako ubeđen da će novinari brižljivo pratiti ovu priču.

Kada su stigli do sobe 3G, Ponter je stajao i gledao kroz prozor, okrenut vratima svojim širokim leđima. Mahao je — Ruben je shvatio da su televizijske kamere upravljene ka njegovom prozoru. Slavna ličnost spremna na saradnju, pomislio je Ruben, mediji će obožavati ovog tipa. Ruben se učtivo nakašljao i Ponter se okrenuo. Svetlost mu je padala od pozadi i nije mogao da se jasno vidi. Ali kada je Ponter krenuo napred, lekar je uživao posmatrajući Meri kako otvara usta u trenutku kada je prvi put dobro videla Neandertalca. Ona je, kako je ispričala Rubenu, samo na trenutak videla Pontera na televiziji, ali je to, očigledno, nije pripremilo na ono što će zateći u stvarnosti.

„Toliko što se tiče Karltona Kuna“, rekla je Meri, povrativši pribranost.

„Šta?“ — rekao je oštro Ruben.

Meri je najpre delovala zbunjeno, a onda je objasnila. „Oh, Karlton Kun. On je bio američki antropolog. Rekao je da ukoliko obučete Neandertalca u odelo Bruks braders, on neće imati problema da prođe kao običan čovek.“

Ruben je klimnuo glavom. „Ah“, rekao je, a onda nastavio: „Profesorko Von, želim da vas upoznam s Ponterom.“

„Zdravo“, začuo se ženski glas koji je dopirao iz Ponterovog implanta.

Ruben je video da su se Meri raširile oči. „Da, da“, rekao je, klimnuviši. „Ta stvarčica na njegovoj ruci može da govori.“

„Šta je to?“ — pitala je Meri. „Sat koji govori?“

„Mnogo više od toga.“

Meri se malo nagla da bi pogledala implant. „Ne prepoznajem ove cifre, ako su to uopšte cifre“, rekla je. „I, zar se ne menjaju previše brzo da bi bile oznake za sekunde?“

„Dobro zapažate“, rekao je Ruben. „Da. Na ekranu postoji deset različitih oznaka, iako nijedna od njih ne izgleda kao bilo šta što sam ikada video. I merio sam vreme: one se povećavaju svakih 0,86 sekundi što, kada izračunate, iznosi tačno jedan stohiljaditi deo dana. Drugim rečima, radi se o decimalnom sistemu računanja vremena zasnovanom na Zemlji. I kao što možete da vidite, to je veoma sofisticirana naprava. To nije LCD. Ne znam šta je, ali na ekranu može da se vidi šta piše bez obzira iz kog ugla da gledate i bez obzira na to koliko svetlosti pada na njega.“

„Ja se zovem Hak“, rekao je implant ugrađen u Ponterovu levu ruku. „Ja sam Ponterov Pratilac.“

„Ah“, rekla je Meri ispravivši se. „Drago mi je što smo se upoznali.“

Ponter je svojim dubokim glasom izgovorio niz reči koje Meri nije razumela. Hak je rekao: „I Ponteru je drago što ste se upoznali.“

„Proveli smo celo jutro učeći jezik“, rekao je Ruben, pogledavši Meri. „Kao što vidite, prilično smo napredovali.“

„Očigledno“, rekla je Meri zapanjeno.

„Hak, Pontere“, rekao je Ruben, „ovo je Džilijan.“

„Zdravo“, rekao je Hak. Ponter je klimnuo glavom, slažući se.

„Zdravo“, rekla je Džilijan, trudeći se svim silama, kako se Rubenu činilo, da sačuva pribranost.

„Pretpostavljam da je Hak kompjuter.“

„Prenosivi kompjuter koji može da govori.“ Ruben se nasmešio. „Mnogo je bolji od mog palm pajlota.“

„Da li iko pravi ovakve sprave?“ — pitala je Džilijan.

„Ne, koliko je meni poznato“, odgovorio je Ruben. „Hak ima savršenu memoriju. Dovoljno mu je da samo jednom čuje neku reč da bi je zapamtio.“

„A ovaj čovek, Ponter, on zaista ne govori engleski?“ — pitala je Meri.

„Ne“, odgovorio je Ruben.

„Neverovatno“, rekla je Meri. „Neverovatno.“

Biiip! Ponterov implant se oglasio.

„Neverovatno“, počeo je Ruben, okrećući se ka Ponteru, „znači da nešto nije moguće.“ Ponovo se začuo isti zvuk. „Znači da nije istinito.“ Ruben se ponovo okrenuo ka Meri. „Obradili smo koncepte istinitog i pogrešnog koristeći malo jednostavne matematike, ali kao što vidite, imamo još mnogo toga da uradimo. Kao prvo, iako je očigledno lakše Haku, s njegovom savršenom memorijom, da nauči engleski nego nama da naučimo njihov jezik, ni on ni Ponter ne mogu da izgovore glas i, a — “

„Zaista?“ — pitala je Meri.

Deluje prilično uzbuđeno, pomislio je Ruben. Klimnuo je glavom.