Kruna mačeva

Ovo je služilo da podseti Alvijarin da nijedna sestra ne treba da misli kako je nedodirljiva. Šta se dešava u Ebou Daru nikoga nije bilo briga, Elaidu još ponajmanje; glavni grad Altare mogao je da potone u more, a verovatno to ne bi primetio, osim trgovaca, ni ostatak Altare. Ali Teslina je sedela u Dvorani skoro petnaest godina pre nego što joj je Elaida naredila da napusti stolicu. Ako je Elaida mogla da Predstavnicu – Predstavnicu Crvenih koja je podržala njeno uzdizanje – pošalje da bude izaslanica pri nekom nevažnom prestolu, a da niko nije tačno znao zbog čega, iako su razne glasine kolale – onda je mogla da se obruši na svakoga. Džolina je bila nešto drugo. Ona je svoje mesto među Zelenim zauzimala tek nekoliko nedelja, a svi su znali da su je Zelene izabrale kako bi pokazale da ih ne plaši nova Amirlin, koja joj je dodelila užasnu pokoru. Ovakva oholost, naravno, nije se mogla dopustiti. I nije je dopustila. I to su svi znali.

Sve je to služilo da bi podsetila Alvijarin kako je i ona ranjiva, ali vitka žena samo razvuče usne u hladan osmeh. Dok god je Dvorana u sadašnjem sastavu, ona jeste nedodirljiva. Alvijarin prelista papire i izdvoji jedan. „Nema novosti od Tesline, niti od Džoline, majko, mada su tu novosti koje dobijaš od raznih vladara...“ Osmeh joj se proširio, kao da se dobro zabavlja. „Oni svi nameravaju da isprobaju krila, da vide jesi li jaka kao... kao tvoja prethodnica.“ Čak i Alvijarin je imala dovoljno razuma da u njenom prisustvu ne izgovara ime one žene, Sanče. Mada, ono što je rekla jeste bila istina. Svaki kralj ili kraljica, čak i obični plemiči, proveravali su, činilo se, granice njene moći. Moraće nekoliko njih da pretvori u primer.

Bacivši pogled na papir, Alvijarin nastavi. „Ipak ima novosti iz Ebou Dara. Od Sivih.“ Je li to namerno naglasila, da dublje zabode trn? „Izgleda da su Elejna Trakand i Ninaeva al’Mera tamo. Izigravaju pune sestre, uz blagoslov pobunjenica... izaslanice... pri kraljici Tilin. Postoje još dve, koje nisu prepoznate, a moguće je da isto čine. Lista saradnika pobunjenica nedovršena je. Ili su im to samo pratioci. Sive nisu sigurne."

„Šta bi, za ime Svetla, one tražile u Ebou Daru?" s nipodaštavanjem upita Elaida. Teslina bi sigurno poslala novosti o tome. „Sive su počele da pronose glasine. Tarnina poruka kazivala je da su one s pobunjenicama u Salidaru.“ Tarna Fejr javila je i da je i Sijuan Sanče tamo. I Logan Ablar, šireći one užasne laži, zbog kojih nijedna Crvena sestra nije mogla da se spusti tako nisko da ih uopšte primi k znanju, a nekmoli spori. U tu izopačenost bila je umešana ta žena, Sanče, ili će sunce sutra izaći na zapadu. Zašto nije lepo negde otpuzala i crkla, pristojno udaljena od pogleda kao ostale umirene žene?

Morala je da se napregne da ne uzdahne. Logana mogu obesiti u tišini, čim završe s pobunjenicama; veći deo sveta ionako misli da je odavno mrtav. A prljave klevete kako su mu Crvene smestile da bude lažni Zmaj umreće s njim. Kad se obračuna s pobunjenicama, ona žena, Sanče, biće primorana da joj preda ključeve Amirlininih doušnika. I da imenuje izdajnike koji su joj pomogli da pobegne. Jalova je nada da će imenovati i Alvijarin. „Teško mogu da zamislim tu malu, Ninaevu, a još manje Elejnu kako trčkara kroz Ebou Dar predstavljajući se kao Aes Sedai, a ti?“

„Naredila si da se nađe Elejna, majko. To je važno koliko i zauzdavanje al’Tora, tako si rekla. Dok je bila među tri stotine pobunjenica u Salidaru, nismo mogle ništa, ali u Tarezinskoj palati nema takve zaštite."

„Nemam vremena za glasine i govorkanja.“ Elaida je prkosno naglašavala svaku reč. Je li Alvijarin znala više nego što bi trebalo kad je pominjala al’Tora i zauzdavanje? „Predlažem da još jednom pročitaš Tarnin izveštaj, a onda se zapitaj bi li čak i pobunjenice dopustile Prihvaćenima da se prave kako nose šal.“

Vidno se susprežući Alvijarin sačeka da ova završi, zatim ponovo pogleda svoj list i izvuče još hartija. „Uhoda Sivih poslao je crteže", govorila je s dosadom, prelistavajući papire. „Nije neki umetnik, ali Elejna i Ninaeva su prepoznatljive.“ Posle nekoliko trenutaka, pošto Elaida nije posegnula za crtežima, ona ih vrati među ostale listove.

Elaida oseti kako joj se obrazi žare od ljutnje i poniženja. Alvijarin ju je namerno navukla, ne pokazavši joj najpre te crteže. Ignorisala ju je – sve drugo bilo bi još sramnije – ali glas joj postade leden: „Hoću da ih zarobe i dovedu pred mene."