Piknik pored puta

— Ništa — kažem ja. — Naokolo je bliže. — I bacih poslednju maticu na asfalt.

Dalje je već išlo lakše. Našao sam onu pukotinu i to potpuno čistu — ničim nije u međuvremenu obrasla, nije promenila boju... Gledao sam je kao dobrog starog poznanika, koji nas je doveo do same kapije garaže bolje od svih markera zajedno.

Naredih Kirilu da nas spusti na metar i po, legoh na stomak i zagledah se kroz otvorena vrata. Ispočetka, zbog sunca, ništa nisam video — sve crno unutra, a onda mi se oči navikoše i videh da se u garaži odonda naizgled ništa nije promenilo. Onaj kiper kao što je stajao na kanalu u betonskom podu tako i sad stoji, bez rupa, bez mrlja, i sâm pod je kao pre — verovatno zato što se «veštičjih pihtija» u kanalu skupilo sasvim malo, nisu odonda nijednom ispuzale napolje. Jedno mi se samo ne dopada: u samom dnu garaže, pored kanistara, nešto se srebri. Ranije toga nije bilo. Ali dobro, srebri se, pa nek’ se srebri, nećemo se sad vraćati zbog toga. A i ne sija jako, tek-tek, spokojno i nekako nežno... Podigoh se, otresoh prašinu sa odela i pogledah unaokolo. Oni kamioni stoje na svom mestu stvarno kao novi — od prošlog leta kao da su postali još noviji — a cisterna je skroz zarđala i još malo pa će početi da se raspada. Eno i one kamionske gume koja se nalazi i na njihovoj mapi...Nešto mi se ne dopada ta guma. Nekako joj je senka nenormalna. Sunce nam je iza leđa, a senka kao da se pruža prema nama. Dobro, nije važno, ionako je daleko. Samo, šta se to unutra srebri? Ili mi se to samo čini? Sad bi najbolje bilo sesti, zapaliti i razmisliti: zašto se nad kanistrima nešto srebri, zašto se pored ne srebri, zašto je onakva senka od gume... Barbridž je pričao nešto o senkama, da su čudne ali bezopasne. Sa senkama se ovde svašta dešava. Ali šta se to srebri unutra? Kao paučina u šumi između dva stabla. Kakav ju je to pauk tamo ispleo? Nikad još u Zoni nisam video ni insekte ni pauke. Najgore je što moja «puna kutija» leži na dva koraka od tih kanistara. Trebalo je odmah da je odnesem i sad ne bih imao brige. Ali bila je preteška tako puna — da je podignem, to sam još i mogao, ali da je vučem na leđima, pa još noću, pa još puzeći... A ko nijednom nije nosio «praznu kutiju» neka proba: kô kad bi hteo da poneseš deset litara vode bez posude... Šta sad da radim? Mora se ići po nju. Da mi je gutljaj... Okrenuo sam se Tenderu i rekao:

— Ja i Kiril ćemo sad u garažu. Ti ostaješ ovde kao vozač, ali upravljač da ne diraš bez mog naređenja šta god da se desi, makar zemlja pod tobom gorela. Ako pobegneš — naći ću te na onom svetu.

On mi ozbiljno klima, kô veli, neću pobeći. Nos mu je kao šljiva — dobro sam ga opaučio.

Dakle, lagano sam spustio lestvice, pogledao još jednom na ono srebrno, mahnuo Kirilu i počeo silaziti. Stadoh na asfalt i čekam da se on spusti sa druge strane.

— Ne žuri se — kažem. — Polako. Ne diži prašinu.

Stojimo na asfaltu, «platforma» se pored nas lagano ljulja, lestvice škripuću. Tender nas gleda preko ograde a u očima mu strah. Treba da krenemo. Kažem Kirilu:

— Idi dva koraka iza mene, stopu u stopu, gledaj me dobro, ne zevaj.

Pođoh. Na ulazu sam stao i osvrnuo se. Koliko je, ipak, lakše raditi danju nego noću! Sećam se kako sam ležao na ovom ulazu. Crno kao u grobu, «veštičje pihtije» iz kanala pružaju jezike plavičaste kao plamen od alkohola, ali, što je interesantno — taj plamen ništa ne osvetljava, čak kao da sve postaje još tamnije od njega. A sad — milina! Oči su mi se navikle na polumrak unutra i sve je preda mnom kao na dlanu, čak se i prašina u ćoškovima vidi. I zaista, nešto se tamo srebri, nekakve srebrne niti nalik paučini protežu se između kanistara i tavanice. Možda to i jeste obična paučina, ali bolje je držati se dalje od toga. I tu sam napravio nepopravljivu grešku. Trebalo je da pozovem Kirila da stane pored mene, sačekam da mu se oči naviknu na polutamu i pokažem mu — prstom ako treba — tu paučinu. Ali ja sam navikao da radim sâm, sve sam dobro video a zaboravio sam da i Kiril treba da vidi.

Zakoračio sam unutra i pravo prema kanistrima. Čučnuo sam ispred «kutije»; gledam, nema paučine na njoj. Uzeo sam jedan kraj i kažem Kirilu:

— Hajde, prihvati. Samo pazi — teška je...

Podigoh glavu i pogledah ga — i grlo mi se u sekundi steglo, ni reč ne mogu da izustim!

Htedoh da viknem: stani, ni makac! — i nisam mogao. A verovatno ne bi ni pomoglo, sve se tako brzo desilo. Kiril je prekoračio «kutiju», okrenuo se zadnjicom prema kanistrima i čitavim leđima zaronio u ono srebrno. Ja samo zatvorih oči. Sve u meni je zamrlo, ništa ne čujem, čujem samo kako se ona paučina kida. Sa onakvim slabašnim suvim pucketanjem, kao najobičnija paučina, samo malko glasnije. Čučim ja tako zatvorenih očiju, ne osećam ni ruke ni noge, a Kiril me pita:

— Pa, je l’ idemo?

— Idemo — kažem.

Podigli smo kutiju i krenuli napolje, koračajući postrance. Teško je to čudo, ni dvojici nije lako da je nose. Izišli smo na sunce i stali kod «platforme». Tender već pruža šape.

— Hajdemo sad — kaže Kiril. — J’en, dva...