14 DCO KPJ. Књ.22. Dok. 97. S. 280; Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 – 7. jul 1948) / prired. B. Petranović. Beograd, 1995. II deo. Dok. 10. S. 92–93, 97.
15 О линии развития ОСАМЮ и АФЖ, определявшейся руководством КПЮ, см., в частности: Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ. II deo. Dok. 10. S. 91–95, 97; III deo. Dok. 8. S. 305–308. По советскому образцу была также создана пионерская организация, которой старались охватить наибольшее число детей школьного возраста. К ноябрю 1945 г. она насчитывала до 900 тыс. членов (Ibid. II deo. S. 92, 97).
16 См., напр.: DCO KPJ. Књ.21 (2. novembar – 31. decembar 1944). Beograd, 1987. Dok. 93. S. 384; Zapisnici Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske 1945–1952. Sv. 1. Dok. 6. S. 45; Drnovšek D.
Zapisniki politbiroja CK KPS/ZKS 1945–1954 [Viri. Št. 15]. Ljubljana, 2000. Dok. 3. S. 32; Dok. 4. S. 34; Оснивачки конгрес КП Србије (8-12. Maj 1945) / приред. за штампу М. Борковић, В. ГлишиЬ. Београд, 1972. С. 171; Petranović В. Politička i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove. Beograd, 1969. S. 107–126.17 DCO KPJ. Књ.15: 1. januar – 9. februar 1944. Beograd, 1986. Dok. 53. S. 325; Књ.17 (7. april – 1. jun 1944). Beograd, 1986. Dok. 89. S. 347; Živković D.
Narodni front Jugoslavije 1935–1945. Beograd, 1978. S. 150–151, 315, 317.18 Petranović B., Zečević M.
Jugoslavija 1918–1988: Tematska zbirka dokumenata. Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd, 1988. S. 743–744. О подготовке и проведении конференции см., в частности: Živković D. Op. cit. S. 318–324.19 По данным современной историографии, Сербский клуб чуть ли ни целиком состоял из членов компартии. См.: KisičKolanovičN.
Andrija Hebrang: Iluzije i otrežnjenja. Zagreb, 1996. S. 125.2 °Cм.: Radelić
Z. Božidar Magovac: S Radičem izmedu Mačeka i Hebranga. Zagreb, 1999. S. 185–194. На II сессии АВНОЮ Маговац был даже включен в состав НКОЮ в качестве одного из заместителей председателя, но затем ввиду несогласия с линией коммунистов на ликвидацию ХКП как сколько-нибудь самостоятельного политического фактора стал рассматриваться коммунистическим руководством в качестве врага.21 Živković D.
Op. cit. S. 337–340, 348–349, 361–362, 379–381.22 РГАСПИ. Ф. 17. On. 128. Д. 777. Л. 140–141 (русский перевод соответствующей части этого документа см.: Советский фактор в Восточной Европе. Т. 1. Док. № 35. С. 134–135).
23 РГАСПИ. Ф. 17. On. 128. Д. 750. Л. 78–79.
24 Там же. Д. 777. Л. 142 (русский перевод: Советский фактор в Восточной Европе. Т. 1. Док. № 35. С. 136); Джилас М.
Лицо тоталитаризма. М., 1992. С. 84.25 Службени лист Демократске Федеративне Југославијe. 1945. Бр. 2, 36, 40. См. также: Nešović S., Petranović В.
AVNOJ i revolucija: Tematska zbirka dokumenata 1941–1945. Beograd, 1983. S. 681–686.26 V конгрес Комунистичке napTnje |угославије. C. 189,190.
27 См., напр.: Кардел E.
Пут нове Југославије: Чланци и говори из народноослободилачке борбе 1941–1945. Београд; Загреб, 1946. С. 114–118; Беговић В. Развој индустрије Југославије и њена улога у нашој привреди // Тридесет дана. 1945. Бр. 1.28 Оснивачки конгрес КП Србије. С. 212. Это повторил затем Кардель на заседании Политбюро ЦК КП Словении 21 июня 1945 г. См.: Drnovšek D.
Zapisniki politbiroja CK KPS/ZKS 1945–1954. Dok. 3. S. 32.29 Подробнее об упомянутых установках Сталина, типах советизации восточноевропейских «народных демократий» и дискуссиях, ведущихся по этому поводу в историографии, см.: Гибианский Л.Я.
Форсирование советской блоковой политики // Холодная война. 1945–1963 гг. Историческая ретроспектива: Сборник статей / отв. ред. Н.И. Егорова, А.О. Чубарьян. М., 2003; Он же. Исследования политики СССР в Восточной Европе в конце второй мировой войны и в первые послевоенные годы // Вопросы истории. 2004. № 6.3 °Cм.: Petranović В., Zečević M.
Jugoslavija 1918–1988. S. 742; DCO KPJ. Књ.18 (2.jun-3. avgust 1944). Beograd, 1986. Dok. 67. S. 350; РГАСПИ. Ф. 17. On. 128. Д. 750. Л. 81; Radelić Z. Hrvatska seljačka stranka, 1941–1950. Zagreb, 1996. S. 33–34.31 Различные стороны процесса возобновления легальной деятельности партий и политических групп в Сербии и их присоединения к ЕНОФ освещались как в югославской, так и в постюгославской историографии в неодинаковой мере и подчас характеризовались по-разному. В частности, см.: Petranović В.
Politička i ekonomska osnova… S. 90–92,146; Петрановић Б. Југославија на размену. C. 66,71–72,75-77,80–84,93-94,105–109 и др.; Vodušek Starič]. Op. cit. S. 164–167; Павловић M. За Тита или за крала: Избори за Уставотворну скупштину 11. новембра 1945. Београд, 2007. С. 101–107,212-215. См. также: Đilas M. Vlast i pobuna. Beograd, 1991. S. 11–12.32 DCO KPJ. Књ.22. Dok. 197. S. 522.