Oluja na obzorju

„Pokušavam", odgovori on i pogleda je. „Ali, krvavi pepeo, Egvena - kada smo se rastali bila si samo Prihvaćena, a ni to nije bilo tako davno. A sada su te proglasili za Amirlin? Ne znam šta da mislim."

„A ne vidiš kako ta nesigurnost podriva sve što nas dvoje možemo imati zajedno?"

„Mogu da se promenim - ali moraš da mi pomogneš."

„Zato sam i htela da pričamo kasnije", reče mu ona. „Hoćeš li me pustiti da prođem?"

On joj se očigledno nevoljno skloni s puta. „Nismo završili s ovim razgovorom", upozori je. „Napokon sam nešto odlučio - i nemam namere da prekinem da jurim za time sve dok to ne dobijem."

„Dobro", kaza mu Egvena, prolazeći pored njega. „Sada ne mogu da razmišljam o tome. Moram ljudima koji su mi dragi da naredim da pobiju druge koji su mi dragi."

„Dakle, učinićeš to?“, upita je Gavin s leđa. „Nagađanja se šire logorom; čuo sam ih iako jedva da sam jutros mrdao odavde. Neki misle da ćeš narediti Brinu da napadne grad."

Ona se pokoleba.

„Bila bi šteta da se to desi", kaza joj on. „Ne marim ja za Tar Valon, ali mislim da znam šta bi tebi učinilo kada bi ga napala."

Ona se okrenu prema njemu. „Gavine, učiniću ono što se mora", reče mu, gledajući ga pravo u oči. „Zarad dobra Aes Sedai i Bele kule. Čak i ako je to bolno. Čak i ako me to izjeda. Učiniću ono što se učiniti mora. Uvek."

On lagano klimnu, a ona pođe prema paviljonu u središtu logora.

„Ti si za ovo kriva, Džesa", reče Adelorna. Oči su joj i dalje bile crvene; sinoć je ostala bez Zaštitnika. Ona je jedna od mnogih - ali je takođe izdržljiva kao divlje pseto i očigledno rešena da ne pokazuje svoj bol.

Džesa Bilal grejala je ruke šoljicom čaja od ogrozda, odbijajući da odgovori na to. Adelornino pitanje bilo je neumitno. A Džesa možda i zaslužuje taj prekor. Naravno, sve ga ovako ili onako zaslužuju - izuzev možda Cutame, koja u to vreme nije bila glava ađaha. To je delimično i bio razlog zašto ta žena nije pozvana na taj sastanak. To - i činjenica da Crveni ađah trenutno nije baš u milosti ostalih.

Mala skučena soba jedva da je bila dovoljno velika da u nju stane pet stolica i mala peć pribijena uza zid, koja je odavala umirujuću toplotu. Nije bilo mesta ni za sto, a kamoli za kamin. Taman dovoljno mesta za pet žena. Najmoćnijih žena na svetu. A izgleda - i najglupljih.

Jadno su sestrinstvo one toga jutra bile - jutra nakon najveće nesreće u istoriji Bele kule. Džesa pogleda ženu pored sebe, Firejnu Nihren - Prvog razbirača Belih. Bila je to jedna niska i zdepasta žena, koja je često delovala plahovito a ne razumno, što je za Bele bilo čudno. Danas je bio jedan od tih trenutaka; sedela je mršteći se, ruku prekrštenih. Nije htela čaj.

Pored nje je bila Suejna Dragand, Prvi tkač Žutog ađaha. Ona je vižljasta, kost i koža od žene, ali nepokolebljiva. Adelorna, ona koja je optužila Džesu, sedela je pored nje. Ko može da krivi kapetan-generala za tu njenu pakost? Nju, koja je išibana po Elaidinom naređenju i koja sinoć samo što nije poginula od seanšanske ruke? Ta vitka žena delovala je neuobičajeno neuredno. Kosa joj je bila prikupljena u običnu punđu, a bleda haljina izgužvana.

Poslednja žena u prostoriji bila je Seranča Kolvajn, Glavni pisar Sivog ađaha. Svetlosmeđe kose i ispijenog lica, uvek deluje kao da je okusila nešto veoma kiselo. Ta njena osobina danas je bila izražena više nego obično.

„Džesa, mora se priznati da ona ima pravo", kaza Firejna, a njen razumni glas bio je u suštoj suprotnosti s njenom očiglednom ljutnjom. „Ti jesi predložila ovakav razvoj događaja."

„Predložila je prejaka reč." Džesa srknu čaj. „Jednostavno sam pomenula da se u nekim... tajnijim zapisima Kule pominju vremena kada su glave ađaha vladale umesto Amirlin." Trinaesto spremište je znano poglavarkama ađaha, mada ne mogu da odlaze u njega ako nisu takođe Predstavnice. To ne sprečava većinu njih da tamo šalju Predstavnice da za njih prikupljaju saznanja. „Možda jesam bila glasnica, ali to je često uloga Smeđih. Nijedna od vas nije oklevala toliko da bude prisiljena na ovakav razvoj događaja."

Pogledaše je ispod oka, pa se neke od njih zagledaše u svoje šoljice s čajem. Da, sve su umešane i to dobro shvataju. Džesa neće prihvatiti krivicu za tu nevolju.

„Nema preterano svrhe da određujemo ko je kriv." Suejna je pokušala da smiri stvari, mada joj je glas bio ogorčen.

„Nemam namere da tako lako budem skrenuta s teme", procedi Adelorna. Neke žene na gubitak Zaštitnika odgovaraju tugom, a druge besom. Nema nikakve sumnje šta je posredi sa Adelornom. „Učinjena je teška, teška greška. Bela kula je u plamenu, Amirlin su zarobili zavojevači, a Ponovorođeni Zmaj i dalje nije obuzdan. Ubrzo će čitav svet saznati za našu sramotu!"

„A šta nam vredi da krivimo jedna drugu?", odgovori Suejna. „Jesmo li tolika deca pa da ovaj sastanak provedemo svađajući se oko toga koja će među nama da izvisi, u jalovom pokušaju da izbegnemo svoju odgovornost?"