Oluja na obzorju

Sada sve više shvata da se Amirlin ne razlikuje od ostalih. Život je bura, bez obzira jesi li mlekarica ili kraljica. Kraljica samo bolje zrači vlašću usred te bure. Ako Egvena izgleda kao kip na koji olujni vetrovi ne utiču, to je samo zato što je uvidela kako da se povija pred tim vetrovima. To pruža privid vlasti.

Ne. Nije to samo varka. Amirlin ipak ima više vlasti, makar samo stoga što vlada sobom i ne dozvoljava da bura uđe u nju. Ona se ljulja u skladu s trenutnim potrebama, ali njeni postupci su promišljeni. Mora da bude razuma kao Bela, promišljena kao Smeđa, strastvena kao Plava, odlučna kao Zelena, milosrdna kao Žuta, promišljena kao Siva. I da - osvetoljubiva kao Crvena, kada je to neophodno.

Nema joj povratka u Belu kulu u ulozi polaznice, a ne može da čeka pregovore. Ne kada su Seanšani dovoljno smeli da napadnu Belu kulu, ne kada niko ne motri na Randa, ne sa svetom u pometnji i Senkom koja prikuplja snage za Poslednju bitku. To znači da joj predstoji teška odluka. Ima odmornu vojsku od pedeset hiljada vojnika, a Bela kula je pretrpela neverovatan udarac. Aes Sedai su iznurene, a Garda Kule slomljena i puna ranjenika.

Za nekoliko dana, Lečenje će biti završeno, a žene odmorne. Ne zna je li Elaida preživela napad ih ne, ali Egvena mora da pretpostavi kako ona i dalje vlada Kulom. To znači da joj preostaje veoma kratko vreme u kom može da povuče potez.

Ona zna koja je jedina prava odluka. Nema vremena da sačeka da sestre u Beloj kuli donesu ispravnu odluku, već ih mora prisiliti da je prihvate.

Nadala se da će joj istorija u nekom trenutku oprostiti.

Ona ustade, pa zbaci šatorsko krilo sa ulaza u svoj šator - i ukopa se u mestu. Jedan čovek je sedeo na zemlji tačno ispred nje.

Gavin skoči na noge, zgodan kakvog ga je upamtila. Nije prelep, kao njegov polubrat. Gavin je opipljiviji, stvarniji. Zapanjujuće, ali tako je Egveni bio privlačniji od Galada. Galad je kao nestvarno biće, prilika iz legendi i priča. On je kao staklena statua što se stavlja na sto da bi joj se ljudi divili, ali nikada dodirivali.

Gavin je nešto drugo. Zgodan, sa onom blistavom riđasto-zlatnom kosom i nežnim očima. Dok Galad nikada ne brine ni za šta, Gavin zbog svoje zabrinutosti izgleda iskreno. Nažalost, isto to važi i za njegovu sposobnost da greši.

„Egvena", kaza on, ispravljajući mač i tresući prašinu s nogavica. Svetlosti! Je li on to spavao ispred njenog šatora? Sunce je već na pola puta do zenita. Taj čovek bi trebalo da se malo odmori!

Egvena potisnu zabrinutost koju je osećala prema njemu. Sada nije trenutak da bude zaljubljena šiparica. Vreme je da bude Amirlin. „Gavine", kaza mu i diže ruku da ga zaustavi kada on pođe prema njoj. „Nisam ni počela da razmišljam o tome šta ću da radim s tobom. Neke druge stvari traže moju pažnju. Je li se Dvorana okupila kako sam zatražila?"

„Mislim da jeste", odgovori on, okrećući se da baci pogled prema središtu logora. Ona je kroz zakržljalo drveće jedva nazirala veliki šator u kom zaseda Dvorana.

„Onda moram pred njih“, odgovori Egvena, pa duboko udahnu i pođe.

„Ne“, odvrati Gavin i stade pred nju. „Egvena, moramo da razgovaramo."

„Kasnije."

„Ne, ne kasnije, plamen ga spalio! Čekao sam mesecima. Moram da znam gde smo nas dvoje. Moram da znam da li me...“

„Stani!" prekide ga ona.

On se ukoči. Plamen ga spalio, ona neće popustiti pred tim njegovim očima! Ne sada. „Rekla sam ti da još ne znam šta tačno osećam", kaza mu ledenim glasom, „i to zaista mislim."

On stisnu zube. „Egvena, ja ne verujem u taj spokoj Aes Sedai", kaza joj on. „Ne kada su ti oči iskrenije. Žrtvovao sam..."

„Ti si nešto žrtvovao?", opet ga prekide Egvena, sada već dozvoljavajući da malčice njenog besa ispliva na površinu. „A šta je sa onim što sam ja žrtvovala kako bih opet izgradila Belu kulu? Šta je sa žrtvama koje si ti potkopao delanjem u suprotnosti s mojim izričitim željama? Zar ti Sijuan nije rekla da sam zabranila spasavanje?"

„Jeste", ukočeno odgovori on. „Ali bili smo zabrinuti zbog tebe!"

„Pa, ta briga bila je žrtva koju sam ja tražila, Gavine", razdraženo mu odbrusi ona. „Zar ne vidiš koliko si nepoverenje u mene pokazao? Kako sada da ti ja verujem ako si spreman da me ne poslušaš samo da bi se osećao lagodnije?"

Gavin nije delovao posramljeno, već samo uznemireno. Zapravo, to je dobar znak - kao Amirlin, trebala je čoveka koji se ne ustručava da kaže šta misli. Nasamo. Ali u javnosti joj je potreban neko ko će je podržavati. Kako mu to nije jasno?

„Egvena, ti me voliš", tvrdoglavo joj reče. „Ja to vidim."

„Voli te Egvena žena", odvrati ona. „Ali Egvena Amirlin je besna na tebe. Gavine, ako hoćeš da budeš sa mnom, moraš da budeš i sa ženom i sa Amirlin. Očekivala bih da ćeš ti - čovek koji je obučavan da bude prvi princ mača - razumeti tu razliku."

Gavin skrenu pogled.

„Ti ne veruješ u to, zar ne?“, upita ga ona.

„Šta?"

„Da sam ja Amirlin", objasni Egvena. „Ti ne prihvataš moju titulu."