Читаем Indrik_2011_Yugoslaviya полностью

По прошествии первых двух с половиной лет существования Королевства СХС стало очевидно, что все участники политической жизни в своих взаимоотношениях с оппонентами не считают себя ограниченными какими-либо «добрыми обычаями» или установленными юридическими нормами: обязательствами перед союзниками и избирателями, принципами парламентаризма, положениями партийных программ и даже конституции. У каждого коллективного или индивидуального субъекта политической жизни существовала собственная определявшая его действия мораль - «родолюбивая» патриотическая (она же «узкоплеменная сепаратистская»), государственническая «югославистская» (она же «авторитарная шовинистическая») и т.д. В результате конфронтация как политический метод вытеснила из обихода готовность к компромиссу и умеренность.

Примечания

1 Petranovic B. Istorija Jugoslavije 1918-1988. I. Beograd, 1988. S. 62.

2 Jankovic D., Mirkovic M. Državnopravna istorija Jugoslavije. Beograd, 1982. S. 385.

3 Šišic F. Dokumenti o postanku Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. 1914-1919. Zagreb, 1920. S. 283.

4 Записници са седница Министарског савета Кралевине Зугослав^'е 1929-1931 / приред. Л. ДимиЙ, Н. ЖутиЙ, Б. ИсаиловиЙ. Београд, 2002. С. VIII.

5 Gligorijevic B. Parlament i političke stranke u Jugoslaviji 1919-1929. Beograd, 1979. С. 63.

6 Gligorijevic B. Parlament i političke stranke. S. 39.

7 HorvatJ. Politička povijest Hrvatske. II. Zagreb, 1990. S. 158.

8 Проглас Демократске странке // Политика. 1923 г. 16 }ануар.

9 Цит. по: Gligorijevic B. Demokratska stranka. S. 109, 94, 130.

10 Цит. по: HorvatJ. Politička povijest Hrvatske. II. Zagreb, 1990. S. 194.

11 ПротиН Ст. М. Наша сполна и унутрашгаа ситуацща. Београд, 1920. С. 31.

12 Там же. С. 24, 31.

13 Цит. по: Petranovic B., Zečevic M. Jugoslovenski federalizam. Ideje i stvarnost. Tematska zbirka dokumenata. Prvi tom. 1914-1943. Beograd, 1987. S. 100.

14 Цит. по: КазимировиН. В. Срб^' а и}угослави]а 1914-1945. Крагу] евац, 1995. Кгаига друга. С. 423.

15 JовановиН С. Уставно право Кралевине СХС. Београд, 1924. С. 36.

16 Там же. Београд, 1924. С. 40-42.

17 Стенографске белешке Уставотворне скупштине Кралевине Срба, Хрвата и Словена-ца. I. Београд, 1921. XVIII редовни састанак. С. 14; См. также: Markovic L. Odgovor na kritike Ustavnog nacrta // Jugoslovenska država i hrvatsko pitanj e (1914-1929). Beograd, 1991. С. 185.

18 Стенографске белешке Уставотворне скупштине Кралевине Срба, Хрвата и Словена-ца. I. Београд, 1921. XXIX редовни састанак. С. 15.

19 HercogI. Patološka politika (Politički pregled) // Nova Europa (далее NE). Knjiga III. Br. 10.

S. 312. 11 Novembra 1921.

20 HorvatJ. Politička povijest Hrvatske. II. Zagreb, 1990. S. 142.

21 HorvatJ. Živjeti u Hrvatskoj 1900-1941 (zapisci iz nepovrata). Zagreb, 1984. S. 222-227.

22 Цит. по: Čulinovic F. Jugoslavija izmedu dva rata. I. Zagreb, 1961. S. 155.

23 Društveni pregled // NE. Knj. 10. Br. 2. S. 53. 11 Jula 1924.

24 Шемякин А.Л. Первая мировая война. Рождение Югославии. // На путях к Югославии: за и против. Очерки истории национальных идеологий югославянских народов. Конец XVIII - начало XIX вв. М., 1997. С. 365.

25 Mitkovic Dr. Naš politički život.// NE. Knj. 6. Br. 2. S. 46. 11 Septembra 1922.

26 Ć. Tri koncepcije jugoslovenstva.// NE. Knj. 10. Br. 2. S. 35. 11 jula 1924.

27 Цит. по: СтанковиН. Ъ. Никола ПашиЙ и Хрвати (1918-1923). Београд, 1995. С. 341-342.

28 Цит. по: Čulinovic F. Op. cit. S. 155.

29 Цит. по: СтанковиН. Ъ. Никола ПашиЙ. С. 338.

30 Stojadinovic M. Ni rat ni pakt. Jugoslavija izmedu dva rata. Rijeka, 1970. S. 143.

31 Цит. по: Matkovic H. Hrvatska Zajednica. S. 127.

32 Цит. по: СтанковиН. Ъ. Никола ПашиЙ. С. 341.

33 Ćurćin M. Smrt Ivana Lorkovica // NE. Knj. 13. Br. 5. S. 132. 11 Marta. 1926.

34 ПрибиНевиН А. Селачки немири у Хрватс^' // Српски кгаижевни гласник. (далее -СКГ). Кгаига 1. Бр. 3. С. 205-208. Београд. Септембар - Децембар 1920.

35 Десница У. Анкета о српско-хрватским односима // СКГ. Кга. VI. Бр. 2. С. 118-119; 2-16 маj 1922; ПрибиНевиН А. Указ. соч. С. 205-208.

36 ТресиН-ПавичиН А. Анкета о српско-хрватским односима // СКГ. Кга. 7. Бр. 2. С. 129134. 16 Септембра. 1922.

37 Сто)ановиНЛ. Хрватска «аустрщанштина» // СКГ. Кга. 17. Бр. 5. С. 360-361. 1 март 1926.

38 Цит. по: СтанковиН Ъ. Никола ПашиЙ. С. 407.

39 Цит. по: СтанковиН Ъ. Никола ПашиЙ. С. 424.

40 Popović O. Stojan Protić i ustavno rešenje nacionalnog pitanja u Kraljevini SHS. Beograd, 1988.

41 JовановиН С. Уставно право Кралевине СХС. Београд, 1924. С. 43.

42 Стенографске белешке Народне скупштине Кралевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ре-дован сазив за 1921/22 годину. I. XVII редовни састанак. 21 j ануар 1922. С. 165.

ГЛАВА 2

Королевство СХС в 1920-е годы

Перейти на страницу:

Похожие книги

До конца времен. Сознание, материя и поиски смысла в меняющейся Вселенной
До конца времен. Сознание, материя и поиски смысла в меняющейся Вселенной

Брайан Грин — крупный физик-теоретик и знаменитый популяризатор науки. Его книги помогли многим познакомиться с теорией струн и другими важнейшими идеями современной физики.«До конца времен» — попытка поиска места для человека в картине мира, которую описывает современная наука. Грин показывает, как в противоборстве двух великих сил — энтропии и эволюции — развертывается космос с его галактиками, звездами, планетами и, наконец, жизнью. Почему есть что-то, а не ничего? Как мириады движущихся частиц обретают способность чувствовать и мыслить? Как нам постичь смысл жизни в леденящей перспективе триллионов лет будущего, где любая мысль в итоге обречена на угасание?Готовые ответы у Грина есть не всегда, но научный контекст делает их поиск несравненно более интересным занятием.

Брайан Грин , Брайан Рэндолф Грин

Зарубежная образовательная литература, зарубежная прикладная, научно-популярная литература / Научная литература