Dve Zemlje

I Mejlor i Šavanosovaj su klimnuli glavama. „Dobro, dobro“, rekla je Boni Džin. „Znači, šta imamo? Zapremina materijala unutar sfere je bila povećana za, verovatno, deset procenata ili više. To je moglo da bude izazvano prodorom sto kubnh metara ili više nefiltriranog vazduha — mada, sem u slučaju da je vazduh unutra upumpan veoma brzo, njega bi potisnila težina vode, zar ne? Uz to, mi ne znamo odakle je taj vazduh došao — on sasvim sigurno nije stigao iz NOS — niti kako je prodro u unutrašnjost sfere, da li je tako?“

„To je otprilike tačno, gospodo“, rekao je Šavanosovaj.

„A što se tiče tog čoveka — da li znamo kako je on ušao u sferu?“ — pitala je Boni Džin.

„Ne“, rekla je Luiz. „Poklopac na otvoru između sfere sa teškom vodom i obične vode u rezervoaru ostao je zapečaćen čak i pošto se sfera rasprsla.“

„Dobro“, rekla je Boni Džin, „da li mi znamo kako je taj ... taj Neandertalac, kako ga zovu, uopšte uspeo da siđe u rudnik?“

Šavanosovaj je bio jedini od prisutnih koji je bio zaposlen u kompaniji Inko. On raširi ruke. „Obezbeđenje rudnika je pregledalo snimke koje su načinile kamere za nadzor i podatke u kompjuteru o svakom ulasku u rudnik u periodu od 48 časova pre incidenta“, rekao je. „Kaprini, naš šef obezbeđenja, zaklinje se da će glave da lete kada sazna ko je zabrljao i pustio tog čoveka unutra. Uz to kaže da će i nešto gore snaći onoga ko to pokušava da sakrije, onda kada ga bude otkrio.“

„A šta ako niko ne laže?“ — pitala je Luiz.

„To jednostavno nije moguće, gospođice Benoa“, rekao je Šavanosovaj. „Niko ne bi mogao da siđe u NOS a da to ne bude zabeleženo.“

„Niko ne bi mogao da siđe neprimećen ako bi došao liftom“, rekla je Luiz. „Ali šta ako on nije sišao tim putem?“

„Mislite da se možda spustio niz dva kilometara duge vertikalne otvore za vazduh?“ — pitao je Šavanosovaj, namrštivši se. „Čak i da je mogao da to učini — a za to bi bili potrebni čelični živci — kamere bi ga ipak snimile.“

„To sam i htela da kažem“, rekla je Luiz. „Očigledno je da on nije uopšte ušao u rudnik. Kao što je profesorka Mah rekla, tog čoveka smatraju Neandertalacem, ali on je Neandertalac koji na ruci ima neku vrstu implanta visoke tehnologije; videla sam ga svojim očima.“

„Pa?“ — rekla je Boni Džin.

„Molim vas!“ — povikala je Luiz. „Sasvim sigurno svi mislite isto što i ja. On nije sišao dole liftom. On se nije spustio kroz otvore za ventilaciju. On se materijalizovao unutar sfere — on, a s njim i vazduh u količini koja je dovoljna da ispuni ovu prostoriju.“

Mejlor je počeo da zviždi muzičku temu iz Zvezdanih staza. Svi su se nasmejali.

„Hajde“, rekla je Boni Džin. „Da, ovo je potpuno suluda situacija i, dobro, možda je neminovno da dođemo do nekih ludih zaključaka, ali, hajde da, ipak, ostanemo s nogama na zemlji.“

I Šavanosovaj je umeo da zviždi. On je započeo melodiju iz Zone sumraka.

„Dosta s tim!“ — oštro ga je prekinula Boni Džin.

Poglavlje 15

Meri Von je bila jedini putnik u lir-džetu kompanije Inko koji je leteo od Toronta do Sadberija; dok se ukrcavala u avion čije su strane bile obojene u tamnozeleno, videla je da na kljunu stoji natpis Nikl pikl.

Meri je iskoristila ono kratko vreme koliko je trajao let da bi proučila svoje beleške u kompjuteru; naime, prošle su godine otkako je objavila svoju studiju o DNK Neandertalaca u časopisu Sajens. Dok je čitala beleške, vrtela je prstom zlatan lančić na kojem je visio mali jednostavan krst koji je uvek nosila oko vrata.

Godine 1994, Meri je stekla ugled izdvojivši genetski materijal iz trideset hiljada godina starog fosila medveda koji je nađen, čvrsto zaleđen, u Jukonu. I tako, dve godine kasnije, kada je Rheinisches Amt fur Bodendenkmalpflege — agencija zadužena za arheološka istraživanja u Rajnskoj oblasti — odlučila da je vreme da se proveri da li je moguće izdvojiti DNK sa najpoznatijeg od svih fosilnih ostataka na svetu — fosila Neandertalca — pozvali su Meri. Ona je bila sumnjičava: fosil je bio prilično oštećen, pošto nikada nije bio zaleđen, a uz to — mišljenja o tome su se razlikovala — star oko sto hiljada godina, što je iznosilo tri puta više u odnosu na starost medveda. Pa ipak, nije mogla da odoli izazovu. Juna 1996. godine odletela je u Bon, a zatim se uputila u Rheinisches Landesmuseum u kojem je fosil čuvan.