Piknik pored puta

— Ej, stalkeru, izlazi! Stigli zelembaći!

Zelembaći — to je dobra stvar. Ja otvorih vrata i videh — stoji Kiril go, samo u gaćama, veseo i razdragan, i pruža mi kovertu.

— Drži — kaže. — Od zahvalnog čovečanstva.

— Jebalo te čovečanstvo. Kol’ko ima para?

— Za izuzetan plen i za herojsko držanje u opasnim situacijama — dve mesečne plate!

E, da. Tako se već može živeti. Kad bi mi ovde za svaku «praznu kutiju» davali po dve plate, ja bih odavno poslao Ernesta gde treba.

— Pa, jesi li zadovoljan — pita Kiril a osmeh mu od uveta do uveta.

— Onako — kažem. — A ti?

On ne reče ništa, samo me zagrli, pritisne na svoje mokre grudi i odgurne, pa ode u susednu kabinu.

— Ej! — viknuh za njim. — A šta nam radi Tender? Sigurno pere gaće?

— To ti misliš. Tendera su opkolili novinari, i da ga vidiš samo kako je sad važan... Tako im kompetentno izlaže...

— Kako im izlaže? — pitam.

— Kompetentno.

— Dobro — kažem. — Ubuduće ću nositi rečnik sa sobom. — A onda kao da me je struja udarila. — Čekaj, Kirile! — viknuh. — Izađi napolje!

— Pa već sam se skinuo — odgovara on.

— Izlazi, ne izvodi!

Kiril iziđe. Ja ga dohvatih za ramena i okretoh. Ništa. Učinilo mi se. Leđa su mu čista. Srce mi se smirilo.

— Šta si se zakačio za moja leđa? — pita on.

Pljesnuo sam ga po leđima, vratio se u svoju kabinu i zatvorio se. Nervi, đavo da ih nosi.

Tamo mi se pričinjavalo, ovde mi se pričinjava. Do đavola sa svim! Napiću se danas kao svinja. Da mi je odrati onog Ričarda! Ali kako igra ta hulja... Ni sa kakvim kartama ne mogu ga dobiti. Već sam probao da varam na razne načine...

— Kirile! — viknuh. — Hoćeš li doći danas u «Boržč»?

— Koliko puta sam ti govorio da nije «Boržč», nego «Boršč»...

— Ne gnjavi! Piše «Boržč». Nećeš valjda ti da nas učiš. Onda, dolaziš ili ne? Da oderemo onog Ričarda...

— Ne znam, Red. Ti, kakav si priprost čovek, i ne shvataš kakvu smo mi to stvar danas doneli...

— A ti, kao shvataš?

— Ne shvatam ni ja; to je tačno. Ali sad je, pre svega, jasno za čega su te «prazne kutije» služile, a osim toga, ako se jedna moja ideja pokaže dobra... Napisaću članak i posvetiću ga lično tebi: Redriku Šuhartu, počasnom talkeru, sa poštovanjem i zahvalnošću posvećeno.

— I onda će me ćorkirati na dve godine.

— Ali zato će tvoje ime ući u nauku. Ta stvar će se odsad zvati «Šuhartov cilindar». Kako ti zvuči?

Dok smo se tako peckali ja se obukoh. Gurno sam praznu pljosku u džep, prebrojao novčanice i krenuo.

— Srećan ti rad, složeni čoveče...

On ne odgovori — voda je glasno šumela.

Gledam — u hodniku gospodin Tender, sav crven i naduven kao ćuran. Oko njega gomila — tu su i saradnici, i novinari, i par narednika sa ručka, još žvaću, a on se raspričao. «Tehnika, sa kojom mi raspolažemo — lupeta — daje gotovo stoprocentnu garanciju uspeha i bezbednosti...» Tu me je ugledao i odmah se malo smanjio — osmehuje se zbunjeno, maše rukom. Vreme je da zbrišem, pomislih. Krenuo sam prema izlazu, ali kasno. Čujem — trče za mnom.

— Gospodine Šuharte! Gospodine Šuharte! Par reči o garaži!

— Nemam komentara — odgovaram ja i prelazim u trk. Ali baš ćeš od njih pobeći: jedan, s mikrofonom — zdesna, drugi, sa kamerom — sleva.

— Jeste li videli u garaži nešto neobično? Samo par reči.

— Nemam komentara! — vičem, držeći lice okrenuto od objektiva. — Garaža kao garaža.

— Hvala. Kakvo je vaše mišljenje o turboplatformama?

— Najlepše — kažem i nišanim u vrata.

— Šta mislite o ciljevima Posete?

— Obratite sa naučnicima — odgovaram i — napolje.

Čujem — navaljuju s druge strane. Onda im kažem kroz zatvorena vrata:

— Predlažem vam da pitate gospodina Tendera zašto mu je nos kao cvekla. On zbog urođene skromnosti neće ništa da kaže o tome, a to nam je bio najzanimljiviji doživljaj.

Kako su odjurili nazad! Odgalopiraše kao krdo konja. Ja sačekah minut — tišina. Izvirih — nikog. I pođoh dalje, zviždućući. Sišao sam u hol, pokazao onom grmalju propusnicu, a on mi salutira. Heroju dana.

— Voljno, naredniče — kažem. — Zadovoljan sam vama.

On se osmehuje, bogzna kako zadovoljan.

— E, Riđi, svaka ti čast — kaže on meni. — Ponosan sam što imam takvog poznanika.

— Šta — kažem — imaćeš šta da pričaš devojkama kad se vratiš u Švedsku?

— Još pitaš! — kaže. — Topiće se kô sveće.

Nije on tako loš momak. Ja, iskreno govoreći, takve visoke i rumene ne volim. Devojke lude za njima, a zašto, u stvari? Pa nije tu stvar u visini... Idem ja tako ulicom i pitam se, u čemu je stvar?

Sunce sija, a ulica pusta. I odjednom sam poželeo da vidim Gutu. Prosto tako. Da je gledam i da je držim za ruku. Posle Zone čoveku i ne ostaje drugo nego da drži devojku za ruku. Posebno kad se setiš kakva se deca rađaju stalkerima... Ma kakva Guta, meni sad treba najmanje jedna flaša nečeg žestokog.