Kruna mačeva

Trake prljavog rukava kaputa i parčići rukava košulje zanjihaše se dok je Rand posezao da podigne Lovorovu krunu. Zmaj koji mu se uvijao oko nadlaktice sijao je na svetlosti lampi koliko i zlatna kruna. On ju je okretao u rukama. „Još uvek mi niste odgovorili zašto. Jer sam vas osvojio?“ Osvojio je on i Tir, pa i Kairhijen, ali neki su i dalje bili protiv njega u obe te zemlje. A opet, to mu se činilo kao jedini način.

„To jeste deo toga“, suvo odvrati Gregorin. „Pa ipak, mogasmo izabrati jednog od nas; kraljevi su poticali iz Saveta i ranije. Ali žito koje ti jesi bio naredio da se šalje iz Tira donese tvoje ime na svaka usta pod Svetlošću. Bez toga, mnogi bi pomrli od gladi. Brend se jeste trudio da svako parče hleba pošalje vojsci.“

Rand zatrepta, pa brzo povuče jednu ruku od krune i poče da sisa ubodeno mesto na prstu. Gotovo zakopani u lovorovo lišće krune, virili su oštri vrhovi mačeva. Koliko je prošlo otkada je naložio Tairencima da prodaju žito svojim starim neprijateljima, da ga prodaju ili da umru ako odbiju? Nije shvatio da su oni nastavili s time i kada je otpočeo pripreme za napad na Ilijan. Možda su se bojali da mu to pomenu, ali su se isto tako bojali i da prestanu. Možda je on ipak imao neka prava na ovu krunu.

On oklevajući položi krunu od lovorovog lišća sebi na glavu. Polovina tih mačeva bila je okrenuta nagore, a druga polovina nadole. Niko ne bi ovu krunu nosio lako ni nemarno.

Gregorin se glatko nakloni. „Svetlost obasjala Randa al’Tora, kralja Ilijana“, objavio je, a ostalih sedam lordova se poklonilo s njim, mrmljajući: „Svetlost obasjala Randa al’Tora, kralja Ilijana.“

Bašer se zadovoljio kratkim naklonom glave – na kraju krajeva, on je bio ujak jedne kraljice – ali Dašiva povika: „Pozdravite svi Randa al’Tora, kralja Sveta!“ Fin i ostali Aša’mani preuzeše povik.

„Pozdravite svi Randa al’Tora, kralja Sveta!“

„Pozdravite svi kralja Sveta!“

To je dobro zvučalo.

Priča se širila kao što sa pričama biva i menjala kao što se pripovesti menjaju s vremenom i razdaljinom, šireći se iz Ilijana preko prolazećih brodova, i trgovačkih karavana, i golubova poslatih u tajnosti, širila se u krugovima koji su se mešali sa drugim krugovima i s njima stvarali nove. Vojska je došla u Ilijan, priča je govorila, vojska Aijela, ili Aes Sedai koje su se pojavljivale iz vazduha, ili ljudi koji su mogli da usmeravaju a jahali su krilate životinje, čak i vojska Saldejaca, mada mnogi nisu verovali u ovu poslednju. Neki su pričali da je Ponovorođenom Zmaju Lovorovu krunu Ilijana ponudio Savet devetorice, a drugi da je Matin Stepaneos lično klekao pred njega. Neki su pričali kako je Ponovorođeni Zmaj oteo krunu s Matinove glave, a da je potom natakao njegovu glavu na kolac. Ne, Ponovorođeni Zmaj je sravnio Ilijan sa zemljom, a starog kralja je pokopao pod šljakom. Ne, on i njegova vojska Aša’mana izbrisali su Ilijan s lica sveta. Ne, on je uništio Ebou Dar, to je bilo posle Ilijana.

Međutim, jedna se činjenica ponavlja ponovo i opet u svim tim pričama. Lovorova kruna Ilijana dobila je novo ime. Kruna mačeva.

A zbog nečega su i muškarci i žene koji su te priče prenosili često osećali potrebu da na kraju dodaju gotovo istovetne reči. Oluja dolazi, govorili su zabrinuto gledajući ka jugu. Oluja dolazi.

Gospodar munje, jahač oluje, nosilac

Krune mačeva, raspredač sudbina.
Onaj koji misli da okreće Točak vremena,
može prekasno saznati šta je prava istina.

— Zmajska proročanstva -

iz delimičnog prevoda na jezik što se onda nazivao prostim jezikom (oko 300. p. s.); pripisano gospodaru Mangoru Kirmanu, epskom pesniku Aramejle i Zaštitniku Karajgin Makonar.

Kraj sedme knjige u serijalu Točak vremena

REČNIK