Kruna mačeva

Elaida tresnu rukom o sto. „Dosta, kćeri! Ja jesam zakon Kule! Što je bilo skriveno ostaće skriveno, iz istih razloga kao i u poslednjih dvadeset godina – za dobrobit Bele kule.“ Tek tada oseti da joj dlan otiče; podiže ruku i otkri ribu polomljenu na pola. Koliko je bila stara? Pet stotina godina? Hiljadu? Jedva se savlađivala da ne zadrhti od besa. Od toga joj se glas produbio. „Tovejn će voditi pedeset sestara i dve stotine Stražara kule u Kaemlin, do te Crne kule, gde će smiriti svakog muškarca za koga ustanove da je sposoban da usmerava, i obesiće ga, uza sve ostale koje uspeju da uhvate žive.“ Alvijarin i ne trepnu na ovo kršenje Zakona Kule. Elaida je rekla istinu, kao što je i nameravala; u ovome, u svemu, ona jeste Zakon Kule. „U stvari, neka povešaju i mrtve. Neka to bude upozorenje svakom muškarcu koji pomišlja da dotakne Istinski izvor. Reci Tovejn da mi se javi. Interesuje me njen plan."

„Biće kako si naredila, majko.“ Odgovor je bio smiren i ravan koliko i njeno lice. „Mada, ako smem da predložim, možda ćeš želeti da ponovo promisliš o slanju toliko sestara iz Kule. Izgleda da se pobunjenicama nije dopala tvoja ponuda. Više nisu u Salidaru. Marširaju. Dobili smo izveštaje iz Altare, ali dosad su sigurno stigli do Murandije. I izabrale su sebi Amirlin.“ Ona pogleda hartiju s vrha gomile kao da traži ime. „Egvena al’Ver, izgleda."

To što je Alvijarin ostavila ovaj najhitniji delić novosti neizrečen do sada trebalo je da natera Elaidu da pukne od besa. Umesto toga, ona zabaci glavu i glasno se zasmeja. Samo ju je snažna svest o dostojanstvu sprečavala da od veselja ne počne da udara nogama o pod. Zaprepašćenost na Alvijarininom licu izazva još jači smeh, sve dok nije morala da obriše oči pune suza.

„Ti to ne vidiš", konačno je uspela da progovori između talasa smeha. „Dobro je da si Čuvarka, Alvijarin, a ne Predstavnica Ađaha. U Dvorani, lako šlepu, ostale bi te za manje od mesec dana spremile u vitrinu i vadile bi te samo kada bi im bio potreban tvoj glas."

„Dovoljno ja vidim, majko.“ U Alvijarininom glasu nije bilo nimalo topline; u stvari, trebalo je da se od njega zidovi zalede. „Vidim tri stotine pobunjenih Aes Sedai, možda i više, kako marširaju na Tar Valon s vojskom koju vodi Garet Brin, neosporno veliki zapovednik. Ako odbacimo neverovatnije izveštaje, ta vojska verovatno broji dvadeset hiljada, a uz Brina na čelu, raste sa svakim gradom ili selom kuda prođu. Naravno, ne tvrdim da ima ikakve verovatnoće da će zauzeti grad, ali to nije nešto čemu se treba smejati. Visokom zapovedniku Čubajnu trebalo bi narediti da primi još novih u Stražu Kule.“

Elaida ogorčeno pogleda polomljenu ribu, a potom ustade i oholo priđe najbližem prozoru, okrenuvši leđa Alvijarin. Prizor palate u izgradnji ublažio joj je gorčinu. Taj prizor, i papirić koji je još uvek stiskala u šaci.

Osmehnu se svojoj budućoj palati. „Tri stotine pobunjenica, tačno, ali trebalo bi ponovo da pročitaš Tarnin izveštaj. Već je barem stotinu blizu sloma.“ Donekle je verovala Tarni, Crvenoj u čijoj glavi nije bilo mesta za gluposti; izvestila je da neke od pobunjenica skaču na sopstvenu senku. Izgubljene ovce kojima treba ovčar, tako je napisala. Ono, Tama je bila divljakuša, ali i dalje razumna. Trebalo bi uskoro da se vrati, i moći će da preda potpuniji izveštaj. Iako to nije bilo važno. Elaidini planovi se već sprovode među pobunjenicama. Ali to je bila njena tajna.

„Tarna je uvek bila sigurna kako može naterati ljude da urade nešto što očito neće.“ Je li nešto tu bilo naglašeno, neka značajna nota? Elaida odluči da to previdi. Suviše je morala da previđa kad je u pitanju Alvijarin, ali doći će dan... Uskoro.

„Što se tiče njihove vojske, kćeri, kaže kako ih ima najviše tri hiljade. Kada bi ih bilo više, pobrinule bi se da ih i ona vidi kako bi nas uplašile.“ Po Elaidinom mišljenju, doušnici su uvek preterivali ne bi li im obaveštenja izgledala značajnije. Samo je sestrama mogla stvarno da veruje. Crvenim sestrama. Nekima od njih. „Ali ne bih se brinula ni da imaju dvadeset hiljada, ili pedeset, ili sto. Možeš li makar početi da pogađaš zašto?“ Kada se okrenula, Alvijarin je stajala mirnog i nepomičnog lica, kao maska slepog neznanja. „Trebalo bi da poznaješ sve pojedinosti Zakona Kule. Koja kazna čeka pobunjenice?"

„Za vođe", lagano izgovori Alvijarin, „umirenje.“ Malčice se namršti, a suknje joj se lagano zatalasaše dok se premeštala s noge na nogu. Dobro. Čak su i Prihvaćene to znale, stoga nije shvatala zašto je Elaida propituje. Vrlo dobro. „Kao i za većinu ostalih."