Putanja bodeža

„Jukiri je primetila kako se vas dve zajedno šunjate uokolo, a mi hoćemo da znamo zbog čega.“ Njen iznenađujuće dubok glas bio je vatren, i pored leda koji kao da joj je prekrivao lice. „Jesu li vas glavešine vaših ađaha poslale na neki tajni zadatak? Javno, glavešine ađaha frkću jedna na drugu gore nego iko drugi, ali čini se da se same isto tako šunjaju negde po uglovima da bi porazgovarale. Šta god da petljaju, Dvorana ima prava da to i zna.“

„O, prepusti to meni, Tejlin.“ Jukirin glas oduvek je predstavljao još veće iznenađenje od Tejlininog. Ta je žena izgledala kao neka majušna kraljica, u tamnosrebrnoj svili sa čipkom boje slonovače, ali je zvučala kao opuštena seljanka. Tvrdila je kako joj je ta suprotnost vrlo pomagala pri pregovorima. Osmehnula se Siejn i Pevari, poput vladarke koja je pomalo nesigurna koliko milostiva treba da bude. „Primetila sam vas dve kako se šunjate poput lisica po kokošinjcu“, rekla je, „ali držala sam jezik za zubima možda ste prijateljice po jastuku, otkud ja znam, a koga bi se to ticalo osim vas dve? držala sam jezik za zubima sve dok Tejlin, ova ovde, nije počela da skviči o tome ko se sve domunđava po ćoškovima. Ja sam lično viđala prilično domunđavanja po ćoškovima, a pretpostavljam da su neke od tih žena možda i glavešine svojih ađaha, pa... Ponekad šest i šest daju tuce, a ponekad daju rusvaj. Recite nam ako možete, sada. Dvorana ima prava da zna.“

„Nećemo otići dok nam ne kažete“, dodade Teilin još srčanije nego pre. Pevara šmrknu i prekrsti ruke. „Ako mi je glavešina moga ađaha rekla reč-dve, ne vidim nijedan razlog da vam kažem o čemu se radilo. Slučajno, ono o čemu smo Siejn i ja raspravljale nema nikakve veze ni s Crvenima ni s Belima. Njuškajte negde drugde.“ Ali nije otpustila saidar. Kao ni Siejn.

„Ovo je krvavo beskorisno i ja sam to prokleto znala“, zagunđa Dosina sa svog mesta pored vrata. „Zašto li sam ikada ognjeno pristala da me nagovorite na ovo... Sasvim je prokleto dobro što niko drugi ne zna za ovo, ili bismo imale ovčije iznutrice svud po licu, da nas vidi cela ova krvava Kula.“ Ponekad se čak i izražavala kao momak, momak kojem treba dobro izribati jezik.

Siejn bi ustala da izađe, samo da se nije bojala kako će je sopstvena kolena izdati. Pevara je, međutim, ustala i nestrpljivo podigla obrvu na žene koje su bile između nje i vrata.

Serin se poigravala balčakom svoga noža, i ispitivački ih je merkala, ne pomerajući se ni za korak. „Zagonetka", promrmljala je. Iznenada, skliznula je napred, slobodna ruka joj je posegnula u Siejnino krilo, tako munjevito da je Siejn zasoptala. Pokušala je da prikrije Štap zakletvi, ali jedino što je uspela bilo je da je Serin držala jedan kraj, dok se ona bila uhvatila za drugi šakom punom sukanja. „Uživam u zagonetkama“, reče Serin.

Siejn ga pusti i namesti haljinu; kako se činilo, nije ni mogla ništa drugo.

Pojava Štapa izazvala je trenutno komešanje, jer su sve progovorile uglas.

„Krvi mu i vatre“, zareža Dosina. „Je l’ to vas dve ovde uzdižete nove krvave sestre?“

„O, ma ostavi im ga, Serin“, nasmeja se Jukiri preko nje, „Šta god da su smerale, to je njihova stvar.“

Tejlin zabrunda, nadjačavši obe: „A zašto bi se inače šunjale uokolo zajedno ako to nema veze s glavešinama ađaha?“

Serin samo mahnu rukom i posle jednog trenutka nastade tišina. Sve prisutne bile su Predstavnice, ali ona je u Dvorani imala pravo da prva govori, a isto tako se njenih četrdeset godina iskustva računalo za nešto. „Ovo je ključ zagonetke, mislim“, reče ona prelazeći palcem preko Štapa. „Zašto ovo, posle svega?“ Iznenada, sjaj saidara okruži i nju, i ona usmeri Duh u Štap. „Pod Svetlošću, neću izgovoriti nijednu reč koja nije istinita. Nisam Prijateljica Mraka.“

U tišini koja je usledila, mišje kijanje zvučalo bi preglasno.

„Jesam li u pravu?“, upita Serin, otpuštajući Moć. Pružila je Štap ka Siejn.

Po treći put, Siejn ponovo položi Zakletvu protiv laganja, i po drugi put ponovi da nije Crna. Pevara učini isto s ledenim dostojanstvom. I očiju oštrih poput orlujskih.

„Ovo je blesavo", reče Tejlin. „Ne postoji Crni ađah.“

Jukiri uze Štap od Pevare i usmeri. .,Pod Svetlošću, neću izgovoriti nijednu reč koja nije istinita. Nisam Crni ađah.“ Svetlost saidara oko nje izblede, a ona dodade Štap Dosini.

Tejlin se zgađeno mrštila. „Pomeri se, Dosina. Ja neću da trpim ovako prljave nagoveštaje.“

„Pod Svetlošću, neću izgovoriti nijednu reč koja nije istinita", gotovo uzvišeno izreče Dosina, dok ju je sjaj okruživao kao neki oreol. „Ja nisam Crni ađah.“ Kada su u pitanju bile ozbiljne stvari, umela je da govori čisto kako bi svaka nadzornica polaznica samo poželeti mogla. Ona pruži Stap ka Tejlin.

Zlatokosa žena povuče se kao da je pred njom otrovnica. „Uvreda je čak i upitati nešto ovako! Gore od uvrede!“ U pogledu joj se očitavala neka divljina. Možda samo razdražena pomisao, ali to je bilo ono što je Siejn videla. „Sada mi se sklanjajte s puta“, zahtevalai je Tejlin glasom Predstavnice koja zna svoja prava. „Odlazim!“