Oluja na obzorju

Tu je još jedna gomila zaklicala Randu. Kapije Kamena bile su otvorene, a čekalo ga je izaslanstvo da mu poželi dobrodošlicu. Darlin - nekada visoki lord, a sada kralj Tira - sedeo je na jarkobelom pastuvu. Niži od Randa najmanje za glavu, Tairenac je imao kratku crnu bradu i veoma kratku kosu.

Zbog izuzetno istaknutog nosa nije se moglo reći da je zgodan, ali Rand je otkrio da je obdaren veoma britkim umom i čašću. Napokon, Darlin se od početka protivio Randu, umesto da se pridruži onima koji su navrat-nanos požurili da ga obožavaju. Čovek čiju je odanost teško zadobiti često je i čovek čija će odanost bili sigurna kada ti nije pred očima.

Darlin se pokloni Randu. Bledi Dobrejn, u plavom kaputu i belim čakširama, jahao je uškopljenog dorata pored kralja. Izraz njegovog lica bio je potpuno nečitak, mada je Rand pretpostavljao da je i dalje razočaran zbog toga što je tako brzo poslat iz Arad Domana.

Redovi Branitelja Kamena stajali su ispred zida, s mačevima ispred sebe, a njihovi oklopni prsnici i grebenasti kalpaci bili su toliko uglačani da su skoro blistali. Na širokim rukavima im behu crne i zlatne pruge, a iznad njih se vijorio barjak Tira - pola crveno a pola zlatno polje, s tri srebrna polumeseca. Rand je video da je trg između zidina prepun vojnika, pri čemu su mnogi od njih u braniteljskim bojama, ali mnogi ne nose nikakvu uniformu sem crveno-zlatnog poveza oko ruke. To su zacelo novi vojnici, koje je Rand naredio Darlinu da prikupi.

Takav prizor izaziva strahopoštovanje. Ili možda gordost u čoveku. Rand zauzda Tai’daišara ispred Darlina. Nažalost, onaj kicoš Vejramon je pratio kralja, sedeći u sedlu na konju odmah iza Darlina. Vejramon je toliko priglup da mu Rand ne bi dao ni da okopava njivu bez nadzora, a kamoli da predvodi odred vojske. Istina, taj niski čovek je hrabar, ali to je verovatno posledica toga što je toliko glup da ne uviđa većinu opasnosti. Kao i uvek, Vejramon je još više izgledao kao budala zato što pokušava da se pretvara da to nije; brada mu je bila uvoštena, kosa pažljivo začešljana da prikrije koliko je oćelavio, a odeća previše skupa - kaput i čakšire skrojeni u obliku uniforme, samo niko ne bi nosio u bitku odeću od tako lepe tkanine. Niko sem Vejramona.

Dopada mi se, pomislio je Lijus Terin.

Rand se lecnu. Tebi se niko ne dopada.

On je iskren, odgovorio je Lijus Terin, pa se zasmejao. Sigurno je iskreniji od mene! Čovek ne bira da bude budala, ali bira da bude odan. Mogli smo da prođemo i gore nego da nam taj čovek bude podanik.

Rand je ćutao. Besmisleno je raspravljati se s luđakom. Lijus Terin donosi odluke ne razmišljajući. Bar nije krenuo da opet pevuši o nekoj zgodnoj ženi. To ume da ometa.

Darlin i Dobrejn se pokloniše Randu, a Vejramon odmah za njima. Naravno, bilo je i drugih ljudi iza kralja. Gospa Karalin nije se mogla izbeći; vitka Kairhijenjanka bila je prelepa baš kao što se Rand sećao. Na čelu joj je visio beli opal, sa zlatnog lanca upletenog u njenu tamnu kosu. Rand prisili sebe da skrene pogled. Previše liči na svoju rođaku Moirainu. I naravno, Lijus Terin poče da navodi imena sa spiska, na čelu s Moiraninim.

Rand se pribra, slušajući mrtvaka u svojoj glavi dok je posmatrao ostatak kraljevske družine pred njim. Svi preostali visoki lordovi i gospe Tira bili su prisutni - u sedlima svojih atova. Snishodljiva Anaijela sedela je na svom smeđem konju pored Vejramona. I... da li ona to nosi maramicu s njegovim bojama? Rand je mislio da je makar malo probirljivija. Na Toreanovom dežmekastom licu beše smešak. Šteta što je on živ, kada su mnogi daleko bolji ljudi među visokim lordovima poginuli. Siman, Estanda, Tedosijan, Hern - sva četvorica protivili su se Randu i predvodili opsadu Kamena. Sada su mu se klanjali.

I Alana je bila tu. Rand je nije ni pogledao. Kroz vezu s njom, osećao je da je tužna. I trebalo bi da bude.

„Moj gospodaru Zmaju“, poče Darlin, ispravivši se u sedlu, „hvala ti na tome što si poslao Dobrejna da prenese tvoje želje.“ U glasu mu se čulo nezadovoljstvo. Požurio je da prikupi vojsku na Randovu hitnu zapovest, ali onda ga je Rand primorao da nedeljama ne radi ama baš ništa. Pa, ubrzo će mu biti drago zato što je imao više vremena za obuku.

„Vojska je spremna", kolebljivo nastavi Darlin. „Spremni smo da krenemo za Arad Doman.“

Rand klimnu. Prvobitno je nameravao da pošalje Darlina u Arad Doman, kako bi mogao odatle povući Aijele i Aša’mane i rasporediti ih negde drugde. Okrenu se, baci pogled na gomilu oko sebe i rasejano shvati zašto je u toj gomili toliko stranaca. Većina domaćih je pozvana u vojsku, i sada stoje u vojnim redovima u samom Kamenu.

Možda ljudi na trgu i na ulicama nisu došli da kliču zbog Randovog dolaska. Možda misle da kliču svojoj vojsci koja odlazi u pobedu.