Oluja na obzorju

Rand zaćuta. Njegovi sledbenici nastaviše da prolaze kroz kapije. Dok su Saldejci ulazili u Tir, svi do jednog su ispravili koplja, a konji su im poigravali. Aes Sedai ne bi dozvolile da ih iko vidi kako se kočopere, ali svejedno deluju manje klonulo, a njihova bezvremena lica mudro gledaju gomilu. A Aijeli - nekako manje opreznog koraka, manje suzdržanih lica - deluju kao da im klicanje pada lakše od onih nemih i optužujućih domanskih pogleda.

Bašer i Rand se pomeriše u stranu, a Min nemo pođe za njima. Delovala je rasejano. Ninaeva i Kecuejn nisu bile u zamku kada je Rand obznanio polazak. Šta li su nameračile? Čisto sumnja da su njih dve zajedno; te žene jedva trpe da budu u istoj prostoriji. U svakom slučaju, čuće gde je otišao i pronaći će ga. Od sada, svima će biti lako da ga pronađu. Više nema skrivanja u majurima i šumama. Više nema putovanja u samoći. Ne kada Lan i njegovi Malkijeri jašu ka Procepu. Nije ostalo dovoljno vremena.

Bašer je gledao otvorene kapije dok su Aijeli tiho prolazili. Ovaj način putovanja im već postaje dobro poznat.

„Hoćeš li saopštiti Ituraldeu?", naposletku upita Bašer. „Za povlačenje?"

„Čuće“, odgovori Rand. „Njegovim glasnicima je naređeno da izveštaje donose u Bandar Eban. Ubrzo će otkriti da nisam više tamo."

„A šta ako on napusti Krajine kako bi nastavio svoj rat protiv Seanšana?"

„Onda će on usporiti Seanšane", odgovori Rand. „I sprečiti ih da mi kevću za petama. Poslužiće makar za to."

Bašer ga pogleda. „Šta hoćeš od mene?", tiho ga upita Rand. Taj pogled je bio izazov, mada prikriven, ali Rand nema namere da odgovori na njega. Bes mu ostade zaleđen.

Bašer uzdahnu. „Ne znam", odgovori. „Sve ovo je jedna velika pometnja, a ja iz toga ne vidim nikakva izlaz, čoveče. Ratovanje sa Seanšanima iza nas - ne mogu da se setim goreg položaja."

„Znam", kaza Rand, gledajući grad. „Dok se sve ovo završi, Tir će biti njihov, a verovatno i Ilijan. Plamen me spalio, imaćemo sreće ako ne osvoje sve do Andora dok budemo okrenuti leđima."

„Ali..."

„Moramo pretpostaviti da će Ituralde napustiti svoj položaj kada bude čuo za moj neuspeh. To znači da naš sledeči potez mora biti prema krajiškoj vojsci. Kakve god zamerke tvoji rođaci imali protiv mene, to se mora brzo razrešiti. Nemam strpljenja za ljude koji dižu ruke od svojih dužnosti i napuštaju ih."

Jesmo li mi to učinili?, upita Lijus Terin. Koga smo mi napustili?

Tišina!, zareža Rand u sebi. Vrati se svojim suzama, luđače, a mene ostavi na miru!

Bašer se zamišljeno zavali u sedlu. Ako je razmišljao o tome kako je Rand napustio Domance, ništa nije rekao. Na kraju, samo odmahnu glavom. „Ne znam šta to Tenobija smera. Lako je moguće da je samo besna na mene zbog toga što sam rešio da te sledim; može biti i nešto toliko teško kao što je zahtev da se potčiniš volji krajiških vladara. Ne mogu ni da zamislim šta bi nju i ostale u ovakvo vreme odvuklo od Pustoši."

„Ubrzo ćemo otkriti", reče mu Rand. „Hoću da povedeš dva Aša’mana i da otkriješ gde su se Tenobija i ostali ulogorili. Možda ćemo otkriti da su digli ruke od ove lakrdije i krenuh nazad, tamo gde im je i mesto."

„U redu", kaza Bašer. „Samo da smestim svoje ljude, pa ću krenuti."

Rand odsečno klimnu glavom, pa okrenu ata i kasom ga potera niz ulicu. Ljudi su bili poredani sa obe strane i klicali mu. Kada je poslednji put bio u Tiru, pokušao je da uđe prerušen, mada mu to ništa nije vredelo. Svako ko ume da prepozna znake, znače da je on u gradu. Neobični događaji - barjaci koji se upliću, ljudi koji padaju sa zgrada i neozleđeni ustaju sa zemlje - to je samo početak. Posledice toga što je on ta veren kao da su sve moćnije i izazivaju sve veća iskrivljenja stvarnosti. I sve opasnija.

Za vreme njegove poslednje posete, Tir su opsedali pobunjenici, ali grad nije patio zbog toga. U Tiru se odvija previše trgovine da bi se bavili nečim tako običnim kao što je opsada. Većina ljudi nastavila je da živi kao i obično, jedva primećujući pobunjenike. Velmože mogu da igraju svoje igre sve dok ne smetaju poštenom svetu.

Sem toga, svi su znali da će Kamen izdržati, kao što je skoro uvek izdržavao. Možda je zbog Putovanja postao suvišan, ali zavojevačima koji nemaju pristup Jednoj moći, Kamen je nemoguće osvojiti. Sam po sebi, veći je od mnogih gradova - gargantuansko zdanje od bedema, tornjeva i utvrda, bez jednog jedinog spoja u kamenu od kojeg je sazdan. U njemu su kovačnice, skladišta, na hiljade branitelja, kao i njegovo utvrđeno pristanište.

Ništa od svega toga ne bi bilo od velike koristi protiv vojske Seanšana s damanama i rakenima.

Gomila je bila nakrcana i duž ulice koja je vodila do Ruba Kamena, velikog otvorenog prostora koji je s tri strane okružen Kamenom. To je brisani prostor, za ubijanje, kazao je Lijus Terin.