Putanja bodeža

Elejna nije ponovo zavikala; veoma je pazila da ne počne da viče. „Pre ili kasnije, saznaćemo istinu“, rekla je Sarejti. Ona nije sumnjala u reči Srodnica, međutim, mora da je postojao neki razlog zbog koga Srodnice nisu delovale ni bezvremeno, ni približno godinama koje su tvrdile da imaju. Kad bi samo mogla to da otkrije. Nešto joj je govorilo da je to jasno ko dan, međutim, ništa joj nije upadalo u oči. „Pre ili kasnije“, odlučno je dodala, pošto je Smeđa ponovo zaustila. „To će biti dovoljno, Sarejta.“ Sarejta nesigurno zaklima glavom pa zaostade. Nije prošlo ni deset minuta, a zamenila ju je Sibela.

Svaki put kada bi jedna od Srodnica došla kako bi izokola molila da ih oslobode Ispan, jedna od sestara došla bi ubrzo posle nje sa istim zahtevom. Svaka, osim Merilile koja je još uvek žmirkala kad god bi Elejna pogledala ka njoj. Možda je vikanje ipak imalo neku svrhu. U svakom slučaju, nijedna druga nije pokušala tako otvoreno da se obruši na Srodnice.

Na primer, Vandena je otpočela raspravljajući o Morskom narodu i kako se izvući iz pogodbe koja je sklopljena s njima, kao i zašto je neophodno suprotstavljati im se kad god je moguće. Bila je potpuno opuštena, ni rečju ni pokretom ne svaljujući krivicu ni na koga. Mada za to nije bilo potrebe; sama tema je to nametala, koliko god pažljivo da ju je izlagala. Bela kula, rekla je, uspevala je da održi svoj uticaj nad svetom ne pomoću sile ili oružja, niti pritiskom, pa čak ni zaverama ni zakulisnim radnjama, iako je ovo dvoje poslednjih samo brzo napomenula. Tačnije, Bela kula je upravljala događajima ili uticala na njih, koliko god to bilo, zato što je Bela kula bila odvojena i iznad svih, više negoli kraljevi i kraljice. A to je, opet, moglo da se održi samo ako je svaka Aes Sedai doživljavana kao takva, tajanstvena i posebna, drugačija od svih ostalih. Kao sasvim drugačije biće. Istorijski, Aes Sedai koje to ne bi mogle da postignu a bilo ih je nekoliko držane su što je moguće dalje od očiju javnosti.

Elejni je trebalo malo vremena da uoči kako je tok razgovora skrenuo od Morskog naroda, kao i da uoči kuda je sada vodio. Drugačija bića, tajanstvena i posebna, nemaju vreću nabijenu na glavu i nisu vezana preko sedla. Bar ne tamo gde još neko, pored Aes Sedai, može da ih vidi, u svakom slučaju. Istina je bila da bi se sestre ponašale daleko grublje prema Ispan, nego što bi Kružok pletilja ikada to mogao, samo ne na javnom mestu. Takvo bi razmišljanje imalo daleko više uticaja da je bilo prvo što joj je predočeno, ali pošto su stvari stajale tako kako su stajale, Elejna je poslala Vandenu za ostalima, istom brzinom kao i njih. Samo da bi videla kao na njeno mesto stiže Adeleas, odmah pošto je Sibeli objasnila da, ako niko od Kružoka pletilja ne može da shvati šta Ispan mumla, onda nije verovatno ni da će sestrama to poći za rukom. Mumlanje! Svetlosti! Aes Sedai su se i dalje smenjivale, iz početka, pa iako je znala šta spremaju, ponekad je bilo teško u poćetku primetiti ikakvu povezanost. Do trenutka kada je Kejrejn počela da joj objašnjava kako su one stene nekada zaista bile nožni prsti, navodno neke kraljice- ratnice koja je bila visoka gotovo dve stotine stopa...

„Ispan ostaje gde je“, hladno je presekla Kejrejn i ne dočekavši nastavak. „E sad, osim ako zbilja ne želiš da mi ispričaš zbog čega su stanovnici Šiota želeli da postave takav spomenik...“ Zelena joj reče kako prastari zapisi tvrde da je nosila samo nešto malo više od oklopa, a da ni toga nije bilo baš previše! Jedna kraljica! „Ne želiš? Pa onda, ako ti ne smeta, volela bih da popričam sa Avijendom. Nasamo. Hvala ti mnogo.“ Čak ni to što je bila odsečna nije ih zaustavljalo, naravno. Gotovo ju je iznenadilo da nisu poslale i Merililinu sobaricu da i ona pokuša.

A ništa od toga ne bi se dogodilo da je Ninaeva bila tamo gde je trebalo. Ako ništa drugo, Elejna je bila sigurna kako bi Ninaeva umirila Kružok pletilja, a i sestre, po kratkom postupku. Ona je bila vrhunska u umirivanju. Nevolja je bila u tome što se Ninaeva prilepila uz Lana još pre nego što su napustili prvi proplanak. Zaštitnici su izviđali napred i sa obe strane njihove družine, a ponekad i pozadi, prilazeći koloni samo koliko je trebalo da podnesu izveštaj o tome što su videli, ili da daju uputstva kako bi se izbeglo neko imanje ili čobanin. Birgita je jahala nadaleko, nikada ne provodeći više od nekoliko trenutaka uz Elejnu. Lan je išao još dalje. A kud je išao Lan, išla je i Ninaeva.