Putanja bodeža

Avijenda podiže oči ka prozorima koji su gledali na dvorište konjušnica. Iza belih zasuna od isprepletanog gvožđa i vrhunske rezbarije mogao je da se krije bilo ko. Tilin je naredila posluzi da se drži podalje od tih prozora, međutim, ko bi zaustavio Teslinu, ili Džolinu, ili... Nešto ju je nateralo da pogleda još više, ka tornjevima i kupolama. Uska šetališta povezivala su neke od tih vitkih kula, a na jednom, veoma visoko, jedno crno obličje okruživao je odsjaj sunca iza njega. Muškarac.

Ostala je bez daha. Ništa u njegovom položaju, u šakama na kamenoj ogradi, nije nagoveštavalo opasnost, no znala je da zbog njega oseća žmarce između lopatica. Jedan od Senodušnih ne bi stajao tamo, jednostavno posmatrajući, ali ona spodoba, onaj golam... Imala je grumen leda u stomaku. Mogao bi to da bude samo sluga iz palate. Mogao bi, ali ona u to nije verovala. Nije bilo sramno prepoznati strah.

Napeto je pogledala u žene koje su se užasno sporo provlačile kroz prolaz. Pola Morskog naroda je bilo prošlo, a Kružok pletilja je čekao iza njih, čvrsto držeći Senotrka, dok se njihova sopstvena nesigurnost zbog prolaza mešala s ljutinom što je ženama Morskog naroda dopušteno da prođu pre njih. Ako glasno iznese svoje sumnje, Srodnice će sasvim sigurno potrčati – samo pominjanje Senodušnih sušilo im je usta i otpuštalo bešike dok bi vetrotragačice mogle pokušati da smesta pokupe Zdelu. Za njih je Zdela bila iznad svega. Međutim, samo slepa budala stoji i češka se dok se lav šunja ka krdu koje joj je povereno na čuvanje. Ona uhvati za svileni crveni rukav jednu od Ata’an Mijera.

„Reci Elejni...“ Lice nalik glatkom crnom kamenu okrenulo se ka njoj; naspram usana te žene i najpunije usne delovale su tanko; oči su joj bile kao crni šljunak, ravne i čvrste. Kakvu bi poruku mogla da pošalje a da ne izazove sve one nevolje kojih se bojala? „Reci Elejni i Ninaevi da budu oprezne. Reci im da neprijatelji dolaze uvek kada ti je to najmanje potrebno. Moraš to da im preneseš, odmah.“ Vetrotragačica klimnu glavom, jedva prikrivajući nestrpljenje, međutim, sačekala je da je Avijenda pusti pre nego što je oklevajući ušla u prolaz.

Šetalište na kuli bilo je prazno. Avijendi nije laknulo. Mogao je biti bilo gde. Možda je silazio ka dvorištu. Ko god bio, šta god bio, on jeste bio opasan, to nije bio oblak prašine koji poigrava u njenoj mašti. Poslednja četiri Zaštitnika načiniše kvadrat oko prolaza, a ta straža će otići poslednja, i koliko god da je prezirala njihove mačeve, bila je zahvalna što je osim nje tu još neko ko ume da koristi oštri metal. Nije da bi oni mogli protiv golama, ili još gore, jednog od Senodušnih, nešto više da učine od slugu koje su čekale s konjima. Ili od nje same.

Smrknuta, ona povuče još Moći, dok slast saidara nije postala gotovo bolna. Za dlaku više, i taj gotovo bol postao bi na nekoliko trenutaka mučenje pre nego što bi umrla ili potpuno izgubila svoje sposobnosti. Hoće li te gegave žene ubrzati korak! Nije bilo sramno osećati strah, ali ona se veoma bojala da joj se njen sopstveni ocrtava na licu.

2 Rasplitanje

Elejna se pomerila u stranu čim je izašla iz prolaza, međutim, Ninaeva je pregazila preko čistine, terajući smeđe skakavce da beže iz mrtve trave dok se okretala tamo-amo tražeći tragove Zaštitnika. Jednog Zaštitnika, u stvari. Neka jarkocrvena ptica preletela je iznad čistine i nestala. Ništa drugo nije se pokretalo, osim sestara; negde, na uglavnom golom drveću, zaćeretala je veverica, a potom je nastala tišina. Elejni se činilo kako je nemoguće da je ono troje prošlo tuda a da nisu za sobom ostavili trag koji bi bio širok bar koliko onaj iza Ninaeve, ali nije mogla da razazna nijedan znak da su uopšte dolazili tu.

Osećala je Birgitu negde nalevo od sebe to je otprilike jugozapadno, pomislila je, i oseća se sasvim zadovoljno, očito nije ni u kakvoj opasnosti. Kejrejn, koja je bila deo kruga zaštite oko Sarejte i Zdele, bila je nakrivila glavu kao da nešto osluškuje. Izgleda da je njen Siril bio na jugoistoku. To je značilo da je Lan na severu. Za divno čudo, na tu stranu je i Ninaeva gledala, sve vreme mumlajući ispod glasa. Možda je venčanje stvorilo u njoj neki osećaj njega. U stvari, verovatnije je bilo da je primetila trag koji je Elejni promakao. Ninaeva je bila vešta u snalaženju po šumi koliko i sa svojim biljkama.