Dve Zemlje

Ponter je sedeo na kauču u Rubenovoj radnoj sobi. Svi ostali su otišli u krevet — iako je bilo očigledno da Ruben i Luiz koji su se nalazili u susednoj sobi ne spavaju.

Ponter je bio tužan. Zvuci koje su oni pravili i mirisi koje je osećao, podsetili su ga na njega i Klast, i na vreme Kada dvoje postaje jedno, i na sve što je izgubio pre nego što je stigao na ovu Zemlju, i na sve ono što je od tada izgubio.

Televizor je bio upaljen i on je gledao kanal koji je bio posvećen onoj stvari koju su oni nazivali religija. Činilo se da postoje mnoštvo različitih religija, ali sve one su govorili o Bogu — ponovo taj neverovatni pojam — i o stvaranju sveta i o nekoj vrsti postojanja posle smrti za ... u neandertalskom jeziku nije postojala reč za to, ali duša je bio termin koji je Mer koristila. Ispostavilo se da je simbol koji je Mer nosila oko vrata bio znak religije kojoj je ona pripadala, a da je platno kojim je doktor Sing obmotavao glavu predstavljalo simbol religije kojoj je on pripadao.

Ponter je isključio zvuk — lako je pronašao odgovarajuće kontrolno dugme, iako je sumnjao da bi išta što bi on mogao da učini omelo par koji se nalazio u susednoj sobi.

„Kako se osećaš?“ — začuo je Klastin glas, i osetio kako srce počinje da mu ubrzano kuca.

Klast!

Draga Klast, koja ga kontaktira sa ... Sa nekog drugog sveta! Ali ne.

Ne, naravno da nije bilo to.

To mu se samo Hak obratio. Ponter je sada bio prinuđen da zauvek sluša Haka kako koristi Klastin glas, ako želi bilo šta drugo sem monotonog muškog glasa koji je bio programiran u implantu; sasvim sigurno nije mogao da dođe do opreme koja mu je potrebna da bi ga reprogramirao.

Ponter je duboko uzdahnuo, a onda odgovorio Haku na pitanje: „Tužan sam.“

„Ali da li si počeo da se prilagođavaš? Bio si prilično uzdrman kada smo stigli ovde.“

Ponter je lagano slegao ramenima. „Ne znam. Još uvek sam zbunjen i dezorijentisan, ali...“ Ponter je gotovo mogao da zamisli kako tamo negde Hak saosećajno klima glavom. „Biće ti potrebno vreme“, rekao je Pratilac, i dalje koristeći Klastin glas.

„Znam“, rekao je Ponter. „Znam. Ali ja moram da se naviknem, zar ne? Čini se da ću ja ... da ćemo mi da provedemo ostatak našeg života ovde. Zar ne?“

„Bojim se da je tako“, rekao je Pratilac nežno. Ponter je ćutao neko vreme. Hak ga nije ometao. Konačno, Ponter je rekao:“Mislim da je bolje da se suočim sa činjenicama. Treba da počnem da planiram svoj život ovde.“

Poglavlje 40

Dan sedmi

Četvrtak, 8. avgust.

148/119/01