Nebeski oganj

Pošto Taim bi pomenut, zavlada mrtva tišina. Muškarac koji može da usmerava – vodile su ga u Tar Valon, da ga smire, zauvek odseku od Jedne moći, ali je uspeo da se oslobodi – pa ipak, to ne beše razlog njihovim sputanim jezicima. Nekada je samo postojanje muškarca koji usmerava Jednu moć bilo najstrože anatemisano; lov na takve ljude bio je jedini razlog postojanja Crvenih, a svi drugi Ađasi pomagali su koliko su mogli. Ali sada se većina žena ispred stola meškoljila na stolicama; svaka je izbegavala da susretne pogled ostalih, jer je razgovor o Taimu vodio preblizu jednoj drugoj temi o kojoj nisu želele naglas da govore. Čak je i Elaida osetila komešanje u želucu.

Alvijarin, očigledno, nije iskusila slično snebivanje. Ugao njenih usana za tren se nakrivi u nešto nalik osmehu ili preziru. „Udvostručiču napore da ponovo dograbimo Taima. Predlažem, takođe, da pošaljemo jednu sestru da savetuje Tenobiju. Neku koja ume prevazići tvrdoglavi otpor kakav će La mlada žena pružiti. “

Ostale se brže-bolje priključiše, da raščine tišinu.

Džolina prepovi šal zelenog poruba oko krhkih ramena i nasmeši se, možda pomalo usiljeno. „Tačno. Potrebna je jedna Aes Sedai da joj stane uz rame. Neka koja može da se izbori s Bašerom. Njegov uticaj na Tenobiju je neizmeran. On mora povesti vojsku natrag, tamo gde može biti koristan ako se Pustoš razbudi.“ Među krajevima njenog šala na grudima se širio preveliki izrez preuske bledozelene svilene haljine. I previše se smeškala za Elaidin ukus. Naročito muškarcima. Takve su Zelene.

„Još jedna vojska u pokretu nipošto nam sad ne treba“, hitro upade Semerin, Žuta sestra. Ova pomalo gojazna žena nikada nije stekla smireno držanje Aes Sedai; u njenim očima često se video napor i napetost, a u poslednje vreme još više nego inače.

„Jedna u Šijenar, takođe“, dodade Džavindra, još jedna od Crvenih. Uprkos glatkim obrazima, njeno uglasto lice beše izuzetno čvrsto, kao da ga ni ekser ne bi probio. Glas joj je bio oštar. „Ne sviđa mi se ovakva gužva u Krajinama. Nikako ne bismo želele da Šijenar oslabi do te mere da ga troločka vojska može probiti.“

„Možda“, zamišljeno klimnu Alvijarin. „Ali već imamo posrednice u Šijenaru – Crvene, sigurna sam, a možda i druge?...“ Četiri Crvene sestre neodlučno, kruto klimnuše glavom, i niko drugi sem njih. „...I one nas mogu upozoriti ako te čarke prerastu u nešto što bi nas moglo zabrinuti. “

Bila je to javna tajna; svi Ađasi izuzev Belog, posvećenog logici i filozofiji, imali su posmatrače i prisluškivače, neravnomerno rasejane po svim narodima, mada se smatralo da je mreža Žutih dostojna žaljenja. Od ljudi koji se ne bave usmeravanjem nisu mogle doznati ništa o bolestima i isceljenju. Pojedine sestre su imale sopstvene oči i uši, ali one su skrivane još strože nego posrednice Ađaha. Plavi ađah je prednjačio, baš kao i izvesne Plave sestre.

„Što se tiče Tenobije i Davrama Bašera“, nastavi Alvijarin, „slažemo li se da se sestre moraju razračunati s njima?“ Ostavila je tek jedan tren da glave zaklimaju. „Dobro. To je sređeno. Memara je pogodna za to; neće trpeti nikakve gluposti, a Tenobija nikada neće ni primetiti povodac. A sada, ima li neko kakve vesti iz Arad Domana ili Tarabona? Ako uskoro ne preduzmemo nešto u tom kraju, čeka nas prevlast Pedrona Nijala i Belih plaštova, od Bandar Ebana sve do Obale senki. Evaneleina, znaš li štogod?“ Arad Doman i Tarabon rastrzale su unutarnje bitke, i još strašnije sile. Tamo je izgubljen svaki trag reda. Elaida nije očekivala da će se povesti priča o tome.

Siva sestra odgovori: „Samo glasine.“ Svilena joj je haljina, iste boje kao i obod šala, bila finog kroja, niskog ali uzanog okovratnika. Elaida je često pomišljala kako bi bilo bolje da se ova žena priklonila Zelenima, kad već toliko brine o pojavi i odevanju. „Bezmalo svi žitelji tih jadnih zemalja izgnani su iz svojih domova, a tako je i sa svima koji bi mogli da pronose vesti. Panarh Amatera je po svemu sudeći nestala, a čini se da je u to bila umešana i jedna Aes Sedai...“

Elaida čvršće steže šaku oko ešarpe. Ništa joj se nije poznavalo na licu, ali oči joj behu užarene. Teškoće sa saldejskom vojskom su rešene. Barem je, što je iznenađujuće, Memara pripadnica Crvenih. Ali nisu čak ni zatražile njeno mišljenje. Teškoće su rešene. Čak ni jeziva mogućnost da je neka Aes Sedai uplela prste u nestanak Panarha – pod uslovom da to nije bila samo još jedna od hiljade malo verovatnih priča dolutalih sa zapadne obale – nije mogla da skrene Elaidine misli s toga. Aes Sedai behu rasute od Aritskog okeana do Kičme sveta, a od Plavih se uvek svašta moglo očekivati. Pre manje od dva meseca, sve su klečale pred njom i zavetovale se na pokornost otelotvorenju Bele kule, a sada su, i ne pogledavši u njenom pravcu, samostalno donele odluku.